Kada je unošenje kalorija veće od potrošnje, njihov višak će se naći u masnim depoima tela. S druge strane, ako potrošimo više kalorija nego što smo uneli, ostvarićemo tzv. negativan energetski bilans. U većini fitnes studija danas imamo mogućnost da pratimo koliko smo kalorija potrošili prilikom vežbanja i svaka sagorela kalorija nas sigurno raduje. Po logici stvari, naše telo će u tim uslovima automatski biti prinuđeno da manjak energije uzme iz naših masnih depoa. Na prvi pogled sve deluje savršeno. Ali, da li je baš tako?
Što intenzivnije, to bolje?
Kod osoba koje nemaju problem s prekomernom težinom i kod onih koji su relativno dobro utrenirani fitnes program daje dobre rezultate, ali kod onih s povećanom težinom koji pritom nisu u formi takav program je kontraproduktivan. Problem je u tome što takva osoba nema dovoljno hormona i enzima uključenih u metaboličke puteve koji su neophodni u procesu sagorevanja masti.
Gojazna i neutrenirana osoba više strada tokom fitnes programa jer hormonalno i enzimatski ne može da prati napor tokom vežbanja.
Zato često takve osobe posle mesec-dva odustaju od ovako, za njih, prenapornih treninga. Količina određenih hormona i enzima potrebnih u procesu sagorevanja masti povećava se redovnim treningom i gradi se kroz jedan miran do umeren, ali redovan i dugotrajan trening.
Jedino je redovnim vežbanjem moguće pretvoriti osobu koja je „slab sagorevač masti“ u osobu koja je „dobar sagorevač masti“.
Energija potrebna tokom jednog intenzivnog treninga dobija se prevenstveno razgradnjom ugljenh hidrata. Rezerve glikogena (depo uljenih hidrata u mišićima) stoje prve na raspolaganju, pa tek onda nakon dužeg treninga, kada se rezerve ugljenih hidrata iz mišića i jetre isprazne, telo prelazi u fazu beta oksidacije masti, tj. energija počinje da se dobija razgradnjom masnih depoa.
Preznojte se dva puta!
Prilikom umerenog i dugog treninga dolazi do lučenja hormona noradrenalina, blagog stress- hormona koji prenosi moždane signale u masne ćelije i oslobađa masne kiseline. Slobodne masne kiseline napuštaju depoe i odlaze u krv. Njih zatim mišići koriste kao energetsko gorivo tokom vežbanja. Za taj proces je od momenta aktiviranja hormona do oslobađanja masnih kiselina potrebno određeno vreme. Tek nakon 20‒30 minuta treninga masne kiseline počinju da se oslobađaju iz depoa.
Dakle, najmanje je potrebno pola sata vežbanja da bismo stigli u željenu fazu kada telo sagoreva masti, kada sport topi masne naslage. Moj savet je: bolje dva puta nedeljno sat vremena treninga nego četriri puta po pola sata.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc