Veggi sportisti
Na Univerzitetu u Tampi na Floridi sprovedena je studija na temu „Rast mišićne mase kod mladića koji su vežbali tri puta nedeljno i koji su 8 nedelja svakodnevno konzumirali 48 g proteina – jedna grupa protein iz pirinča (biljni), a druga protein surutke (životinjski)“. Obe grupe mladića su izgradile mišiće u istoj meri! I mišićna snaga i brzina oporavka nakon treninga bili su podjednaki u obe grupe.[1]
Sportski uspeh je moguće postići u istoj meri sa čisto biljnim proteinima kao i sa životinjskim proteinima! S tom razlikom što životinjski proteini često imaju zdravstvene nedostatke, što ćemo videti u nastavku teksta.
Proteini u ishrani – imperativ ili opasnost
Proteini koje unesemo hranom metaboličkim procesima se razlažu na aminokiseline, a zatim telo od raspoloživih aminokiselina gradi sopstvene proteine! Aminokiseline su poput slova – od slova se prave reči, tj. proteini. Proteini su gradivni materijali svake ćelije u telu. Ne postoji nijedna struktura koja nije sastavljena od proteina, uključujući hormone, enzime, antitela, kao i proteine za dobru kosu, nokte, čvrstu kožu, jake mišiće.
Ali, ali…
„Dijete bogate proteinima postale su popularne poslednjih godina jer daju brz rezultat u gubitku težine“, reči su profesora i doktora medicine Babaka Razanija sa Univerziteta u Sent Luisu. „Međutim, nije sve tako kako izgleda“, naglašava profesor. Rezultati njegove studije, objavljeni u januaru 2020. godine u časopisu Nature Metabolism pokazali su (na miševima) opasne neželjene efekte takvih dijeta! [2]
Opasnost od srčanog i moždanog udara, embolije, tromboze
Prof. Razani je u svojoj studiji podelio miševe u dve grupe. Jedni su dobijali uobičajenu ishranu, ali sa trostruko uvećanim sadržajem proteinima, a drugi ishranu s normalnim udelom proteina. Ni u jednoj ni u drugoj grupi miševi nisu dobili na težini, ali se u prvoj grupi pojavila ateroskleroza sa oko 30% više naslaga. „Naša studija nije prva koja pokazuje indiciju stvaranja ‘plaka’ usled dijeta sa visokim sadržajem proteina, ali je pokazala nešto novo – razvoj nestabilnih, lako odlepljivih naslaga na zidovima arterija.“ Jasno je da su odlepljive naslage opasne upravo zato što se lako odvajaju i, poput tromba, negde u telu mogu izazvati fatalna začepljenja: infakrt, moždani udar, plućnu emboliju, trombozu.
Šta se zapravo dešava?
Zidovi arterija, kao i ćelije drugih organa u telu, poseduju veoma važne ćelije makrofage čija je osnovna uloga da čiste ćelije od otpadnih stvari, štetnih naslaga, da uklanjaju dotrajale ćelije i sl. Međutim, ispostavilo se u ovom slučaju da se naslage na zidovima krvnih sudova toliko brzo stvaraju da makrofage ne samo da ne uspevaju da ih otklone već pod navalom naslaga masovno i umiru. Posledica velikog broja mrtvih makrofaga jeste da naslage na krvnim sudovima sada još više rastu.
„Kod miševa koji su jeli mnogo proteina ispod naslaga je ležalo groblje makrofaga koje su lako mogle da se odvoje od arterijskih zidova. Ukoliko bi se ova pojava javila kod osoba s hipertenzijom, kada krv pod pritiskom protiče i nosi odvaljene naslage – opasnost od srčanog udara bi bila više nego izvesna“, zaključuje profesor Razani.
Aminokiseline leucin i arginin – naročito opasne
Ako jedemo mnogo proteina, imaćemo u cirkulaciji mnogo aminokiselina. Pokazalo se da naročito aminokiseline leucin i arginin promovišu stvaranje velikog broja makrofaga koje masovno umiru. Leucina ima znatno više u crvenom mesu nego, na primer, u ribi i biljnim proteinima.
