info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Gde se nalazi naš drugi mozak?
15/11/2017
0

Poznato je da psiha utiče na stomak pa emocije, i dobre i loše, osetimo prvo u stomaku. Ako smo zaljubljeni, osećamo leptiriće u stomaku, kad smo uplašeni, preseče nas bol u želucu. Kada smo pod stresom, stomak odmah počne da „kovitla“ ‒ pred ispit ili važan sastanak, usled prevelikog obima posla i kratkih rokova… Sve to izaziva digestivne probleme: bolan stomak, dijareju, zatvor… Stres se ponekad guši gubitkom apetita, a još češće prejedanjem i slatkišima. Da, mozak šalje signale u digestivni sistem. Međutim, verovali ili ne, digestivni trakt šalje devet puta više signala našem mozgu i time može da utiče na naše ponašanje i raspoloženje. Kako?

Više bakterija, nego ćelija!

U našim crevima postoji više bakterija nego što imamo ćelija! Sastav tih crevnih bakterija naziva se crevna flora, mikroflora ili danas stručno mikrobiom. Naučnike fenomen mikrobioma interesuje više nego ikada jer, osim toga što razgrađuje hranu, u njemu je sadržan skoro celokupan imuni sistem, a danas postaje jasno da snažno utiče i na ljudsku psihu. U eksperimantalnoj studiji iz 2011. godine miševima različitih grupa transplatiran je mikrobiom. Ispostavilo se da su se preko mikrobioma preneli i određeni obrasci ponašanja. Stidljivi miševi su postali aktivniji i obrnuto. A da li mikrobiom može, na primer, izazvati ili izlečiti depresiju?

Gde je naš “drugi mozak”?

Digestivni trakt prožima složen nervni sistem, koji u embrionalnom razvoju nastaje iz istog tkiva kao i centralni nervni sistem – pa se često digestivni trakt naziva naš „drugi mozak“. Oba ta „mozga“ čudesno komuniciraju. „Mikrobiom utiče na naše emocije i naše raspoloženje mnogo više nego što smo ikada sanjali“, kaže prof. Peter Holzer, neurogastroenterolog sa Instituta za eksperimentalnu i kliničku farmakologiju Medicinskog univerziteta u Gracu. „Preko nerava, hormona, digestivni trakt utiče na mozak i samim tim na naše emocije, pa izgleda da to nisu dva sistema, već jedan. Pacijente sa gastrointestinalnim problemima često prate anksiozni poremećaji i depresivna raspoloženja.“ Profesor Holzera smatra da su takve depresije pre posledica poremećene crevne flore nego njen uzrok, što su potvrdili i naučnici sa Univerziteta u Severnoj Karolini rezultatima da poremećena crevna flora (mikrobiom) može doprineti razvoju psihičkih bolesti.

U prošlosti se uzrok mentalnih bolesti tražio samo u mozgu, pacijenti su otpuštani bez dijagnoze, sa opisom da umišljaju problem, sve do senzacionalnog otkrića da se pregledom crevne flore može dijagnostikovati psihički poremećaj!

Crevna flora obavija unutrašnjost creva čija površina, zahvaljujući svim crevnim resicama i mikroresicama, zauzima ogromnu površinu, veličine dva teniska terena! Naša crevna flora (mikrobiom) podrazumeva koktel „dobrih i loših“ bakterija, koji je težak skoro dva kilograma i broji trilione crevnih bakterija raznih vrsta . „Svako ima svoju individualnu kompoziciju crevne flore“, tvrdi prof. Holzer, a drugi naučnici naglašavaju da loša ishrana, antibiotici i stres utiču na sastav crevne flore – a time i na rizik od razvoja mnogih bolesti, pa i mentalnih poremećaja. S druge strane, „dobre“ digestivne bakterije direktno utiču na proizvodnju serotonina u crevima, dakle rade isto ono što rade antidepresivi. Stoga je jasno da je za psihičko zdravlje veoma važna ishrana jer zdrava ishrana pospešuje dobru crevnu floru.

Zdrava crevna flora i mršavljenje. Nije svejedno šta jedemo!

Dugo je važila logika da ukoliko želimo da smršamo, treba samo da smanjimo unos kalorija. Zašto su onda maslinovo ulje, orasi, avokado zdravi iako su veoma kalorični? Zašto je integralni hleb bolji od belog hleba iako ima isti broj kalorija? Sam broj kalorija nije presudan. Zdrava crevna flora je važna i za proces mršavljenja. Naučnici su u eksperimentima primetili da se jedni miševi goje više od drugih iako jedu istu hranu. Miševi sa većim brojem bakterija Firmicutes u crevima skloniji su gojenju. S druge strane, prevaga „dobrih“ bakterija Bacteroidetes uzrokuje smanjenje težine jer one stimulišu brže izbacivanje hrane iz creva. Studije sa gojaznim ljudima su takođe pokazale da u njihovoj crevnoj flori dominiraju bakterije Firmicutes. Brza hrana koja sadrži mnogo masti i šećera utiče negativno na crevnu floru (mikrobiom) prouzrokujući konstantne inflamatorne procese u crevima izazvane lošim bakterijama.

Kako povećati broj „dobrih“ bakterija?

„Dobre“ crevne bakterije se hrane onim što naš digestivni trakt ne vari, a to su: vlakna, otporni skrobovi i sl. Te bakterije posebno vole povrće kao što su: luk, praziluk, beli luk, zatim dunje i jabuke, ali i hladan krompir, ohlađeni pirinač, bajat hleb i sve fermentirane namirnice.  I mahunarke, integralne žitarice i tamna čokolada podstiču raznovrsnost bakterija jer je upravo njihova raznolikost povezana sa pozitivnim efektima i zdravom crevnom florom.

Svesno kreirajući sopstvenu ishranu, možemo pospešiti rast biliona bakterija, koje su naši prijatelji i koje će biti u stanju da nam poprave raspoloženje i da nam omoguće da postanemo ili ostanemo vitki na duže staze. Zdrava ishrana definitvno jača našu crevnu floru. Zbog svih tih funkcija naučnici mikrobiom nazivaju „superorgan“ – već postoje dokazi da pomažu u lečenju multiple skleroze, parkinsonove i alchajmerove bolesti, psorijaze i drugih, a veruju i da mikrobiom može lečiti i mnoge druge neurološke i psihičke poremećaje.

 

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!