info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600, +381 64 0 712 804
Psiha i ishrana – Šta je to u ljudima što ih tera prema prekomernom uzimanju hrane?
26/02/2017
0

Šta je to u ljudima što ih tera prema prekomernom uzimanju hrane? Čini se da ne postoji bolji način da nekoga upoznate nego da sednete sa njim za sto i jedete. Povezanost karaktera i psihe sa ishranom je tema novijeg datuma. Do danas, nažalost, postoji malo informacija koje ovaj tako važan aspekt prate i povezuju.

„Da je Frojd živ, verovatno bi se bavio ovim savremenim poremećajem“– kaže Kristof Kloter, profesor psihologije sa Fulda Univerziteta u Nemačkoj, objašnjavajući zašto je upravo problem ishrane danas dobio masovnu dimenziju i publicitet. „Unos hrane se gotovo zabranjuje. Ishrana se doživljava kao stalna pretnja na putu do željene težine. Ramišljajući na taj način možemo otkriti mnoge paralele između ishrane i seksualnosti. Obe su povezane sa zadovoljstvom i uživanjem. Obe imaju veoma jak emocionalni značaj. Obe obezbeđuju opstanak ljudske vrste.” U vreme Frojda seksualnost je bila problematična tema. Danas je seksualnost oslobođena nekadašnjeg moralnog oklopa pa je kao tabu tema izgubila na značaju, ishrana, međutim, kao tema dobija na značaju sve više, jer se uvode razne restrikcije i što se više zabranjuje, želja za hranom samo raste.

Istovremeno više od polovine odraslih i mladih ljudi, nezadovoljno je svojom težinom, svojim telom. Dobra figura je danas važan adut i dobar preduslov za uspeh, kako na privatnom tako i na poslovnom planu, dok se gojazne osobe često tretiraju kao ne disciplinovane ili osobe bez samokontrole. Od silne želje da se bude fit, ljudi neprestano primenjuju različite strategije, koje su često bez uspeha.
I svako ko je ikada pokušao da promeni sopstvene navike u ishrani shvatio je –„to nije tako lako”!

Probali ste mnoge dijete. Zašto su bezuspešne? Zato što one nisu trajni oblik ishrane i imaju samo trenutno, vrlo kratko dejstvo. Često u praksi srećem ljude sa hroničnom restriktivnom ishranom uzrokovanom opsesvinom željom da imaju idealno telo ili savršeno zdravlje. Ona podrazumeva kontrolu vrste i količine hrane koja se jede, kada osoba prevazilazi signale gladi, tj. mora da jede manje nego što bi inače želela. Studije su, verovali ili ne, pokazale u više navrata paradoksalan rezultat da oni koji striktno kontrolišu unošenje hrane skloni su da u stresnim uslovima jedu više nego oni koji se generalno ne suzdržavaju. Dr Pavle Latimor, psiholog iz oblasti ishrane sa univerziteta Liverpul, nudi objašnjenje ovog fenomena: „Ljudi na dijeti troše mnogo energije da bi uspeli da prevaziđu sopstvenu biologiju. Kada su pod stresom, oni gube kontrolu i na svim drugim poljima, ignorišući ili pogrešno tumačeći i sve druge prirodne kontrolne mehanizme i regulatorne signale. Jednostavno se gube, predaju, kada dolaze u situaciju da pojedu odjednom celu čokoladu, kutiju keksa i sl.”

MOJA PRAKSA:

