Mit o pijenju vode

Da li znate da bismo umrli ukoliko popijemo 8 l vode!
Naravno da niko normalan ne bi popio toliko vode, ipak, dešavali su se smrtni ishodi i to ne mali broj. Ali, da krenemo od početaka, veoma je interesantno kako su se preporuke „Koliko vode treba da pijemo” menjale i kako one izgledaju danas!

1910. god – NAJBOLJI NE PIJU

„Nemoj da stekneš naviku da piješ za vreme maratonske trke, neki trkači to rade, ali to nije korisno”, rekao je James Sullivan, sekretar Američkog olimpijskog komiteta 1910. godine. Početkom veka to nije bila neobična izjava. Jack Meckler, petostruki pobednik maratona na 89 kilometara, znao je da kaže posle šestosatne trke: „Istrčati punu maratonsku trku bez kapi tečnosti krajnji je cilj svakog trkača i test njegove kondicije.”

Pre 100 godina mnogim sportistima je rečeno da voda neće doprineti njihovom rezultatu, čak šta više to se tumačilo kao znak mentalne slabosti i fizičke nespremnosti. Takva dogmatska pravila prouzrokovala su tada i brojne fatalne ishode maratonskih trka, usled ozbiljne dehidratacije organizma.

1960. god – STRAH OD DEHIDRATACIJE

Tako je započela era nazvana „strah od dehidratacije“, koju su obeležile nebrojene studije, koje su tražile odgovor na goruća pitanja: Koliko tečnosti treba piti? U kom intervalu? Koliko brzo se izgubljena tečnost mora nadoknadi? Da li je voda najbolja zamena? Ubrzo su stručnjaci prešli u drugu krajnost, savetujući sportiste, rekreativce, pa i narod sasvim suprotno.

Preporučenih minimalno 8 čaša vode dnevno postalo je zakon planete, a fraza „što više, to bolje“ postala je postulat našeg vremena. Svi smo počeli da pijemo mnogo vode, a i pored toga nam se čini da bi trebalo i više. Vodu nosimo na posao, vodu pijemo dok sedimo, vozimo kola ili dok smo u prevozu, na poslu stalno i svuda. Sportom se bavimo malo, ali pijemo za svaki slučaj mnogo. I tako već nekoliko decenija. Zašto to radimo?

Jedna čaša vode ujutru čini kosu, kožu i nokte sjajnijim, od vode oči postaju veće, čaša vode pre kupanja snižava krvni pritisak, čaša vode posle šetnje povećava mišićnu masu, a dve čaše vode pre sna smanjuju mogućnost moždanog udara… Saveti idu dalje, čak do toga da voda podmazuje organe, sprečava artritis, astmu i ubija kancerogene ćelije. Please don’t share – do dan danas nijedna studija nije podržala pravilo “8 čaša vode”!

Ideja da voda ispira telo iznutra je isto tako banalna kao i prethodne izjave. Voda je predstavljena kao jedan prazan i pasivan prostor, koji služi da obliva sve druge aktivne komponente našeg tela. Ali upravo preko 60% našeg tela čini voda, a telo bebe čak 70%. Najnovija istraživanja došla su do saznanja da voda ima veoma aktivnu ulogu u telu: ona čuva informacije, prenosi neuronske signale, pamti genetske kodove, i to sve radi satima, danima, godinama. Voda je mnogo više od ništa – ona je an actor of performance.

1975. god
Te godine Američko društvo za sportsku medicinu (ACSM) postaje svetska institucija akreditovana da savetuje sportiste (pa tako i nas) kad i koliko vode treba piti. U proseku svakih pet godina preporuke ACSM se menjaju.

Savet prvi: 400–500 ml tečnosti 10–15 minuta pre takmičenja i čest unos tečnosti tokom takmičenja.

1984. god
Savet ACSM: 100–200 ml tečnosti na svaka 2–3 km.

1988. god
Savet ACSM: 400–500 ml pre i 300 ml na svakih 20 minuta treninga.

1996. PITI ŠTO JE VIŠE MOGUĆE

Godine 1996. stiže preporuka da sportisti moraju da piju toliko da nadoknade svu vodu izgubljenu znojenjem. Ohrabreni tom izjavom sportisti, a i svi drugi, počinju višedecenijsku eru forsiranja pijenja vode praćenu krilaticama: „Pij što više je moguće“, „Kad si žedan, već je kasno“, „Nisi bolestan, samo si dehidrirao”, „Učimo da pijemo”. Moram dodati i činjenicu da su istraživanja iz ove oblasti, koja su proteklih pedeset godina rađena u naučnim institutima najpoznatijih, uglavnom, američkih proizvođača sportskih napitaka (Gatorade, Powerade), finansirale te iste kompanije s jasnom, pre svega komercijalnom namerom. Tako je nauka, u službi marketinga, i stvorila pomenute krilatice.

