info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Pauze od hrane imaju čudesnu moć – Nobelova nagrada 2016. za efekte autofagije
05/06/2018
0

Pause od hrane produžavaju život svim organizmima – to revolucionarno otkriće krunisano je 2016. godine Nobelovom nagradom u oblasti medicine, koja je dodeljena prof. dr Ioshinori Ohsumi sa Tokijskog tehnološkog instituta u Japanu.

U dugoročnom eksperimentu naučnici su ispitivali dve grupe miševa koji su jeli ISTU količinu hrane. Uz samo jednu razliku: prva grupa je hranjena često po malo, dok je druga grupa dobijala istu količinu hrane u dužim razmacima, to jest postojalo je vreme kada se jede, a zatim je ostatak vremena bio bez hrane. Prva grupa miševa počela je brzo da se goji, pojavili su se simptomi dijabetesa, a neki miševi su prerano umrli od masne jetre. Miševi iz druge grupe bili su vitki, aktivniji i živeli su duže. Šta se dogodilo?

Utvrđeno je da pauze od hrane daju ćelijama vreme da odrade sopstveno čišćenje, po čemu je i proces dobio ime autofagija.

Autofagija ili autofagocitoza (iz starogrčkog jezika, auto – sebe, fagein ‒ jesti i citos ‒ ćelija) veoma je važan proces u kome ćelije praktično „jedu“ sopstveni otpad: bakterije, viruse, degenerative ili oštećene ćelije.

Studije su pokazale da i ljudski organizam ima istu prirodnu sposobnost samoobrade, odnosno samočišćenja, čime održava vitalnost i čuva zdravlje naših ćelija. Autofagija štiti od bolesti kao što su kancer, demencija, bolesti srca, bakterijske infekcije jer se degenerisane ćelije odbacuju u ranoj fazi. Kad se autofagija iz nekog razloga zaustavi, ćelijski otpad se sakuplja u ćeliji i pre ili kasnije počinje da ometa njeno funkcionisanje. Stalnim dodavanjem energije spolja (kada non-stop nešto jedemo) ne dajemo vremena ćelijama da proces autofagije završe do kraja.

Šta se dešava ako jedno vreme ne jedemo? Pa nećemo umreti! Naše ćelije stvaraju energiju i bez hrane! Kada nema hrane, ćelije počinju da razgrađuju sopstveni „otpad”. One čak idu korak dalje i ‒ „jedući” deo sebe – generišu novu energiju, takozvanu energiju oporavka koja pospešuje rast novih gradivnih ćelijskih komponenata.

Našim ćelijama su potrebne faze odmora, kako sati sna, tako i sati odmora od hrane. Unošenje hrane bez prestanka i sa evolutivnog stanovišta je potpuno neprirodno jer rani čovek nije živeo u izobilju već je kao lovac-sakupljač morao mnogo da se trudi da bi sebi obezbedio hranu. Tako je, silom prilika, uvek trpeo kraće ili duže intervale bez hrane. Za naš metabolizam i digestivni sistem takav način života je prirodan. „U velikoj meri proces autofagije produžava život“, kaže Frank Madeo, prof. biohemije sa Univerziteta u Grazu, koji već deset godina intenzivno proučava taj proces, „jedenje pet-šest puta dnevno je „turiranje“ organizma i potpuno je nefiziološko.“ On savetuje da bar jednom u toku dana treba stvarno da osetimo glad, a poznata je njegova izjava: „Glad je moj prijatelj, glad čisti moje telo.“
Veruje se da proces autofagije počinje 15 sati nakon kalorijske apstinencije kada ćelije počinju da se recikliraju ili uklanjaju „smeće“. Danas je nauka već jasno dokumentovala da autofagija jača imuni sistem, stabilizuje šećer u krvi, održava normalan krvni pritisak, stabilizuje hormone, poboljšava raspoloženje. Autofagija značajno usporava starenje ćelija.

S druge strane, i dalje stoji stav vodećih svetskih nutricionista da je izbalansirana i redovna ishrana na prvom mestu. „Važno je da se uz ishranu apsorbuju svi vitalni hranljivi sastojci“, reči su Isabelle Keller, eksperta Nemačkog društva za ishranu. Sa tim tvrdnjama se neslažu neki istraživači procesa autofagije kao što je prof. Madeo. Diskusije na ovu temu, koje su postojale i ranije, ostaju otvorene, sa tom razlikom što je odnedavno autofagija dobila i puno naučno priznanje.

Početkom ove godine, posetila sam, posle više bezuspešnih pokušaja (jer je uvek rasprodata do poslednjeg mesta), radionicu u Beču posvećenu procesu autofagije i bila sam oduševljena novim činjenicama.

Nakon tog uzbudljivog, interesantnog i nadasve profesionalno dokumentovanog predavanja, počela sam i sama sa pojedinim mojim klijentima da primenjujem ta znanja i u okviru programa ishrane FETT-FREI.

Program FETT-FREI inače savetuje tri uobičajena obroka, ali sam u jednoj fazi progama uvela dane sa dužim intervalima bez hrane (od oko 14 do 17 sati, uključujući vreme sna). Dosadašnja iskustva su, verovali ili ne, veoma dobra jer se postiže prijatan osećaj lakoće, a samo saznanje koliko je proces koristan jača sopstvenu volju. U periodu odricanja čovek preuzima kontrolu nad hranom, što pruža radost i zadovoljstvo samim sobom. Povratak iz tako kratke apstinencije nije težak, u sutrašnjem danu se već jede uobičajeno, kao i ranije… Samo moramo da reprogramiramo misli, razvijemo sopstvene alate protiv konstantnog uzimanja hrane i dođemo u fazu da umesto „bilo bi dobro da sada pojedem nešto zdravo“, izaberemo – NIŠTA. I da se osećamo dobro! Postoje razne tehnike i razne preporuke kada i koliko često treba imati intervale bez hrane.

To je teško sprovesti sa svima jer neki moji klijenti i noću prošetaju do frižidera da bi uzeli kašiku nutele – otrov za autofagiju! Savremeni zapadni čovek treba da uči kako da napusti „zonu komfora“ koja ga nije učinila srećnim. Čovek se u izobilju nije snašao i oseća se kao razmaženo dete u prepunoj sobi igračaka. Setimo se da je još Hipokrat (460–370. godine p. n. e.), starogrčki lekar iz Periklovog vremena, rekao: „Ko god želi da ostane jak, zdrav i mlad, treba da bude u svemu umeren, da se brine o svom telu, diše čisti vazduh, a sebe da leči pre postom nego lekom.” Mi sami smo, i niko drugi, odgovorni za to kako izgledamo, kako ćemo stariti i koliko ćemo dugo živeti.

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!