Šta je to u ljudima što ih tera da prekomerno jedu? Čini se da ne postoji bolji način da nekoga upoznate nego da sednete sa njim za sto i jedete. Povezanost karaktera i psihe sa ishranom tema je novijeg datuma. Do danas, nažalost, postoji malo informacija koje taj tako važan aspekt prate i povezuju.
„Da je Frojd živ, verovatno bi se bavio ovim savremenim poremećajem“, kaže Kristof Kloter, profesor psihologije sa Univerziteta Fulda u Nemačkoj, objašnjavajući zašto je upravo problem ishrane danas dobio masovnu dimenziju i publicitet. „Unos hrane se gotovo zabranjuje. Ishrana se doživljava kao stalna pretnja na putu do željene težine. Ramišljajući na taj način, možemo otkriti mnoge paralele između ishrane i seksualnosti. Obe su povezane sa zadovoljstvom i uživanjem. Obe imaju veoma jak emocionalni doživljaj. Obe obezbeđuju opstanak ljudske vrste.“ U vreme Frojda seksualnost je bila „vruća” tema. Danas je seksualnost oslobođena nekadašnjeg moralnog oklopa pa je izgubila značaj kao tabu tema. Tema ishrane, međutim, dobija sve veći značaj jer se uvode razne restrikcije, a što se više zabranjuje, želja za hranom se samo povećava.
Istovremeno, više od polovine odraslih i mladih ljudi nezadovoljno je svojom težinom, svojim telom. Dobra figura je danas važan adut i dobar preduslov za uspeh, i na privatnom i na poslovnom planu, dok se gojazne osobe često tretiraju kao nedisciplinovane ili bez samokontrole. Od silne želje da se bude fit, ljudi neprestano primenjuju različite strategije, koje su često bezuspešne.
[wc_box color=”warning” text_align=”left”]
I ko god je ikada pokušao da promeni sopstvene navike u ishrani shvatio je da to nije tako lako!
[/wc_box]
Probali ste mnoge dijete. Zašto su bezuspešne? Zato što one nisu trajni oblik ishrane i imaju samo trenutno, vrlo kratko dejstvo. Često u praksi srećem ljude sa hroničnom restriktivnom ishranom uzrokovanom opsesivnom željom da imaju idealno telo ili savršeno zdravlje. Ona podrazumeva kontrolu vrste i količine hrane koja se jede, kada osoba prevazilazi signale gladi, odnosno mora da jede manje nego što bi inače želela. Više studija je, verovali ili ne, pokazalo paradoksalan rezultat, da su oni koji strogo kontrolišu unošenje hrane skloni da u stresnim uslovima jedu više nego oni koji se generalno ne suzdržavaju. Dr Pavle Latimor, psiholog iz oblasti ishrane sa Univerziteta u Liverpulu, objašnjava ovaj fenomen: „Ljudi na dijeti troše mnogo energije da bi uspeli da prevaziđu sopstvenu biologiju. Kada su pod stresom, oni gube kontrolu i na svim drugim poljima, ignorišući ili pogrešno tumačeći i sve druge prirodne kontrolne mehanizme i regulatorne signale. Jednostavno se gube, predaju, kada dolaze u situaciju da pojedu odjednom celu čokoladu, kutiju keksa i sl.”
Pročitajte tekst: „Opsednutost zdravom ishranom”
MOJA PRAKSA
Često se dešava da je klijent, kad prvi put dođe kod mene, uznemiren, uplašen od predstojećih zabrana i sa osećajem da će i ovaj pokušaj propasti kao i mnogi pre. Iznenade se što tokom razgovora retko pominjemo nutritivne reči tipa: kalcijum, vitamin, ugljeni hidrat i sl. Mi pričamo o stresu na poslu, o problemima sa decom u školi, o nedostatku vremena, o starim roditeljima, o navikama u detinjstvu, o svemu onome što je u direktnoj vezi sa stanjem naše duše. U takvim razgovorima ljudi se opuste. Ispostavi se da smo porasli sa lošim navikama u ishrani, da nam i u pedesetim još uvek mama kuva, iako nam se ne sviđa kako to ona radi, da bismo rado izbacili velike količine mesa iz ishrane, ali ukućanima to ne odgovara. I tu se negde pojavi naš put. Trudim se da klijentu olakšam taj put, da se uklopi u NJEGOVU svakodnevnicu. Nikada do sada nisam napravila isti plan ishrane jer je svako od nas „priča za sebe“. Plan koji osmislim za klijenta sadrži sve ono što mi je sam rekao da voli da jede. Taj plan treba da ga obraduje i da mu pomogne da shvati da lepa figura ne znači gladovanje.
