info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600, +381 64 0 712 804
Autofagija – pauze od hrane imaju neverovatnu moć, Nobelova nagrada 2016
05/06/2018
0

Pause od hrane produžavaju život svim organizmima – to revolucionarno otkriće krunisano je 2016. Nobelovom nagradom u oblasti medicine, koja je dodeljena japanskom prof.dr Ioshinori Ohsumi sa Tokijskog tehnološkog instituta.

U dugoročnom eksperimentu naučnici su ispitivali dve grupe miševa koji su jeli ISTU količinu hrane. Postojala je samo jedna razlika: prva grupa je hranjena često po malo, dok je druga grupa dobijala tu istu količinu hrane nakon dužih intervala tj. postojalo je vreme kada se jede, a zatim je ostatak vremena bio bez hrane. Prva grupa miševa počela je ubrzo da se goji, pojavili su se simptomi dijabetesa, poneki miševi su prerano umrli od masne jetre. Miševi u drugoj grupi bili vitki, aktivniji i živeli su duže. O čemu se radi?

Utvrđeno je da pauze od hrane daju ćelijama vremena da odrade sopstveno čišćenje, po čemu je i proces dobio ime Autofagija. Autofagija ili autofagocitoza (starogrčki auto „sebe“, fagein “jesti” i citos “ćelija”) je jedan veoma važan proces u kome ćelije praktično „jedu“ sopstveni otpad: npr. bakterije, viruse, degenerative ili oštećene ćelije. Studije su pokazale da i ljudski organizam ima istu prirodnu sposobnost samoobrade tj. samočišćenja i time održava vitalnost i čuva zdravlje naših ćelija. Autofagija štiti od bolesti kao što su kancer, demencija, bolesti srca, bakterijske infekcije, jer se degenerisane ćelije odbacuju u ranoj fazi. Kad je autofagija stopirana, ćeliski otpad se akumuplira u ćeliji i pre ili kasnije počinje da ometa njeno funkcionisanje. Stalno dodavanje energije spolja (kada non stop nešto jedemo), ne daje vremena ćelijama da proces autofagije odrade do kraja.

Šta se dešava ako jedno vreme ne jedemo? Nećemo umreti! Naše ćelije stvaraju energiju i bez hrane! Kada nema hrane ćelije počinju da razgrađuju sopstveni “otpad”. One čak idu korak dalje i tako “jedući“ deo sebe – generišu novu energiju tkz. energiju oporavka koja pospešuje rast novih gradivnih ćelijskih komponenta. Našim ćelijama su potrebne faze odmora, kako sati sna tako i sati odmora od hrane. Unošenje hrane bez pauza je i sa evolutivnog stanovišta potpuno neprirodno, jer ranije čovek nije živeo u izobilju, već je kao lovac-sakupljač morao mnogo da se trudi da bi sebi obezbedio hranu. Tako je, silom prilika, uvek trpeo kraće ili duže intervale bez hrane. Naš metabolizam i digestivni sistem su usmereni na takav način života. „U velikoj meri proces autofagije produžava život – kaže Prof. Frank Madeo, prof. biohemije sa Univerziteta u Grazu koji se zadnju deceniju intenzivno bavi proučavanjem ovog procesa i nastavlja – jedenje pet-šest puta dnevno je turiranje organizma i potpuno je nefiziološko.“ On savetuje da bar jednom u toku dana treba, stvarno, da osetimo glad, a poznata je njegova izjava: “Glad je moj prijatelj, glad čisti moje telo.“

Veruje se da proces autofagije počinje nakon 15 sati od kalorijske apstinencije kada ćelije počinju recikliranje ili uklanjanje „smeća“. Danas je nauka već jasno dokumentovala da autofagija jača imuni sistem, stabilizuje šećer u krvi, krvni pritisak, stabilizuje hormone, poboljšava raspološenje. Autofagija značajno usporava starenje ćelija. S druge strane i dalje stoji stav vodećih svetskih nutricionista da je izbalansirana i redovna ishrana na prvom mestu. „Važno je da se uz ishranu apsorbuju svi vitalni hranljivi sastojci”, reči su Isabelle Keller eksperta nemačkog društva za ishranu. Sa ovim izjavama se istraživači procesa autofagije poput prof. Madea ne slažu. Diskusije na ovu temu ostaju otvorene, doduše postojale su i ranije, samo je od nedavno autofagija dobila puno naučno priznanje.

Nakon posete radionice, početkom ove godine u Beču, posvećene procesu autofagije kojoj sam posle više bezuspešnih pokušaja (jer je uvek rasprodata do poslednjeg mesta) uspela da prisustvujem, bila sam i sama oduševljena novim činjenicama. Nakon tog nadasve uzbudljivog, interesantnog i profesionalno dokumetovanog predavanja, počela sam i sama pa i kod pojedinih mojih klijenata da primenjujem znanja i u okviru programa ishrane Fett-Frei. Program Fett-frei inače praktikuje tri uobičajena obroka, ali sam u jednoj fazi progama uvela dane sa dužim intervalima bez hrane. (od oko 14 do 17 sati uključujući vreme sna). Iskustva su verovali ili ne dobra, osećaj lakoće prija, a samo saznanje, koliko je proces koristan, jača sopstvenu volju. Tokom procesa odricanja čovek preuzima kontrolu nad hranom što pruža radost i zadovoljstvo nad samim sobom. Povratak iz tako kratke apstinencije nije težak, u sutrašnjem danu se već jede uobičajeno, kao i ranije… Moramo reprogramirati misli, razviti sopstvene alate protiv konstantnog uzimanja hrane i doći u fazu da umesto „šta bi to zdravo bilo dobro da pojedem sada“, izaberemo NIŠTA. I da se osećamo dobro! Postoje razne tehnike i razne preporuke kada i koliko često treba imati intervale bez hrane.

To je teško sprovesti sa svima naravno, jer neki moji klijenti i noću šetaju do frižidera da bi uzeli kašiku nutele – otrov za autofagiju! Savremeni zapadni čovek treba da uči kako da napusti „zonu komfora“ koja ga nije učinila srećnim. Čovek se u izobilju nije snašao i oseća se kao razmaženo dete u prepunoj sobi igračaka. Setimo se da jos je Hipokrat (460-370 pne) rekao: “Ko god želi da ostane jak, zdrav i mlad, treba da bude u svemu umeren, da se brine o svom telu, diše čisti vazduh, a sebe da leči pre postom nego lekom”. Mi, i niko drugi, smo odgovorni za to kako izgledamo, kako će izgledati naše staranje i koliko ćemo dugo živeti.

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!