Kada klijent dođe kod mene često biva uznemiren, u strahu o predstojećih zabrana i osećajem da će i ovaj pokušaj propasti kao i mnogi pre. Iznenade se da mi tokom razgovora retko pominjemo nutritivne reči tipa: kalcijum, vitamin, ugljeni hidrat i sl. Mi pričamo o stresu na poslu, o problemima sa decom u školi, o nemanju vremena, o starim roditeljima, o navikama u detinjstvu, o svemu onome što je u direktnoj vezi sa stanjem naše duše. Takvi razgovori ljude opuste. Pa se ispostavi da smo sa lošim navikama u ishrani porasli, da nam i u pedesetim jos uvek mama kuva, iako nam se ne svidja kako to ona radi, da bi rado izbacili velike količine mesa iz ishrane, ali ukućanima to ne odgovara. I tu se negde pojavi naš put. Ja se trudim da taj put klijentu olakšam, da se uklopi u NJEGOVU svakodnevnicu. Nikada do sada nisam napravila isti plan ishrane, jer svako od nas je „posebna priča“. Plan koji klijent dobije sadrži sve ono što mi je rekao da i sam voli da jede. Taj plan treba da ga obraduje, i da shvati da imati dobru figuru ne znači gladovanje. Čovek samo ako jede može da slabi – to je moj moto. Samo takav plan može postati vaš način života.

Upravo stoga strategija jedne uravnotežene i raznovrsne ishrane sve više i više privlači ljude. Program FETT-FREI ne nudi možda pohovane šnicle svake nedelje, ali promoviše pravi izbor namirnica, privlačan izgled jela, kulturu jela za stolom, promoviše hranu kao nešto lepo i važno.

Kako naša psiha utiče na unos hrane?

Šta raduje našu psihu, našu dušu? Nas mogu da raduju mnoge stvari: prijatelji, međuljudski odnosi, muzika, umetnost, zabava ali i hrana spada u izvor radosti. Hrana može da nas oraspoloži, oslobodi frustracija. Često se misli da su depresivni ljudi skloniji gojaznosti. Ali studije su pokazale da kod 55% gojaznih ljudi postoji rizik da postanu depresivni, a 58% depresivnih ljudi imaju rizik da postanu gojazni. Dakle, teško je prosuditi.  U mojoj praksi, češće imam klijente koji su jake ličnosti, ljude od karijere, koji sebi ne vole da uskrate ništa. Mnogi mi kažu da se nose osećajem „iznutra“ prilikom donošenja odluka u životu pa i kada je ishrana u pitanju. “Kako je moguće da neko ko je hedonista u duši promeni navike u ishrani”– pitao me je jedan klijent, uveren da je to nemogući poduhvat. Ljudi rado sebe nazivaju hedonistima imajući u vidu samo pozitivan aspekt tog pojma. Hedonizam, s vremenom prelazi u svoju suprotnost, jer ako nije tako zašto bi hedonisita u duši tražio stručnu pomoć!  Zato što pitanje možemo postaviti i ovako:

Kako ishrana utiče na našu psihu? „Less is more!“

„Punim stomakom se ne može učiti“ – kaže latinska izreka –  Plenus venter non studet libenter. Kako to? Najbolji misaoni procesi ne idu sa prepunim stomakom. Drugim rečima, ishrana utiče takodje na našu psihu – osećaj prejedenosti, umor, nezadovoljstvo izgledom, manjak samopouzdanja, sve to smeta, pa je osim osecaja „iznutra“ kome se često prepustamo u životu neophodna doza razuma. „Volim ovaj osećam kada sam blago gladna, više nego kada sam prejedena.“ – ne retko budu reči mojih hedonista. Pročitajte tekst o tome: http://fett-frei.at/2017/11/15/kako-stomak-upravlja-nasim-emocijama/

Razvijajujući sopstvenu svest o interakciji između hrane i emocija, možemo sebi pomoći da razumemo kad, kako i šta utiče na naše odluke. Mentalni deo našeg bića treba da nam pomogne u tim momentima, jer umeće uživanja je takođe mentalni proces i zahteva dugotrajan trening. „Less is more“ kako bi se taj trend nazvao danas. Umereni stepen hedonizma i fleksibilna kontrola neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećan, kvalitetan i dug život, što je šire gledano i cilj života. Naći balans u svemu i u radosti i u tuzi pa i u hrani i jeste krajnji cilj umeća življenja.

Program FETT-FREI nije dijeta već učenje pravilnoj ishrani kao jedinom mogućem načinu u borbi protiv viška kilograma. Pravilna ishrana je jednostavna, raznovrsna, praktično ishrana bez zabrana – u narodu poznata kao umerena. Program FETT-FREI postoji da bude vodič koji nas uči umerenosti.


© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!