[wc_box color=”warning” text_align=”left”]
Čovek može da slabi samo ako jede – to je moj moto. Samo takav plan može postati vaš način života.
[/wc_box]
Upravo zbog toga strategija uravnotežene i raznovrsne ishrane sve više i više privlači ljude. Program FETT-FREI ne nudi možda pohovane šnicle svake nedelje, ali promoviše pravi izbor namirnica, privlačan izgled jela, kulturu jela za stolom, promoviše hranu kao nešto lepo i važno.
Kako naša psiha utiče na unos hrane?
Šta raduje našu psihu, našu dušu? Nas mogu da raduju mnoge stvari: prijatelji, međuljudski odnosi, muzika, umetnost, zabava, ali i hrana spada u izvor radosti. Hrana može da nas oraspoloži, oslobodi frustracija. Često se misli da su depresivni ljudi skloniji gojaznosti. Međutim, studije su pokazale da kod 55% gojaznih ljudi postoji rizik da postanu depresivni, a da je 58% depresivnih ljudi izloženo riziku da postanu gojazni. Dakle, teško je prosuditi. U mojoj praksi češće imam klijente koji su snažne ličnosti, ljudi od karijere, koji sebi ne vole ništa da uskrate. Mnogi mi kažu da se rukovode osećajem „iznutra“ kada donose životne odluke, pa i odluke o ishrani. „Kako je moguće da neko ko je hedonista u duši promeni navike u ishrani”, pitao me je jedan klijent, uveren da je to nemoguć poduhvat. Ljudi rado sebe nazivaju hedonistima imajući u vidu samo pozitivan aspekt tog pojma. Hedonizam vremenom prelazi u svoju suprotnost jer ako nije tako, zašto hedonisti u duši traže stručnu pomoć! Zato što pitanje možemo postaviti i ovako:
Kako ishrana utiče na našu psihu?
„Punim stomakom se ne može učiti“, kaže latinska izreka – Plenus venter non studet libenter. Kako to? Najbolje misli procesi ne idu zajedno sa prepunim želucem. Drugim rečima, ishrana utiče na našu psihu ‒ osećaj prejedenosti, umor, nezadovoljstvo izgledom, manjak samopouzdanja, sve nam to smeta, pa je, osim osećaja „iznutra“, kome se često prepuštamo u životu, neophodno i zrnce razuma. „Volim ovaj osećam kada sam blago gladna, više nego kada sam prejedena“, neretko čujem od mojih bivših hedonista.
Pročitajte tekst o tome: „Kako stomak upravlja našim emocijama“
Razvijajujući sopstvenu svest o interakciji između hrane i emocija, možemo sebi da pomognemo da razumemo kad, kako i šta utiče na naše odluke. Mentalni deo našeg bića treba da nam pomogne u tim momentima jer je umeće uživanja mentalni proces i zahteva dugotrajan trening. „Less is more“, kako bi se taj trend nazvao danas. Umereni stepen hedonizma i fleksibilna kontrola neće smanjiti uživanje u hrani, pozitivno će uticati na srećan, kvalitetan i dug život, što je, šire gledano, i cilj života. Naći ravnotežu u svemu i u radosti i u tugi pa i u hrani i jeste krajnji cilj umeća življenja.
Program FETT-FREI nije dijeta već učenje o pravilnoj ishrani kao jedinom mogućem načinu borbe protiv viška kilograma. Pravilna ishrana je jednostavna, raznovrsna, praktično ishrana bez zabrana – u narodu poznata kao umerena. Program FETT-FREI postoji da bi bio vodič koji nas uči umerenosti.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.