info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Opsednutost zdravom ishranom
11/08/2015
0

Naravno da nema ništa loše u zdravoj ishrani, ali je problem kada zdrava ishrana postane opsesija. Ljudi zavisni od zdrave hrane pate od bolesti nazvane Orthorexia nervosa. Termin potiče iz grčkog jezika i u slobodnom prevodu znaci: „pravi apetit”.

Ortoreksija nervoza je relativno nov termin u medicini, sličan nama poznatom anoreksija nervoza.

U oba slučaja, pacijenti se intenzivno bave ishranom – anoreksične osobe količinom hrane, a ortoreksične osobe kvalitetom hrane.

Bolest karakteriše poremećaj u ishrani izazvan opsesivnom željom i potragom isključivo za „čistim”, „zdravim” namirnicama.
Ortoreksija je povezana s ljudima koji pokušavaju da budu maksimalno zdravi, koliko oni to mogu biti.

Hrana ili opsesija?

Ortoreksiju je 1997. godine prvi put pomenuo dr Stiven Bratman, kalifornijski lekar, koji je savetovao svoje pacijente o ishrani, živeći i sam u skladu sa svojim savetima. Međutim, tokom vremena, primetio je da su njegovi zahtevi postali sve zahtevniji. Shvatio je da je pomisao na hranu – tačnije na zdravu hranu, postala i njegova preokupacija.

Ortoreksija često počinje iskrenom željom, čiji je cilj zdraviji život, kada osoba, na primer, odluči da prestane da jede crveno meso, ali zatim počne da isključuje sve meso, zatim svu prerađenu hranu, a na kraju počinje da jede samo posebnu, brižljivo biranu hranu, najčešće onu koju sama pripremi. Mleko je tabu, a tek šećer! Žitarice su užegle, čak i voće i povrće konvencionalnog uzgoja ne dolaze u obzir. Problem tako prerasta u opsesiju i, umesto da kontrolišete situaciju, situacija počne da kontroliše vas. Osobe koje normalno brinu o svom zdravlju i vode računa o ishrani neće praviti dramu ako na nekoj proslavi pojedu šaku čipsa, parče torte, picu… Ortoreksične osobe izbegavaju zabave, posete prijateljima, zajednička putovanja jer tamo ne mogu da nose i pripremaju svoju hranu. Posete restoranu više za njih ne predstavljaju radost pošto tamo nemaju dovoljno uticaja na poreklo i prirodu namirnica i na način pripremanja hrane.
Dr Bernhard Osen, šef Klinike za psihosomatske bolesti „Bad Bramstedt” u Nemačkoj, definiše patologiju ortoreksije: „Ortoreksija je nefleksibilan, opsesivan način ishrane, gde zdrava ishrana zahteva od osobe najviši stepen pažnje, pri čemu se druge oblasti života zapostavljaju, na primer, društveni kontakti.“

Hrana kao religija

Bez obzira na to da li jedu sirovu hranu, isključivo organsku hranu ili praktikuju neki drugi nefleksibilan, isključiv oblik ishrane, snaga njihove volje dobija gotovo duhovne dimenzije. Njihove odluke i pogled na svet imaju snagu kao religija, pokušavaju da preobrate i svoje okruženje na put zdravog života. Takvo ponašanje dr Osen poredi s ponašanjem vrlo religioznih ljudi: „Ortoreksične osobe ne odstupaju od principa, imaju stroga pravila po kojima jedu i uvereni su da je to što rade dobro. Ortoreksične osobe se osećaju kao eksperti za ishranu. Oni osećaju i razvijaju misionarsku ulogu pokušavajući da i drugima nametnu svoja stroga pravila ishrane.“

Kao i u svim poremećajima ishrane, suština nije u hrani. Ti poremećaji najčešće nastaju u trenutku nekog jakog emotivnog stresa u životu.

„Možda u životu i ne ide sve najbolje, ali barem jedem savršeno.” Tako kontrola hrane postaje kompenzacija za neprijatna iskustva u drugim oblastima života, koja ne možemo popraviti ili kontolisati, pa hrana ostaje jedini domen koji je „pod kontrolom”. Izbirljiva i restriktivna ishrana pruža ljudima osećaj lažne sigurnosti, često i osećaj više vrednosti, da su upravo zbog tako zdravog izbora hrane bolji od drugih. Za osobe sa ortoreksijom svaki susret s hranom je prilika da se jede „najbolje moguće” i mogućnost da se izdignu iznad ustaljenih standarda ishrane. Taj osećaj samokontrole povećava i samopoštovanje. Po pomenutim simptomima ortoreksija se može uporediti sa anoreksijom. Od ortoreksije, takođe, najčešće pate mlađe generacije visokoobrazovanih žena.

U pogledu strogosti ponašanja ortoreksija se može svrstati u opsesivno-kompulzivni poremećaj, mada postoji bitna razlika. Pacijenti koji boluju od tog poremećaja osećaju da je njihovo ponašanje apsurdno, ali ne mogu da se promene. Ortoreksične osobe su uverene da je njihovo ponašanje ispravno i nemaju alternative. U završnoj fazi bolesti mogu da počnu da se ponašaju samodestruktivno, da se izgladnjuju, čime mogu da ugroze zdravlje. Ozbiljan i nefleksibilan obrazac misli, ponašanja i verovanja često postaje klopka u kojoj čovek više ne prepoznaje radost i zadovoljstvo u životu. Ortoreksične osobe bivaju društveno izolovane. Opsesija zdravom ishranom može zato imati ozbiljne socijalne posledice.
Fascinantno je da najveći broj ljudi koji pate od ortoreksije živi u Sjedinjenim Američkim Državama, gde su dve trećine populacije gojazne.

Ipak proverite i Vi sebe (ja sam, moram da priznam, jedva prošla).

Bratmanov test za ortoreksiju nervosu

  • Da li provodite više od tri sata dnevno razmišljajući o svojoj ishrani?
  • Da li planirate jela nekoliko dana unapred?
  • Da li vam je važnija hranljiva vrednost obroka od zadovoljstva u hrani?
  • Da li se kvalitet vašeg života smanjio, dok se kvalitet vaše ishrane povećao?
  • Da li ste postali stroži prema sebi u poslednje vreme?
  • Da li se vaše samopoštovanje povećava kad jedete zdravo?
  • Da li ste prestali da jedete hranu koja vam se sviđala da biste jeli „pravu” hranu?
  • Da li vam vaša trenutna ishrana smeta u socijalnom okruženju, u restoranima? Da li vas distancira od prijatelja i porodice?
  • Da li osećate krivicu kad skrenete sa svoje dijete?
  • Da li se osećate lepo i mirno kada se hranite zdravo?Ako ste potvrdno odgovorili na 45 ovih pitanja, onda je vreme da malo razmislite i da se opustite kad je u pitanju ishrana. Ako ste odgovorili na gotovo sva ili sva pitanja sa DA, to znači da ste opsednuti zdravom ishranom.

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku

 

error: Content is protected !!