A da li se možemo prepiti? Voda može da ubije?!

Uzimanje vode zavisi od godina, pola, zdravstvenog stanja, stepena fizičke aktivnosti, uslova spoljne sredine, od ishrane, garderobe itd.

Preveliko kozumiranje vode tokom dugog i intenzivnog sporta, kada je unošenje vode veće od gubitka, naročito je opasno za žene, koje prirodno gube duplo manje tečnosti kroz znoj nego muškarci.

Prekomerno pijenje vode može da izazove stanje niske osmolarnosti u krvi, < 135 mmol, poznato kao stanje Excersize Associated Hyponatremy (EAH), koje dovodi do povišenja pritiska u mozgu.

Ono što je najopasnije jeste da su simptomi stanja dehidratacije i stanja hiperhidratacije tela praktučno isti: bledilo, mučnina, dezorijentisanost, ubrzan puls, a u krajnjem stadijumu delirijum, ozbiljna oštećenja mozga i koma. U trenutku kada sportisti zbog hiperhidratacije pozli, telo je već natečeno i samo jedna kap vode koju dodaju spasilačke ekipe može biti fatalna.

2007. PITI MNOGO JE OPASNO

Do 2002. prijavljeno je blizu 500 slučajeva EAH, od kojih je 11 bilo sa smrtnim ishodom, uglavnom žena maratonki. U februaru 2007. godine ACSM apdejtuje svoj najnoviji stav o konzumiranju vode i tom prilikom nestaje izjava „piti koliko je moguće“.

ACSM po prvi put izjavljuje da prekomerno pijenje vode može biti štetno.

2015. PITI PO POTREBI

Godine 2015. Lari Armstrong, novi predsednik ACSM, izjavljuje za Wall Street Journal: „Verujem da većini ljudi koji koriste Gatorade, on nije ni potreban, de fakto nije loša stvar, ali nije to što obećava.“

Piti „ad libritum“

Mnoge novije studije pokazuju da je piti „ad libritum“, dakle piti po potrebi, dovoljno u najvećem broju slučajeva. Podsećati da piju treba samo dementne i starije osobe. Zdrave, mlade osobe i u ekstremnim klimatskim uslovima, pri intenzivnom sportu ili u drugim sličnim stanjima, pijenjem vode ad libritum, sasvim prirodno, fiziološki regulišu stanje dehidratacije. Ne treba zaboraviti da hrana sadrži oko 25% tečnosti, pa se tako ne preporučuje da se bebama koje sisaju dodatno daje voda prvih šest meseci, iako je stanje dehidratacije za njih još opasnije.

Ne može biti ista preporuka za mladog muškarca u punoj snazi i sićušnu ženu. Osoba sa srčanim, bubrežnim problemima ne može da pije isto koliko i zdrava, mlada osoba. Ili neko ko živi u pustinji, na planini, ko se bavi sportom itd. Zato i ne postoji tačan odgovar na to pitanje.

Ne postoji preporučena dnevna doza unete vode, ali je 8 l tosična doza.

Suština svega je da ne treba preterivati ni u vodi, kao ni u hrani, ne treba slušati šta i kako rade drugi. Ne ignorišite sopstvene telesne signale i osećaje, proučavajte svoje telo i prisluškujte njegove potrebe. Ne postoji recept jednak za sve, ne postoje univerzalne preporuke i saveti.

Najnovija istraživanje pokazuju da ukoliko pijemo vodu a nismo žedni, aktiviraćemo centre u mozgu za nezadovoljstvo. Nova istraživanja potvrđuju da i sportisti treba da piju manje vode nego što piju, ponekad mnogo manje.
https://fb.watch/ke2B9ARQTh/

Sticajem okolnosti, u Austriji sam 2012. godine radila na jednom naučnom projektu iz ove oblasti. Bila sam i sama fascinirana novim saznanjima. Često sam kasnije to predavanje držala i svojim kolegama u Austriji. Ukoliko se ukaže prilika, rado bih to predavanje, koje je protkano interesantnim primerima i još novijim otkrićima iz ove oblasti, održala i kod nas, jer će proći godine dok zvanična medicina to isto potvrdi.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

Autorski sadržaj Fett frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.