Biljni proteini štite od dijabetesa tipa 2
Punih 20 godina (1980–2000) Univerzitet u Finskoj je vodio poznatu Kuopio studiju, u kojoj su analizirani podaci 2.332 muškarca između 42 i 60 godina. Za tih 20 godina, kod 432 ispitanika se pojavio dijabetes tipa 2, što se podudaralo sa pretpostavkom da su oni u ishrani praktikovali veći unos životinjskih proteina.[3]
S druge strane, muškarci koji su jeli najviše biljnih proteina imali su 35% manji rizik od nastanka dijabetesa, a pokazalo se da bi, ukoliko bi „mesojedi” zamijenili samo 5 g životinjskih proteina biljnim, to smanjilo rizik od dijabetesa za čak 18%!
Biljni izvori proteina bolji od mesa
Dugo se smatralo da je visok sadržaj soli i nitrita u suvomesnatim proizvodima, kao što su salama, kobasica i sl., glavni uzrok razvoja bolesti jer se pokazalo da svako ko dnevno pojede nešto više od 50 g mesnih prerađevina povećava rizik od dijabetesa za 20%. Verovalo se da neprerađeno meso ne predstavlja problem. Ali…
Nedavna studija istraživača sa Harvarda pokazala je da konzumiranje 100 g mesa dnevno, kao što su biftek, šnicla i sl., povećava rizik pojave dijabetesa, kao i da je grilovanje i sličan način spremanja mesa rizičan faktor za nastanak dijabetesa. [4] [5]
Španska studija iz 2016. godine objavila vest da 150 g mesa dnevno povećava rizik od dijabetesa za 80%. [6] Novija studija objavljena 2020. je pokazala da konzumacija životinjskih proteina – posebno u obliku mesa – povećava smrtnost. [7]
Koji biljni proteini su bolji?
Biljni proteini se nalaze u svoj biljnoj hrani, ali u različitim proporcijama, pa su tako mahunarke, semena, orasi veoma bogati biljnim proteinima, dok su voće i salate siromašniji. 
Savet: Savršena kombinacija može biti: proteini pirinča i proteini graška! Pirinčani protein sadrži puno aminokiseline metionina, dok je lizin u izuzetno visokim količinama sadržan u proteinima graška.
Ako želite savršene proteine koji obezbeđuju sve aminokiseline u pravom odnosu i u velikim količinama, onda kombinujte protein graška s proteinima pirinča u odnosu 3 : 7.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
Literatura:
[1] Jordan M Joy at al. The effects of 8 weeks of whey or rice protein supplementation on body composition and exercise performance, Nutr J, 2013 Jun 20;12:86.
[2] Zhang X, Sergin I, Razani B. at al, High protein diets increase cardiovascular risk by activating macrophage mTOR to suppress mitophagy. Nature Metabolism. Jan. 23, 2020.
[3] M Uusitupa, The Finnish Diabetes Prevention Study, Br J Nutr, 2000 Mar; 83
[4] An Pan, Qi Sun at al, Red Meat Consumption and Risk of Type 2 Diabetes: 3 Cohorts of U.S. Adults and an Updated Meta-Analysis, American Journal of Clinical Nutrition, online August 10, 2011.
[5] Liu G, Zong G, Wu K, Hu Y, Li Y, Willett WC, Eisenberg DM, Hu FB, Sun Q. Meat Cooking Methods and Risk of Type 2 Diabetes: Results From Three Prospective Cohort Studies. Diabetes Care. 2018 Mar 9:dc171992.
[6] Teresa Tamayo, The Prevalence and Incidence of Diabetes in Germany, Dtsch Arztebl Int, 2016 Mar 18;
[7] Huang J, Liao LM, Weinstein SJ, Sinha R, Graubard BI, Albanes D. Association Between Plant and Animal Protein Intake and Overall and Cause-Specific Mortality. JAMA Intern Med. 2020
Image by Wilfried Pohnke from Pixabay
Background photo created by nensuria – www.freepik.com
<href=httpswww.freepik.com/photos/foodFood photo created by timolina – www.freepik.com