Alchajmerova bolest će moći da se leči na jedan veoma jednostavan način – pokazala je studija urađena na Kings koledžu u Londonu, objavljena 29. februara 2024. u časopisu Nature Communications.
Šta je Alchajmerova bolest?
Alchajmerova bolest je najčešći oblik demencije koji se sreće kod dve trećine obolelih. Usled odumiranja nervnih ćelija u mozgu, obolele osobe pate od zaborava, dezorijentisanosti, imaju otežanu komunikaciju i sl.
Od Alchajmerove bolesti (prema izvestaju Nemačkog društva za borbu protiv Alchajmera – DAG) u Evropi je 2021. godine od te bolesti bolovalo oko 1,9% ljudi starosti od 65 do 69 godina, dok ih je u starosnoj grupi od 80 do 84 godine bilo oko 14% ‒ svaki sedmi. Dve trećine obolelih su bile žene.
Na slici su prikazana dalja predviđanja broja obolelih u narednim decenijama, kako će se bolest razvijati, odnosno napredovati.
Mnogo vremena i truda je uloženo u istraživanja koja bi mogla da doprinesu usporavanju pada kognitivnih funkcija starih, ali i mlađih ljudi. Međutim, za sada se ne zna mnogo o uzrocima koji izazivaju razvoj bolesti ni o izgledima za uspešno izlečenje.
Uticaj mikrobioma na razvoj Alchajmerove bolesti
Tek objavljena, na početku pomenuta studija dokazala je ono što se naslućivalo u brojnim istraživanjima pre samo nekoliko godina – mikrobiom pacijenata sa Alchajmerovom bolešću se znatno razlikuje od crevnog mikrobioma zdravih ljudi. Zadatak ove studije je bio da nađe odgovor za pitanje: Da li i u kojoj meri uzimanje prebiotičkih dodataka ishrani može da poboljša kognitivne funkcije starijih ljudi?
Da li je senzacija na pomolu?
Studija je pokazala da dva jeftina i lako dostupna izvora biljnih vlakana: inulin i fruktooligosaharidi (FOS) iz grupe prebiotika mogu da utiču na znatno bolju funkciju mozga kod starijih ljudi.
„Uzbuđeni smo što vidimo dobre promene za samo 12 nedelja. Ovo otkriće obećava novu epohu u lečenju Alchajmerove bolesti i poboljšanju kognitivnih funkcija mozga u starijoj populaciji“, izjavila je sa ponosom autorka studije dr Meri Ni Loklajn sa Kings koledža u Londonu.
Istraživanja na blizancima
Istraživanja na blizancima u medicini imaju važnu ulogu jer blizanci imaju sličnu genetiku, slično odrastanje, sličan mentalni i fizički sklop, pa se ti faktori mogu isključiti kao relevantni. Zbog toga je lakše utvrditi da li je za rezultat zaista zaslužan faktor u ishrani koji se ispituje.
Studija je obuhvatila 36 blizanačkih parova koji su bili stariji od 60 godina. Svaki par je nasumično raspoređen u dve grupe. Jedan od blizanaca je primao suplement vlakana, a drugi je primao placebo – svakoga dana tokom 12 nedelja. Ni tim istraživača ni učesnici nisu znali šta je ko dobio sve dok analiza nije završena (to se zove dvostruko slepa studija).
Budući da proces starenja, osim pored pada kognitivnih funkcija, karakteriše i pad, odnosno gubitak mišićne mase, tim istraživača je rešio da svim učesnicima, i placebo grupi i grupi za tretman, uključi još i proteinski suplement i određene fizičke vežbe – sve sa ciljem poboljšanja i mišićne mase.
Rezultat studije
U grupi koja je primala vlakna u obliku prebiotika uočene su značajne promene nabolje u sastavu mikrobioma, u prvom redu povećanje broja korisnih bakterija kao što je Bifidobacterium.
Između grupa nije bilo značajne razlike u snazi mišića, ali je grupa koja je primala prebiotička vlakna imala bolje rezultate u svim kognitivnim testovima, kojima su procenjivane funkcije mozga i koji se koriste kao rani markeri za dijagnostiku Alchajmerove bolesti: uparivanje pojmova, testovi memorije, testovi brzine obrade informacija i sl., jer su to parametri važni za svakodnevni život starije populacije – na primer, reagovanje u saobraćaju, zaustavljanje prilikom opasnosti i sl.
Dalja pitanja?
„Naš sledeći zadatak je da vidimo da li se dobijeni efekti održavaju duže vreme i da li je ovo istraživanje primenljivo i za različite grupe obolelih“, rekla je dr Ni Loklajn.
„Ova biljna vlakna, koja su i jeftina i dostupna u slobodnoj prodaji, mogla bi koristiti širokoj grupi ljudi, uključujući i grupu ljudi bez mnogo prihoda, a svakako je najvažnije to što su prebiotici bezbedni i lako komercijalno dostupni. Verujemo da će buduće studije i saznanja proširiti naše razumevanje ovog zagonetnog puta, čime se stvara nada da će se pronaći novi efikasni načini za poboljšanje kvaliteta života starije populacije“, zaključila je autorka.
Ovu studiju su podržali britanski Kraljevski centar za brigu o starima (CARICE) i Nacionalni institut za zdravstvena istraživanja Wellcome Trust. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications, 29. februara 2024.
Osovina mikrobiom – mozak
Probajte da simulirate bilo koji osećaj, od osećaja prijatnosti, preko osećaja straha, besa, neprijatnosti – svaki ćete osetiti u stomaku – stomak se širi ili skuplja, ide napred ili nazad, ili zastane … Stomak šalje devet puta više impulsa mozgu nego obrnuto. Na osnovu toga možemo slobodno reći da je mikrobiom naš drugi mozak, ali bih rekla i naš prvi emocionalni organ.
Sasvim je izvesno da postoji neraskidiva i veoma kompleksna veza između onoga što se dešava u našim crevima i onoga što se dešava u našem mozgu. Naučnici tu vezu nazivaju „osovina creva – mozak“ (gut-brain Achse).
Otkrivanjem daljih tajni ove osovine i sve većim i sveobuhvatnijim saznanjima o ovoj temi sigurno će nam u bliskoj budućnosti biti ponuđeni novi pristupi za zdraviji i duži život ljudske vrste.
Promene u mikrobiomu opisane kod pacijenata sa Alchajmerovom demencijom ogledaju se u izraženom smanjenju raznovrsnosti bakterijskih vrsta, a i u povećanju ili smanjenje određenih sojeva i klasa bakterija, što su pokazale i ranije studije. Slične promene su uočene i kod obolelih od dijabetesa melitusa i gojaznosti, poznatih faktora rizika za Alchajmerovu demenciju.
Sve danas govori u prilog tome da su inflamatorni procesi creva i narušen mikrobiom glavni uzročnici većine savremenih bolesti. Cilj terapijskih pokušaja je da se sačuva zdravlje digestivnog trakta modifikovanjem mikrobioma u prvom redu uz upotrebu probiotika i prebiotika. Novo vreme će ubrzo pružiti prave dokaze.
Sve o prebioticima možete da pročitate na mom sajtu www.prebiotik.rs
Mary Ni Lochlainn, Effect of gut microbiome modulation on muscle function and cognition: the PROMOTe randomised controlled trial, Published: 29 February 2024, https://www.nature.com/articles/s41467-024-46116-y
Christoph Laske at al. , Signature of Alzheimer’s Disease in Intestinal Microbiome: Results From the AlzBiom Study, 19 April 2022, https://doi.org/10.3389/fnins.2022.792996
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.