info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Proteini i ugljeni hidrati (ne) idu zajedno
06/12/2015
0

Način ishrane u kojoj se ne jedu zajedno ugljeni hidrati i proteini osmislio je njujorški hirurg dr William Howard Hay pre više od sto godina. On je smatrao da je uzrok svih bolesti prekiselost ogranizma izazvana hranom i na sebi je eksperimentisao pokušavajući da se izbori sa sopstvenom bolešću bubrega. Po njegovoj teoriji, proteini i ugljeni hidrati nisu u stanju da se vare istovremeno, a kao primer navodi mahunarke, namirnice bogate proteinima i ugljenim hidratima, koje se upravo zbog toga teško vare.
Ishrana po dr Hayu sadrži gotovo sve namirnice, kalorije se ne broje, ali se strogo razdvajaju proteinske namirnice od namirnica koje sadrže ugljene hidrate. Ova ishrana razlikuje tri kategorije hrane: neutralne namirnice – povrće, semenke, proteinsku grupu (koja povećava kiselost) – meso, riba i mlečni proizvodi i grupu ugljenih hidrata (povećava baznost) – hleb, krompir, povrće.

Osnovna pravila ishrane po dr Hayu

1. Voće i povrće čine 80% ishrane, od čega polovina u sirovom stanju.
2. Namirnice iz neutralne grupe se mogu slobodno kombinovati s druge dve grupe.
3. Preporučuje se da se ujutru i uveče jedu ugljeni hidrati i u podne proteini.
4. Konzumirati prirodnu hranu, jesti polako i praviti pauze između obroka četiri sata.

Nemačko društvo za ishranu tretira ovaj oblik ishrane najpribližniji laktovegetarijanskoj ishrani (mlečni priozvodi + biljni proizvodi) navodeći kao pozitivne strane smanjeno konzumiranje mesa, ali kako ni vegetarijanska ishrana, tako ni ova ishrana nije naučno pokazala prednost u odnosu na uobičajenu ishranu (u korist vegetarijanske ishrane stoji da vegetarijanci generalno vode zdraviji način života, manje puše, više se kreću, ali postoji opasnost od povećanog konzumiranja šećera usled manjka unete energije, tj. čestog osećaja gladi i navodi se da su vegetarijanci skloniji psihičkim i depresivnim stanjima).

Slobodno se opustite, tako kaže nauka…

Nemačko društvo za ishranu kritikuje ovaj način ishrane iz sledećih razloga.
1. Namirnice u prirodi nisu podeljene, već ih je nauka podelila da bi ih lakše proučavala. Sve namirnice (ne samo mahunarke) prirodno sadrže i proteine, i ugljene hidrate.

2. Sistem za varenje odraslog čoveka je prirodno enzimatski predodređen da ih istovremeno vari. (Razlog zašto se mahunarke teže vare jeste bogat sadržaj vlakana, koja, s druge strane, pozitivno utiču na prevenciju i lečenje mnogih oboljenja.)

3. Acidoza (povećana kiselost organizma) kao neželjeno stanje nastaje usled gladovanja, prilikom ekstremnog sporta, usled poremećaja u metabolizmu, dijabetesu, bolesti bubrega. Zahvaljujući puffer sistemu zdravog čoveka, pH vrednosti se regulišu prirodno bez problema, tj. ako pH vrednost nakratko padne, brzo se i podigne.

4. Kada ogranizam koristi proteine umesto ugljenih hidrata (posle obroka bogatog proteinima) za dobijanje energije, oslobađa se mokraćna kiselina koja opterećuje bubrege.

5. Smanjeno unošenje ribe, žitarica, kao i potpuno izbacivanje punovrednih mahunarki smatra se neopravdanim. Unošenjem samo 20% namirnica koje povećavaju kiselost nastaje opasnost od nedovoljnog unošenja hranljivih materija, vitamina B-grupe, folne kiseline, gvožđa, magenzijuma.

6. Posebnu skrivenu opasnost predstavlja disbalans esencijalnih omega-3 i omega-6 masnih kiselina (esencijalno ‒ moraju se uzimati kroz hranu). Od presudnog značaja za naše zdravlje nije njihova količina, već upravo njihov odnos. Nekad je njihov odnos u ishrani bio 1 : 6, ali je s porastom industrijske hrane, posebno biljnih industijskih ulja, on dostigao kritičnih 1 : 20 u korist omega-6 masnih kiselina. Upravo se taj disbalans smatra bitnim uzročnikom dugačke liste bolesti koje prouzrokuje savremena ishrana. Smanjeno unošenje ribe, tj. omega-3 masnih kiselina čini disbalans jos većim.

Ne postoji medicinsko opravdanje za ishranu koja se bazira na ovom principu.

Pravila balansirane ishrane

Ipak, jedna modifikovana ishrana dr Haya sa akcentom na prirodnim sastojcima može se preporučiti. Sve ovo može zvučati komplikovano, ali suština je jednostavna: ne treba tražiti tabele i indekse pojedinih namirnica i učiti ih napamet. Treba izbegavati visoko industrijski prerađenu hranu, a sve u smeru biranja prirodnih, neprerađenih namirnica koje vode do uravnoteženih i dobrih vrednosti. Kombinovanje integralnih žitarica, povrća, voća, ugljenih hidrata, masti i proteina i dalje je generalno pravilo izbalansirane i normalne ishrane.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!