Postoji priča da je čaša crnog vina dnevno preporuka za dobro zdravlje, pre svega srca, krvnih sudova i sl. Šta je onda sa belim vinom ili pivom?
Konzumiranje vina je nezaobilazan ukras poznate mediteranske ishrane. Ljudi Mediterana ne jedu malo, redovno piju alkohol, ali ipak ređe umiru od srčanih i moždanih udara, žive duže nego, na primer, Amerikanci ili Srednjeevropljani.
Ovaj fenomen, poznat kao „francuski paradoks“, nauka ne pripisuje samo crnom vinu već celokupnoj mediteranskoj ishrani, koja uključuje mnogo povrća, aromatične začine i bilje, blage klimatske uslove, kvalitetne namirnice uzgajane na dobroj zemlji sa puno sunca i sveukupnan način života. Zemlje Mediterana imaju bogato razvijenu kulturu vinogradarstva, ali i u tradiciju utkanu nasušnu potrebu za tim zadovoljstvom. Obavezni rutual ljudi mediterana je da se uz jelo pije i alkohol. Ipak, pijanstvo se ne ceni niti se toleriše.
Najveći broj studija danas kaže vrlo jasno da je najvažnije „pravilno rukovati alkoholom“, da samo male količine mogu biti korisne za zdravlje!
Da li znate?
Mediteranska ishrana je prepoznata kao nematerijalno svetsko kulturno nasleđe 2010. godine!
Karakteristike mediteranske ishrane su velika potrošnja povrća, voća, hleba, žitarica, krompira, mahunastog povrća (pasulj, boranija i dr.), orašastih plodova i semenja, kvalitetnog maslinovog ulja. kao najvažnijeg izvora masti, ribe, umerena konzumacija mlečnih proizvoda i vina i mala potrošnja crvenog mesa. S toga ima mnoge pozitivne efekte na zdravlje, snižava masnoće u krvi, krvni pritisak i td.
Crveno ili belo?
*crno vino je isto što i crveno vino i dok svi u svetu kažu crveno, kod nas je odomaćen naziv crno, ali se često čuje i crveno vino
Rezultati studija pokazuju da to ne mora obavezno biti crveno vino; male količine belog vina ili piva takođe mogu biti korisne za zdravlje. A još veće iznenađenje je da to nije zbog sadržaja poznatog antioksidansa resveratrola u crvenom vinu već zbog samog alkohola!
Podaci govore da ljudi koji svakodnevno piju čašu alkohola – čak bez obzira na to koji – imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i žive duže od onih koji uopšte ne piju.
Studije vođene tokom nekoliko nedelja su pokazale da su vrednosti dobrog HDL holesterola, fibrina (važnog za proces koagulacije krvi) kod umerenih konzumenta bile bolje nego kod „apstinenata“. Ova kratkotrajna poboljšanja parametara povrđena su i u dugoročnim studijama.
Učesnici studije koji su duže vreme pili jedno piće dnevno umirali su ređe od bolesti srca, moždanog udara od onih koji su bili apstineneti od svog adolescentnog doba.
Koliko je alkohola zdravo?
Gledano statistički, to je klasična U-kriva: povećan rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti imaju oni koji uopšte ne piju, kao i oni koji mnogo piju. Izgleda da male količine alkohola imaju čak zaštitnu ulogu. Tako da je od dileme da li bi trebalo da pijemo pivo, belo ili crveno vino mnogo važnije da budemo krajnje umereni u piću.
Preporuka Nemačkog društva za ishranu je jedna čaša pića dnevno za žene i duplo više za muškarce. Dva dana nedeljno bez alkohola!
Čaša je veličine malog piva (0,3 litra) ili osmina čaše (125 ml) vina. „Ako popijemo znatno više, pozitivan efekat će preći u negativan, tako da tri velika piva ili 0,75 l vina dnevno povećavaju rizik od prevremene smrti za čak 30%“, kažu Ronkslei i saradnici u njihovoj studiji.
Daje se na znanje!
Prema preporukama Ministarstva zdravlja Austrije, granica neškodljivosti za muškarce je 24 g čistog alkohola dnevno, a za žene 16 g (125 ml vina je oko 10 g, malo pivo oko 13 g). Količina alkohola klasifikovana kao opasna po zdravlje je više od 60 g čistog alkohola dnevno za muškarce i više od 40 g za žene.
Velike količine alkohola oštećuju organe i povećavaju rizik od raka i bolesti srca. Osim toga, veliku konzumaciju alkohola prate i psihološki i socijalni problemi pa stoga nemačko društvo ipak na preporuke dodaje: dva dana nedeljno bez alkohola.
Zaključak: Izgleda da je čaša alkohola dnevno korisna za zdravlje. U to ime, drage moje dame i članice divnog kluba „Lady of Wine“: ŽIVELE!!
Literatura:
Kerschner B, Wipplinger J, Stigler F: Rotwein als Gesundheitselexier? (29.7.2014).
Saitz R: Screening for unhealthy use of alcohol and other drugs. In Hermann R (ed.). UpToDate. (2013).
Roerecke M, Rehm J: The cardioprotective association of average alcohol consumption and ischaemic heart disease: a systematic review and meta-analysis. Addiction. Jul;107(7):1246-60
Gruber M: Europäische Trinkkulturen. ernährung heute 3: 3-4 (2013).
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.