info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Hedonizam u ishrani – intervju
24/09/2015
0

Kako je moguće da neko ko je hedonista promeni navike u ishrani”– pitao je jedan pacijent nutricionistu Anu Lipowatz, uveren da je to nemogući poduhvat. Kao nutricionista, školovana u Austriji, s brojnim pacijentima širom Evrope, Ana objašnjava da ljudi s povećanom težinom rado sebe nazivaju hedonistima imajući u vidu samo pozitivan aspekt tog pojma.

Hedonizam čija je svrha i jedini cilj težnja ka zadovoljstvu, s vremenom prelazi u svoju suprotnost.

Umeće uživanja je takođe proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše? Umereni stepen hedonizma neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećan, kvalitetan i dug život, što je šire gledano i cilj života.

U želji da nađemo rešenje, pitali smo Anu koja je najbolja kuhinja na svetu?

-Odgovori često variraju od ‘mamine’, do tradicionalne, preko italijanske, kineske”, kaže Ana Lipowatz. „Kuhinja je uvek plod regiona, klime, kulture, religije i zvanično ne postoji najbolja kuhinja. Mnogi eksperti iz oblasti ishrane ipak se nezvanično odlučuju za francusku kuhinju. Zašto? Kod Francuza obrok počinje lepo dekorisanim malim predjelom, nastavlja se jednostavnom supom od luka, zatim sledi glavno jelo koje je nešto veće od predjela i obrok se završava desertom. Suština tog praznika za oči je vreme provedeno za stolom, a ne količina hrane.

Ono za šta se zalaže veliki broj nutricionista, pa i Ana Lipowatz, jeste da se čovek vrati nekim zdravim navikama, a počne od toga da se spremanju hrane i obroku posveti određeno vreme.

Tako ćemo i hrani dati drugu dimenziju. Mnogo više hrane se pojede kada se jede na brzinu. Potrebno je dvadeset minuta dok želudac pošalje mozgu signale da je sit, ali mnogi ljudi završe jelo za pet minuta. Potrebno je raskrstiti s lošim navikama, s jelom na ulici ili u kolima. Na ulici najčešće jedu gojazni ljudi. Način i stil ishrane spadaju u jedno od pet kulturnih obeležja čoveka i naroda u celini (jezik, istorija, religija, ishrana, umetnost). Ono što jedemo govori o tome ko smo i odakle dolazimo, daje nam lični pečat. Što se čovek lošije hrani, on počne s vremenom da voli takvu hranu i obrnuto, to su pokazale mnoge studije – objašnjava Ana.

Nije najveći problem procenat masti u namirnicama. Razni aditivi i tzv. pojačivači ukusa iz ulične hrane ključni su razlog, na primer, alergija koje nisu postojale pre pedesetak godina. Sve što je upakovano i u celofanu treba izbegavati, uključujući hleb. Početak zdrave ishrane podrazumeva maksmimalno smanjenje industrijskih namirnica, povratak pijaci i kuvanju hrane. Izvaditi ekspres lonac iz dna špajiza, pa kao što su radile naše mame koje su isto bile zaposlene kao i današnje žene i ponovo početi spremanje ručka brzo i lako. Više se sastojaka sačuva kratkim kuvanjem na visokoj temperaturi nego dugim dinstanjem na niskim temperaturama.”

Alergeni ostaju i dalje veliki problem poštovalaca raw fooda, stav je Ane Lipowatz.

-Alergeni se ubijaju termičkom obradom. Dete koje ima alergiju na crvenu jabuku, u obliku kompota je neće imati. Ishrana sirovim namirnicama, po rečima ove nutricionistkinje, pruža određeni benefit onima koji imaju ozbiljne zdravstvene probleme, ali je veoma zahtevna kao trajni oblik ishrane i za decu neprihvatljiva. Kompletna istočnjačka kulutura termički makar malo obrađuje namirnice. Svakome prijaju topao čaj i topla supa, a led je došao iz Amerike, stav je Ane Lipowatz.

Svako se tokom novog režima ishrane koji, kako napominje Ana, treba da postane i TRAJNI oblik ishrane, susreće s krizama tokom kojih poklekne pred visokokaloričnom i nezdravom hranom.

-Momenti krize su čest pratilac svih procesa, u krizama učimo i jačamo. Niko se nije ugojio od jednog dana niti je smršao za jedan dan. Važno je da čovek ne poklekne i da već od sutra kaže: ‘od sutra imam novi plan’. Program FETT-FREI nema čarobnu pilulu, ali čini put promena lakšim, otkriva unutrašnju snagu koju svako od nas ima i kojom će prevazići krize i promeniti sebe nabolje. ‘Nije mučenje’ je najčešće što moji klijenti kažu i ne čekaju da program prođe. Oni se lepo osećaju u sopstvenoj koži, jedu sve i ne oskudevaju i, što je najvažnije, imaju utisak da se više neće ugojiti.

Hleb je osnova Aninog programa ishrane FETT-FREI.

-U Nemačkoj se u hleb dodaje preko 24 aditiva i oni mu pojačavaju i daju miris, ukus, boju, vlažnost. Takav hleb posle 12 nedelja izgleda kao i prvoga dana. To svakako ne može biti dobra namirnica za svaki dan. Hleb FETT-FREI neka ostane jedan naša mala tajna.

Ne treba ići gladan na spavanje, još jedna je poruka Ane Lipowatz.

-Ako uskratite sebi nešto, jo-jo efekat je neizbežan, jer se aktiviraju mehanizmi za prikupljanje energije. Na to utiču mnogi faktori, a između ostalog hormoni, stil života, psihofizičko stanje… Naš zadatak je da tokom sna održavamo nivo insulina u opsegu koji nije ni visok ni nizak, tzv. nivo sagorevanja masti. Mi ne sagorevamo mast kada smo gladni, mi najviše sagorevamo mast tokom sna! Preskakanje obroka smanjuje bazalni metabolizam i dovodi do gojenja. I pored svih pokušaja i trendova, jedan normalan obrok koji u balansu sadrži i ugljene hidrate i masti i proteine i dalje se smatra pravilnim.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

Branka Gajić za www.bgonline.rs

 


© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Branka Gajić za www.bgonline.rs

error: Content is protected !!