info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Emocionalna glad ili fiziološka glad
27/02/2018
0

U mislima da će od sutra će sve biti drugačije mirno sam zaspala. Ustala sam orna, silno želeći da sebe nagradim jednim zdravim i pažljivo probranim zelenim smutijem. Oko podne, sva srećna sam letela po ofisu dok mi se iz tanjira smešila sveža salata u duginim bojama. Uveče, kad stignem kući, napraviću ono što baš volim ‒ barenu ribu sa povrćem. Zaspala sam zadovoljna, ponosna na sebe i svoj napokon novi život. Samo da nastavim tako. Sve je izgledalo savršeno.

Samo što sam ustala ujutro, priklještila sam prst dok sam zatvarala fioku. Bol sam osetila direktno u mozgu. Dok sam stavljala prst pod ‘ladnu vodu i razmišljala od čega da napravim smuti, pogled mi je pao na listove spanaća koji su već bili uveli i odustah od te ideje. Pomislih na jučerašnju salatu ‒ ješću na poslu. Napolju je padala blaga kiša, pa potrčah za autobusom, ali bezuspešno jer mi umače u poslednoj sekundi. Zbog toga mi je zaista skočio pritisak. Besna i pokisla stigoh na posao i sedoh za sto. Uzeh čokoladni keks iz fioke, pojedoh mirno pola kesice i pomislih – zaslužila si.  

Jedan od glavnih uzroka gojaznosti je unos hrane usled, najčešće, loših emocija. Ljudi često jedu iz dosade, usamljenosti, umora, frustracije i stotine drugih razloga, ali nijedan nema nikakve veze sa fiziološkom gladi. Svi smo zreli za psihoterapeuta – često čujem od mojih klijenta. Pokušavam da ih utešim rečima da ne jedemo samo kad se loše osećamo. Postoji mnogo drugih, potpuno opravdanih razloga što jedemo: kada nešto slavimo, kad smo srećni ili zadovoljni što smo nešto postigli. I to je sasvim legitimno, zar ne? Problem se javlja kada hrana postaje „lek“ ili nam u trenutku pruži jako zadovoljstvo. To je najčešće glad za nečim drugim – kažu stručnjaci.

Kako da razlikujemo emocionalnu od fiziološke gladi?

  • Fiziološka glad se razvija postepeno, obično četiri sata posle poslednjeg većeg obroka, i možemo je neko vreme trpeti.
  • Emocionalna glad dolazi iznenada i moramo je utoliti odmah.
  • Da bismo zadovoljili fiziološku glad, dovoljno je da uzmemo „nešto jestivo“.
  • Emocionalna glad je fokusirana na određenu hranu.
  • Fiziološka glad se zadovoljava tokom jela i stvara osećaj sitosti. Emocionalna glad nas ne čini sitim.
  •  Mentalnom snagom ne možemo pobediti fiziološku glad, dok emocionalnu glad možemo.

Kao što treniramo mišiće, moramo trenirati i svoje misli

Zašto je određeno ponašanje lako za neke ljude, dok je za druge nesavladivo? Nije u pitanju nadljudska snaga volje ljudi koji su otporni na iskušenja.

Ako je naše ponašanje u skladu s našim mislima i našim unutrašnjim dijalogom, onda iskušenja nema! Pitajte vegetarijanaca da li je svaki put pred iskušenjem kada vidi meso!

Kada nam neko ponudi divan kolač, odmah počinjemo unutrašnji dijalog. Svašta nam prolazi kroz glavu: „Ako ne osećam fiziološku glad, zašto da jedem? Ali kako da se odreknem ove lepote? Hrana će mi zaista doći glave! Kakve posledice ću imati ako ovo pojedem? Šta dobijam ako se ovoga odreknem? Da li je vredno sada ovo pojesti? Valjda ja odlučujem šta ću da jedem!“ Razvojem sopstvene strategije i treningom sopstvenih misli, korak po korak do sopstvenog stava, svako od nas može da ojača svoj karakter. Da bismo to postigli, najpre treba da budemo spremni da napustimo svoju zonu komfora. Nije reč o tome da se odričem kolača već da se odričem vitkog tela. Nije mi je uskraćena sloboda izbora već ne želim više da budem rob hrane. Sve ove nedoumice će nam pomoći da uključimo razum, sagledamo posledice naših akcija i donesemo odluku o spostvenim prioritetima. Setimo se poznate izreke B. Savarina od pre dva veka: „Tell me what you eat and I will tell you what you are.“  .

Najteže je boriti se sa slatkišima

Slatkiši su najveći kamen spoticanja na putu ka vitkoj liniji. Jednom planskom strategijom možda možemo uticati na svoje ponašanje. Kako? Ukus je stvar navike i, srećom, promenljiv je. Svako od nas je imao neku hranu ili namirnicu koju nije voleo, na primer,masline, brokoli ili ribu, a kasnije je zavoleo.

Na ukus, dakle, možemo uticati svešću, ukus možemo trenirati, usmeravati, popravljati.

Pođimo od pretpostavke da je najprostiji ukus – sladak ukus. On se svima sviđa. Sladak ukus je nekako čist kič, a „čovek od ukusa“ ne voli, na primer, slatka vina. Osim što ima lepe manire i voli lepe stvari, čovek od ukusa treba da ima ukusa i kad je hrana u pitanju. Možda ćemo tako i mi poželeti da postanemo ljudi boljeg, prefinjenijeg, istančanijeg ukusa. „Ako nam se to desi, doći ćemo do fantastičnog rezultata, da nam se slatko više ne sviđa“, kaže jedan od vodećih psihologa iz oblasti ishrane Astrid Kurbjuweit, „treba težiti stanju u kome slatkiši jednostavno gube atraktivnost.“ To stanje može najbolje da opiše neko ko je upravo došao do tog neočekivanog iskustva razočaravajućeg osećaja gubitka očekivanog zadovoljstva. Zvuči komplikovano, ali pročitajte ponovo.

Ova velika pobeda, osećaj da slatko u stvari nije više tako ukusno, spasiće nas ne samo od unetih kalorija već i od užasa pratećeg stresa i griže savesti. Ta pobeda će podići naš ego i vrednost u sopstvenim očima, koja će postati zaista snažna tek kada osetimo i prve dobre impulse zdravog života. A slatkiši će i dalje biti svuda oko nas, samo što ćemo ih mi drugačije gledati. Što ih manje budemo voleli, biće nam sve lakše da im se odupremo. Razmislite o tome!

Strategija redovnih obroka

Ishrana prema strategiji redovnih obroka programa FETT-FREI smanjuje želju za slatkim. Raznovrsna ishrana programa FETT-FREI sadrži složene ugljene hidrate kao što su: hleb, krompir, pirinač i testenina, zatim povrće, mahunarke i voće u kombinaciji sa drugim namirnicama: mesom, ribom, jajima i dr. Složeni ugljeni hidrati će nas tokom dana učiniti sitim pa ćemo tako uobičajenu količinu slatkiša zameniti ovim daleko zdravijim namirnicama. Drugim rečima, ukoliko želite da budete zdravi, da održite liniju ili da smršate – ne smete biti fiziološki gladni. A onda primenite gore opisanu strategiju.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

error: Content is protected !!