info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600, +381 64 0 712 804
Od sutra krećem na dijetu
27/02/2018
0

Od sutra će biti sve drugačije

Sa mislima da će od sutra sve biti drugačije mirno sam zaspala. Ustala sam orna sa jakom željom da sebe nagradim jednim zdravim i pazljivo probranim zelenim smoothie-em. Već oko podne sva srećna sam letela po ofisu dok mi se iz tanjira smešila sveža salata u duginim bojama. Uveče kad stignem kući napraviću ono što baš volim –  barenu ribu sa povrćem. Zadovoljna sam zaspala, ponosna na sebe i svoj napokon novi život. Samo tako da nastavim. Sve zvuči savršeno.

Ujutru samo što ustadoh, prikljestih prst pri zatvaranju fioke, što je izazavalo bol direktno u mozak. Dok sam stavljala prst pod ‘ladnu vodu i razmisljala od čega da napravim smoothie bacih pogled na listove spanaća koji su već bili uveli i odustah od pravljenja. Ješću na poslu, pomislih na jučerašnju salatu. Dok je napolju počela da pada blaga kiša, potrčah za autobusom koji mi je umakao u poslednjoj sekundi i to mi zaista podiže pritisak. Besna od svega, stigoh pokisla na posao i sedoh za sto. Uzeh čokolani keks iz fioke, pojedoh od jednom pola kesice i rekoh sebi – zaslužila si. 

Jedan od glavnih uzroka gojaznosti je unos hrane usled, najčešće, loših emocija. Ljudi jedu iz dosade, usamljenosti, umora, frustracije, i stotine drugih razloga, a da nijedan nema nikakve veze sa fiziološkom gladi. Svi smo zreli za psihoterapeuta česte su reči mojih klijenta. Probam da ih utešim rečima da ne jedemo mi samo kad se loše osećamo. Postoji mnogo drugih razloga kada jedemo i koji su potpuno opravdani: kada želimo da nešto proslavimo, kad se osećamo srećno ili smo s nečim zadovoljni. I to je sasvim legitimno, zar ne? Problem postaje kada hrana postaje „lek“ ili nam u trenutku pruži jako zadovoljstvo. To je najčešće glad za nečim drugim kažu stručnjaci.

Kako da razlikujemo emocionalnu od fiziološke gladi?

•  Fiziološka glad se razvija postepeno, obično posle 4 sata od poslednjeg obroka i možemo je neko vreme trpeti. Emocionalna glad dolazi iznenada i moramo je utoliti odmah.
•  U slučaju fiziološke gladi, dovoljno je uzeti “nešto jestivo”. Emocionalna glad je fokusirana na  određenu hranu.
•  Fiziološka glad se zadovoljava tokom jela i dovodi do osećaja sitosti. Emocionalna glad nas ne čini sitim.
•  Mentalnom snagom ne možemo pobediti fiziološku glad dok emocionalnu glad možemo.

Kao što treniramo mišiće, moramo trenirati i svoje misli.

Zašto je određeno ponašanje lako za neke ljude, dok je za druge nepojmljivo? Nije u pitanju nadljudska snaga volje ljudi koji su otporni na iskušenja. Stvar je u tome, da ako je naše ponašanje u skladu sa našim mislima i našim unutrašnjim dijalogom onda iskušenja nema! Pitajte vegetarijanaca da li svaki put kada vidi meso stoji pred iskušenjem?!

Kada nam neko nudi divan kolač mi već započinjemo unutrašnji dijalog. Svašta nam prolazi kroz glavu: “Ako ne osećam fiziološku glad, zašto da jedem. Ali kako da se odreknem ove lepote? Hrana će mi zaista doći glave. Kakve posledice ću imati ako ovo pojedem? Šta dobijam ako se ovoga odreknem? Da li je vredno sada ovo pojesti? Ja odlučujem valjda šta ću da jedem“. Razvijajući sopstvene strategije i treningom sopstvenih misli, korak po korak do sopstvenog stava, svako od nas može postati jači karakter. Za to prvo treba da smo spremni da napustimo svoju zonu komfora. Ne radi se o tome da se odričem kolača, već o tome da se odričem vitkog tela. Ne radi se da mi je uskraćena sloboda izbora, već o tome da ne želim više da budem rob hrane. Sve ove nedoumice će nam pomoći da uključimo razum i sagledamo posledice naših akcija i da donesemo odluku u odnosu na ono što nam je prioritet. Setimo se poznate izreke: “Tell me what you eat and I will tell you what you are.” – B. Savarina od pre dva veka.

Najteže je borba sa slatkišima

Sigurno su slatkiši najveći kamen spoticanja na putu ka vitkoj liniji. Jednom planskom strategijom možda možemo uticati na svoje ponašanje. Kako? Ukus je stvar navike i na sreću je promenljiv. Svako od nas je u životu imao neku hranu koju nije voleo, npr. masline, brokoli, ribu, a onda je kasnije zavoleo. Na ukus, dakle, možemo uticati svešću, ukus možemo trenirati, usmeravati, popravljati. Uzmimo npr. pretpostavku da je najprostiji ukus – sladak ukus. On se svima svidja. Sladak ukus je nekako čist kič a „čovek od ukusa“ nikako ne voli npr. slatka vina. Osim što ima lepe manire, voli lepe stvari, čovek od ukusa treba da bude od ukusa i kad je hrana u pitanju. Možda ćemo tako i mi poželeti da postanemo ljudi boljeg, prefinjenijeg, istančanijeg ukusa. „Ako nam se to desi, doći ćemo do fantastičnog rezultata, da nam se slatko više ne sviđa kaže jedan od vodećih psihologa iz oblasti ishrane Astrid Kurbjuweit „treba težiti stanju u kome slatkiši jednostavno gube na svojoj atraktivnosti.“ Niko ne može opisati ovo stanje bolje nego neko ko je upravo došao do tog neočekivanog iskustva razočaravajućeg osećaja gubitka očekivanog zadovoljstva. Zvuči komplikovano, ali pročitajte ponovo.

Ova velika pobeda, da slatko u stvari nije više tako ukusno, spasiće nas, i to ne samo od unetih kalorija već i od mnogo pratećeg stresa i griže savesti. Ta pobeda podići će naš ego i sopstvenu ocenu, koja će dobiti na snazi tek kada osetimo i prve dobre impulse zdravog života. A slatkiši će i dalje biti svuda oko nas, samo ćemo ih mi drugačije gledati. I sve što ih manje budemo voleli, sve će nam biti lakše da im se odupremo. Razmislite o tome!

Strategija redovnih obroka

Ishrana programa Fett-Frei strategijom redovnih obroka smanjuje želju za slatkim. Raznovrsna ishrana programa Fett-Frei sadrži kompleksne ugljene hidrate kao što su: hleb, krompir, pirinač, testeninu zatim povrće, mahunarke, voće u kombinaciji sa drugim namirnicama: meso, riba, jaja i dr. Kompleksni ugljeni hidrati će nas tokom dana učiniti sitim, pa ćemo tako uobičajenu količinu slatkiša zameniti ovim daleko zdravijim namirnicama. Drugim rečima, ukoliko želite da budete zdravi, da održite liniju ili da smršate – ne smete biti fiziološki gladni. A onda primenite gore navedenu strategiju.

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

error: Content is protected !!