Post podrazumeva uzdržavanje od mrsne hrane, svakog oblika uživanja, ali i od grešnih dela, pomisli i želja. Prihvatanje posta, i telesnog i duševnog, ima cilj očišćenje tela, jačanje volje, poetski rečeno – uzdizanje duše iznad tela.
Hipokrat (460–370. pre n. e.) rekao je: „Ko god želi da ostane jak, zdrav i mlad, treba da bude u svemu umeren, da se brine o svom telu, da diše čist vazduh, a sebe da leči pre postom nego lekom.”
Odricanje od „teške” hrane je odličan način da telo počne da izbacuje nagomilane toksine, štetne i bolesne ćelije. Ako se rešimo da prestanemo da jedemo određene namirnice određeno vreme, bilo iz religioznih, zdravstvenih ili estetskih razloga, telu možemo priuštiti priliku za neophodnu regeneraciju, budući da se često hranimo neumereno ili loše. Kako ćemo znati da li se loše hranimo?
Loša ishrana je ona ishrana u kojoj je, više od jedne četvrtine, hrana koja u toku sagorevanja, odnosno procesa metabolizma povećava kiselost organizma (acidoza). Namirnice koje izazivaju prekiselost tkiva su: šećeri, slatkiši, proizvodi od belog brašna, meso, iznutrice, riba, jaja, mlečni proizvodi, kafa. Povećanu kiselost organizma uzrokuju, takođe, konzumiranje alkohola, pušenje, stres, lekovi, anksioznost, nedostatak kretanja, dakle sve ono što se danas smatra lošim po zdravlje.
Prvi simptomi acidoze su „samo“: znaci umora, manjak snage, energije. Naš organizam se bori godinama, decenijama, a da mi i ne znamo, da kompenzuje to stanje, sve dok se kasnije, kao posledica, ne pojave i prvi simptomi određenih bolesti, na primer, osteoporoza, stvaranje kamenja u organima, reuma, ekcemi, visok pritisak, depresija i sve druge bolesti savremenog doba.
Da li je post rešenje?
Ko danas može, želi ili treba da posti? Da li se posti na ulju, na vodi, kad se jede riba, pije vino itd.? Hiljadu pitanja i nedoumica. Ako se na Google-u potraži reč „post”, dobiće se mnogo linkova tipa „Zdravo izgubiti težinu”, „Kako smršati tokom posta” i sl. U današnje vreme češće poste gojazni ljudi, kaže i statistika.
Prvi dani posta
Kod većine ljudi se na početku može primetiti umor, iscrpljenost, glavobolja, vrtoglavica. Usled nedostataka neophodnih sastojaka, pre svega minerala iz hrane, pojavljuju se i prvi neprijatni simptomi: bele naslage na jeziku, neprijatan zadah, neprijatan miris tela, nesanica, nizak krvni pritisak, povećana osetljivost na hladno itd.
Post u organizmu uzrokuje iste procese kao i druge dijete. Kada prestanemo da uzimamo uobičajenu hranu, organizam biva primoran da se snabdeva iz rezervi koje je pravovremeno pripremio. U tom prirodnom procesu najpre će posegnuti za glikogenom, derivatom glukoze koji se skladišti u mišićima i jetri. Te zalihe bivaju, nažalost, iscrpljene posle prvog dana posta. Čim potroši rezerve glukoze, organizam „kreće“ na mišće, jer tako najlakše dolazi do proteina koje može da pretvori u energiju. I na kraju „napada“ masne depoe koji su, uslovno rečeno, neograničeni. Oslobašaju se masne kiseline koje počinju da cirkulišu po telu. U ovoj ranoj fazi posta broj rastvorenih kiselina u organizmu veći je nego pre posta, drugim rečima kiselost organizma je veća nego pre početka posta. Dostigne li apstinencija kritičnu tačku, na redu su poslednje rezerve: nervni centri i vitalni organi, ali i bolesna tkiva (ciste, tumori i apcesi).
Post se ne preporučuje neuhranjenim i mršavim osobama, osobama koje piju lekove, rekonvalescentima, trudnicama, dojiljama, srčanim bolesnicima, osobama s bolestima jetre, bubrega, jer upravo pokrenuta detoksikacija prilikom posta može opteretiti digestivni trakt, bubrege i jetru i pogoršati tegobe koje su postojale i pre posta. Bez odgovarajuće pripreme, saveta specijaliste, tokom posta čovek može sebi više da naškodi neko da pomogne.
Post ne treba da bude stres!
Da biste se tokom višenedeljnog posta osećali dobro, šta treba da znate:
Post nije gladovanje!
Unosite dovoljnu količinu zdravih ugljenih hidrata, povrća, voća, semenki, mahunarki, koji povećavaju baznost tela (za razliku od prekiselosti, telo nikada ne može da bude previše alkalno, tj. bazno).
S voćem treba biti umeren jer ono takođe može da poveća kiselost (voće koje danas kupujemo trgovinama najčešće je ubrano nezrelo i sazreva tokom transporta, a takvo voće značajno povećava kiselost).
Pijte dovoljno tečnosti, najbolje biljne čajeve i lekovite vode.
Boravite više na svežem vazduhu.
Od sportova izaberite, na primer, jogu, pilates ili druge opuštajuće metode mentalnog jačanja.
Večeri provodite uz omiljenu muziku, knjigu u prijatnoj i opuštenoj atmosferi.
Bilo bi divno priuštiti sebi jednom nedeljno masažu ili večernju kupku.
I naravno – dovoljno sna.
Prirodna higijena
Samo tako, čišćenjem i tela i duše, doprinećemo opštem fizičkom i mentalnom zdravlju, povećaćemo životnu energiju i ojačati imunitet. Proces detoksikacije (dekiselizacije) tokom posta nazvan još i „prirodna higijena“, ako se sprovodi pravilno, dovodi do pune metaboličke harmonije, ublažavanja zdravstvenih problema, osećaja lakoće, smanjenja apetita, povećanja koncentracije i produktivnosti.
Pročišćen organizam dobro funkcioniše i pruža radost. Tokom procesa odricanja, čovek jača sopstvenu volju, preuzima kontrolu nad sopstvenim telom i biva spremniji da trajno menja nabolje loše životne navike i time dugoročno i generalno poboljša kvalitet života, postavljajući sam temelj sopstvenog zdravlja.
Kratkotrajni post – idealno rešenje!
Program FETT-FREI smatra da savremenom čoveku „detox dan” jednom nedeljno pruža idealan odmor za probavni trakt. Najbolje je odabrati dan neopterećen poslom i obavezama. „Detox dan” je dan čišćenja organizma, kada telo počinje da razgrađuje sve nezdrave ćelije iz organizma: masne naslage i oštećene ćelije, a istovremeno počinje da gradi nove ćelije. Povratak iz tako kratke apstinencije nije težak, u sutrašnjem danu se jede uobičajeno, kao i ranije…
Detox dan – > provedite na svežem vazduhu uz šetnju i laganu gimnastiku, a uveče sebi priuštite masažu da biste se tom danu unapred radovali.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.