Često ćete čuti: „Ehh, kada bih imao dosta novca, hranio bih se i ja zdravo!“ Možete jesti paprikaš i hleb svakog dana i hraniti se zdravo. Srećom, novac nije od presudnog značaja za zdravu ishranu. Da bi čovek bio vitak, ipak mora da se potrudi sam! Zbog toga je problem povećane težine skoro nerešiv, jer ljudima upravo to pada najteže i spremniji su da plaćaju skupe suplemente i dodatke ishrani nego da sebe promene. Kako to izgleda u praksi?
Za doručak se sprema smootie od čija semena i psilijuma. U ovsene pahuljice se stavljaju godži bobice. Sve se sprema na kokosovom ulju, a hleb se pravi od kinoe. Kako smo i zašto tako brzo uveli te preskupe namirnice za koje do pre nekoliko godina nismo ni znali da postoje? Upravo zato sam potražila šta se krije pod terminom „SuperFood“.
„Superfood“ nije nigde zakonom definisan pojam, a ne pominje ga ni Evropski savet za ishranu . U engleskom Oksfordskom rečniku „SuperFood“ se opisuje kao „hrana bogata hranljivim materijama koja je posebno značajna za ljudsko zdravlje i opšte blagostanje“. I mnogi od nas bi se složili sa tom definicijom jer smo uvereni da namirnice sa oznakom „Superhrana“ sadrže nešto posebno.
Ljudi su i tokom istorije određenoj hrani davali naročit značaj. Tako je šargarepa važila za hranu koja je dobra za vid, iako danas znamo da šargarepa ne može sprečiti ni kratkovidost ni dalekovidost. U detinjstvu smo verovali da ćemo imati više mišića ako jedemo spanać, što nije potvrdila nijedna studija – naprotiv. Studija rađena na Dartmouth koledžu u Americi pod nazivom „An apple a day keep the doctor away“ pokazala je, posle tri godine praćenja 8.000 ispitanika, da nećemo ići manje kod doktora iako svakog dana jedemo jabuku.
Čia seme, kinoa, goji, akai bobice i dr. sve one imaju nešto zajedničko – stigle su na listu namirnica pod nazivom Superhrana.
Da li je „super“ uvek „super“?
Čija (chia) semenke su najpopularniji predstavnik „Superhrane“. One se slave zbog visokog sadržaja omega-3 masnih kiselina, proteina i antioksidansa i važe za sredstvo koje pomaže u lečenju kardiovaskularnih bolesti, dijabetesa i dovodi do smanjenja kilograma. Da li je zaista tako? Čija je seme biljke koja se gaji u Meksiku i Gvatemali, gde su ga Maje i Asteci koristili uobičajeno u ishrani. Rezultat studije koja je 12 nedelja pratila dve grupe ljudi koji su hteli da smršaju pokazala je da nema razlike u gubitku težine između grupe koja je svakodnevno uzimala čija semenke i grupe koja ih nije uzimala. Da čija nema medicinski značajan efekt na zdravlje, pokazale su i druge studije, dok Evropski komitet za bezbednost hrane preporučuje ne više od 15 grama čija semenki dnevno.
Moringa (u prevodu „čudo drvo“) raste u Aziji, Africi i na Pacifičkim ostrvima. Listovi moringe se smatraju najbogatijim delom, te se najčešće sprema kao spanać. U Evropi moringa postoji uglavnom u obliku praha i koristi se kao začin ili čaj. Moringa se slavi kao čudo od drveta bogato kalijumom, kalcijumom i drugim mineralima koji jačaju imuni sistem, snižava holesterol i zaustavlja starenje. Ipak, ispitivanja in vitro nisu ulila nadu u čudotvornost biljke, a njen kvalitet i sastav variraju zavisno od porekla biljke.
Kokosovo ulje se cedi iz pulpe kokosa i topi se na niskoj temperaturi. Reklamira se kao sredstvo za mršavljenje koje poboljšava sagorevanje masti u telu i kao sredstvo koje ima pozitivan efekat u lečenju demencije. Stručnjaci se slažu da zbog svog hemijskog sastava povoljno utiče na sagorevanje masti, ali podsećaju da se telo posle dve nedelje adaptira na sastojke tako da se ne može računati na njihov dugotrajan efekat. Osim toga, prekomerna upotreba kokosovog ulja, zbog visokog sadržaja zasićenih masnih kiselina (90%), može imati štetan efekat na nivo lipida u krvi, pa ga zato treba koristiti samo povremeno.
„Kale“ je vrsta kupusa, veoma popularna u Americi. Često se dodaje u salate. Kale se reklamira kao snažan antioksidans. Bogat je vitaminom C, ali i jednim fitosastojkom koji nosi naziv sulforan, kome mnoge studije pripisuju čudotvorno dejstvo ‒ usporava rast ćelija tumora i ima antikancerogeni efekat.
Amarant i kinoa su žitarice poreklom iz Južne Amerike. Veliku popularnost su stekle kao „gluten free“ žitarice i smatraju se čudesnim izvorom kalijuma, magnezijuma, gvožđa i esencijalne aminokiseline lizina. Stručnjaci kažu da ih, zbog raznih štetnih primesa, treba dobro oprati pre upotrebe i kupovati ih u organskom obliku.
Godži bobice rastu na Himalajama gdje ih nazivaju „sretne bobice”. Za njih se smatra da imaju čudotvorno dejstvo protiv starenja i da jačaju imuni sistem. Studije, međutim, nisu pokazale bilo kakve značajne pozitivne efekte na zdravlje, a zabeležena je i pojava ostataka pesticida i teških metala pri njihovom uvozu od određenih proizvođača i iz određenih regiona. U četiri od deset ispitivanih uzoraka nađeni su tragovi teških metala – objavio je Nemački savezni zavod za procenu rizika i upotrebljivosti namirnica, tako da stručnjaci ne mogu da ih preporučuju.
Poslednji izvešaji u Austriji svakodnevno pokazuju slične nalaze ‒ skoro dve trećine „Superfooda“ ne prolazi eko-test. Stučnjaci smatraju da svaki region ima svoje „supernamirnice“ koje su takođe nutritivno bogate, a daleko su jeftinije od namirnica dalekih, nepoznatih regiona. Ističe se i da dug transport krije rizike i povećava troškove.
Semenke lana, ulje od repe i orasi dobar su primer namirnica bogatih omega-3 masnim kiselinama, koje su pritom mnogo jeftinije od čija semenki. Naš evropski kupus i kelj sadrže skoro isto toliko vitamina C pa i sulforana kao „čudotvorno“ lišće kalea itd. Verujem da bi i naša srpska malina, mediteranska smokva i planinska borovnica važile za čudotvornu „superhranu“ u svim onim regionima gde ne rastu.
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.