„Ako važi pravilo da ne treba jesti posle 18 sati, šta će biti s nama koji idemo posle ponoći u krevet ili radimo noću? Generalni saveti se jednostavno ne mogu primeniti na svakog od nas.”
Mnogi ljudi danas pate od gojaznosti. Decenijsko brojanje kalorija, brojne dijete, „low“ ovo ili „low“ ono u namirnicama, trend jedan, pa drugi, pa treći… Mleko je štetno, od hleba ćete se ugojiti, meso i krompir nikako zajedno, bolje ipak sirove namirnice, počnite jutro s vitaminom C, ni dan bez aronije, koja vam je krvna grupa, ovo povećava kiselost, ovo smanjuje slobodne radikale… Namirnice sve jedna zdravija od druge, a broj bolesti uslovljenih lošom ishranom sve je veći. Alergije, povećana telesna težina samo su neke od pratećih bolesti savremenog čoveka.
Već dugi niz godina bavim se ISHRANOM. Kao diplomirani farmaceut, završila sam u Austriji i trogodišnje master studije iz ove oblasti. Studije analiziraju hranljive materije ispod lupe, trudeći se da odrede koliko čega je potrebno ljudskom organizmu. Ali, čemu sva ta nauka, ti mikrogrami jednog ili drugog vitamina ili masne kiseline kada u praksi to ne nalazi primenu. „Šta danas uopšte mogu sa sigurnošću da pojedem?” Niko više zasigurno ne zna šta je pravilno, a šta pogrešno. Jedna elementarna životna potreba ‒ ishrana ‒ postala je pre filozofija nego nauka.
U poslednje vreme se ne bavim naukom na klasičan način i ne pišem studiju za studijom, već u direktnom kontaktu s ljudima pokušavam da im pomognem. Rad s ljudima mi je uvek bio veliko zadovoljstvo. Uvek sam volela da objašnjavam, da diskutujem s ljudima, a ponajviše da ih motivišem i ohrabrujem. Od početka sam se trudila da budem bliska, neposredna u odnosima s klijentima i da moj princip rada bude što manje komplikovan.
Životni i radni put me je naveo da se srećem s ljudima iz raznih zemalja, raznih društvenih i socijalnih slojeva, mladima, starima. Mogu slobodno da kažem da sam svaku situaciju iz ove problematike proučila i direktno upoznala. Došla sam do sledećih zaključaka: rešenje problema je u nama, u našoj glavi, našoj želji i unutrašnjoj spremnosti da se menjamo. Upravo stoga strategija jedne prave, uravnotežene i raznovrsne ishrane sve više i više privlači ljude. Program FETT-FREI ne nudi možda pohovane mamine šnicle svake nedelje, ali promoviše pravi izbor namirnica, privlačan izgled jela, kulturu jela za stolom, sve kao preduslov za onaj dobar osećaj i pravo uživanje u hrani. Promoviše hranu kao nešto lepo, radosno i važno u svakom našem danu. Prestanimo da brojimo kalorije, da očekujemo čuda i rezultate preko noći, da verujemo da će se pojaviti neko ili nešto što će rešiti naš problem gojaznosti brzo i bez našeg učešća. Za tu akciju potrebni smo mi sami. Svi problemi nastaju i rešavaju se baš u našoj glavi.
Individualnost je najvažniji preduslov uspeha programa FETT-FREI jer je svaki klijent za nas jedinstven. Upoznajte sebe, svoje dobre i loše navike i pronađite gde leži vaša snaga. Možda neke promene i nisu tako strašne. Unapredite stil i kvalitet života, učinite da vam bude dobro u sopstvenoj koži. Ne opterećujte se generalnim savetima. Ako, na primer, važi da ne treba jesti posle 18 sati, šta će biti s nama koji idemo posle ponoći u krevet ili radimo noću? Generalni saveti se jednostavno ne mogu primeniti na svakog od nas.
Hajde da ponovo jedemo normalno i da se svesno uključimo u taj proces.
Pročitaje tekst: “Da li je ishrana zaista toliko komplikovana?”
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc