info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600, +381 64 0 712 804
Kako stomak upravlja našim emocijama
15/11/2017
0

Poznato nam je da psiha utiče na naš stomak, jer emocije kako dobre tako i loše osećamo prvo u stomaku. Ako smo zaljubljeni, osećamo leptiriće u stomaku, kad smo preplašeni, preseče nas bol u želudcu. U periodima stresa počne odmah da nas „kovitla“ stomak: pred ispit ili važan sastanak, usled prevelikog obima posla i kratkih rokova … Sve to prouzrokuje digestivne probleme: bolan stomak, dijareju, zatvor … Stres se guši kod nekoga gubitkom apetita, a još češće prejedanjem i statkišima. Da, da mozak šalje signale u digestivni sistem, ali verovali ili ne, digestivni trakt šalje devet puta više signala našem mozgu i time može da utiče na naše ponašanja i raspoloženje. Kako?

Više bakterija nego ćelija?

U našim crevima ima više bakterija nego što imamo ćelija! Sastav ovih crevnih bakterija naziva se crevna flora ili mikroflora ili danas stručno mikrobiom“. Naučnike fenomen mikrobioma interesuje više nego ikada, jer pored toga što razgrađuje hranu, u njemu je sadržan skoro sav imuni sistem, a danas postaje jasno da ima jak uticaj i na ljudsku psihu. U eksperimantalnoj studiji iz 2011. vršena je transplatacija mikrobioma unutar miševa različitih grupa. Ispostavilo se da su se preko mikrobioma preneli i određeni obrasci ponašanja. Stidljivi miševi postali su više aktivni i obrnuto. A da li mikrobiom može, na primer, izazvati ili izlečiti depresiju?

Gde je naš “drugi mozak”?

Digestivni trakt prožima složen nervni sistem, koji u embrionalnom razvoju nastaje iz istog tkiva kao i centralni nervni sistem – pa se često digestivni trakt naziva naš „drugi mozak“. Oba ova „mozga“ čudesno komuniciraju. “Mikrobiom utiče na naše emocije i naše raspoloženje mnogo više nego što smo ikada sanjali“, – kaže prof. Peter Holzer, neurogastroenterolog sa Instituta za eksperimentalnu i kliničku farmakologiju Medicinskog univerziteta u Gracu – Preko nerava, hormona, digestivni trakt vrši uticaj na mozak i samim tim na naše emocije, pa izgleda da to nisu dva sistema, već jedan. Pacijente sa gastrointestinalnim problemima često prate anksiozni poremećaji i depresivna raspoloženja.” Za prof. Holzer-a su takve depresije pre posledica poremećene crevne flore, nego njen uzrok, što su potvrdili i naučnici sa Univerziteta u Severnoj Karolini rezultatima da poremećena crevna flora (mikrobiom) može doprineti razvoju psihičkih bolesti. S druge strane „dobre“ digestivne bakterije direktno utiču na proizvodnju serotonina u crevima, dakle rade isto ono što rade antidepresivni lekovi.

U prošlosti se uzrok mentalnih bolesti tražio samo u mozgu, pacijenti su se otpuštali bez dijagnoze, pod opisom da umišljaju problem, sve do senzacionalnog otkrića da se pregledom crvene flore može dijagnosticirati psihički poremećaj! Crevna flora obavija unutarašnjost creva čija površina zahvaljujući svim crevnih resicama i mikroresicama zauzima ogromnu površinu veličine dva teniska terena! Naša crevna flora (mikrobiom) podrazumeva koktel „dobrih i loših“ bakterija u težini od skoro dva kilograma i broji trilione crevnih bakterija raznih vrsta . „Svako ima svoju individualnu kompoziciju crevne flore“ – kaže prof. Holzer i drugi naučnici podvlače da loša ishrana, antibiotici i stres utiču na sastav crevne flore – a time i na rizik od razvoja mnogih pa i mentalnih poremećaja.

S toga je jasno da je za psihičko zdravlje veoma važna ishrana, jer zdrava ishrana pospešuje dobru crevnu floru.

Zdrava crevna flora i mršavljenje. Nije svejedno šta jedemo!

Dugo je važila logika da ukoliko želimo da smršamo treba samo da smanjimo unos kalorija. Zašto su onda maslinovo ulje, orasi, avokado zdravi iako su veoma kalorični? Zašto je integralni hleb bolji od belog hleba, iako ima isto kalorija? Sam broj kalorija nije presudan.

Naučnici su u eksperimentima primetili da se jedni miševi goje više od drugih iako jedu istu hranu. Miševi sa većim brojem bakterija Firmicutes u crevima skloniji su gojenju. S druge strane prevaga „dobrih“ bakterija Bacteroidetes dovodi do gubljenja u težini, jer ove bakterije stimuliše brže izbacivanje hrane iz creva. Studije sa gojaznim ljudima su takodje pokazale da je u njihovoj crevnoj flori prevaga bakterija Firmicutes. Brza hrana koja sadrži mnogo masti i šećera utiče negativano na crevnu floru (mikrobiom) prouzrokujći konstantne inflamatorne procese unutar creva izazvane lošim bakterijama.

Kako povećati broj „dobrih“ bakterija? „Dobre“ crevne bakterije se hrane onim što naš digestivni trakt ne vari, a to su: vlakna, otporni skrobovi i sl. Te bakterije posebno vole povrće kao što su: luk, praziluk, beli luk, zatim dunje i jabuke, ali i hladan krompir, ohlađeni pirinač, “bajat”hleb. Takodje mahunarke i integralne žitarice, tamna čokolada podstiču raznovrsnost bakterija, jer je upravo njihova raznolikost povezana sa pozitivnim efektima i zdravom crevnom florom.

Svesno kreirajući našu ishranu, možemo pospešiti rast biliona bakterija, koje su naši prijatelji, i koje će biti u stanju da nam poprave raspoloženje i omoguće nam da postanemo ili ostanemo vitki na duže staze. Zdrava ishrana definitvno jača našu crevnu floru. Zbog svih ovih funkcija naučnici mikrobiom nazivaju „superorgan” – i postoje već dokazi u lečenji multiple sklerose, parkinsonove bolesti, alchajmera, psoriaze i sl. i veruju da mikrobiom može lečiti i niz drugih neuroloških i psihičkih poremećaja.

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!