Leto pogoduje mršavljenju

Leto je. Da li i kako godišnja doba utiče na našu ishranu?

Na velikim vrućinama ne osećamo potrebu za svinjskom kolenicom, sarmom i sl. To nam se jede zimi. Zimi je sve sivo, tmurno i hladno, već u pet sati pada mrak. Tada telo traži toplo gnezdo. U zimskim mesecima kada je malo svetlosti često poželimo slatkišima da nadoknadimo nedostatak sunca. Statistika kaže da se u Evropi čokolada najmanje jede u mediteranskim zemljama, a najviše u hladnim severnim zemljama.

Leti je sve nekako lakše. Svetlost, kretanje i šećer imaju sličan efekat na raspoloženje ljudi: utiču na porast nivoa serotonina, hormona sreće. Toplo vreme nas mami da izađemo napolje, da se više krećemo. Život se tada češće odvija van kuće, boravak u baštama, restoranima, više uživamo na svežem vazduhu s prijateljima, s porodicom. Upravo sve ono što čekamo cele godine.

Kada temperatura pređe 30 stepeni, stomak traži hladna jela, salate, voće, sladoled… „Stomak je u pravu“, kaže Harmut Konig, nemački ekspert za ishranu. Zbog toga postoje letnji i zimski apetit – pasulj sa slaninom zimi, a paradajz s mocarelom leti.

Leto i apetit

Ljudi iz južnih zemalja imaju oko 10% niži bazalni metabolizam nego oni koji žive u hladnijim zemljama. Što je toplije, manje nam je energije potrebno, imamo manji apetit. Na Institutu za ekologiju divljih životinja u Beču rađeni su eksperimenti sa jelenima. Pokazalo se da unose duplo manje hrane leti nego zimi, iako su hranom jednako snadbeveni. Jelenima se leti čak smanjuje probavni trakt, pa hranu koriste efikasnije. Jae Hoon Jeong sa Koledža „Albert Ajnštajn“ u Njujorku i njegove kolege radili su 2018. eksperimente na miševima, na delu mozga koji se zove hipotalamus.

U hipotalamusu se nalaze receptori (POMC neuroni) takozvani potiskivači apetita. Ti neuroni reaguju na povećanje telesne temperature i smanjuju apetit.

Iz istog razloga i fizička aktivnost smanjuje apetit. Bavljenjem sportom ne samo da se sagorevaju kalorije već se i smanjuje glad jer se tokom sporta povećava telesna temperatura. Primetili ste, takođe, da se glava čoveka zacrveni kada jede ljutu hranu. Naučnici su utvrdili da isti efekat ima kapsaicin iz čilija. Povećanje telesne temperature usled konzumiranje ljute hrane takođe smanjuje apetit.
„Sve to pokazuje da temperatura našeg tela šalje biološke signale i tako utiče na apetit“, zaključuje Jae Hoon Jeong. Prema njegovim rečima, novi rezultati mogu dovesti do razvoja novih pristupa koji će pomoći u suzbijanju apetita i gubitku težine.

Leto pogoduje mršavljenju

Iz ovih opservacija nametnulo mi se pitanje: da li je letnji odmor pogodan za smanjenje telesne težine? Mislim da da! Mnogi moji klijenti čekaju odmor da mogu da se bez stresa posvete programu ishrane, a toplo vreme koriste više van kuće jer im leto, osim hrane, pruža i druge radosti.

Da bismo letnje vrućine mogli da iskoristimo za smanjenje telesne težine, evo nekoliko mojih saveta.

1. Nemojte da jedete u klimatizovanim prostorima jer će se kalorijski deficit, koji je postignut smanjenjem apetita zbog vrućine, poništiti u rashlađenim prostorijama.

2. Leto bez roštilja ne može da se zamisli. Ali može roštilj bez sosova. Probajte da izbacite majonez, sos sa karijem, sos od belog luka, koktel sos, kečap… Ne samo da imaju priličan broj kalorija, već ćete uz njih sigurno pojesti više.

3. U vrelim letnjim danima izbegavajte koktele svih vrsta. Kokteli su u rangu slatkiša: pinakolada (650 kcal), mohito (350 kcal), rumkola (500 kcal). Energetska pića i alkohol dodatno podstiču znojenje i ne gase žeđ. Neadekvatna su i pića kao što je koka kola jer visoka koncentracija šećera smanjuje apsorpciju tečnosti.

4. Izbegavajte leti „jake“ deserte s čokoladom jer su nam tada energetske potrebe manje. Najbolje je da ih zamenite voćnom salatom, koju ćete ponekad ukrasiti i kuglom sladoleda. Leto je vreme divnog voća. Napravite pravi izbor. Lubenica sadrži više šećera nego jagode, nektarine ili kivi. Znate kako u Iranu jedu lubenicu? Sa sirom! Objašnjenje može biti da se na taj način smanjuje visok glikemijski indeks lubenice, a tako se i manje lubenice pojede.

5. Ljudi koji žive u predelima tropskih vrućina od davnina su tražili najbolje varijante namirnica. Ukoliko se, na primer, nađete u persijskom restoranu, naručite uz ručak njihov tradicionalni napitak dugh, u turskom restoranu potražite ajran, a u indijskom lassi. Svi ti napici su slični našem jogurtu, samo su slaniji i ređi.

Moj prijatelj Siamak iz Irana poklonio mi je recept za DUGH. Evo kako izgleda, uz moje male modifikacije:

500 ml kiselog mleka,
1 l surutke,
2 kašike suve nane,
so i biber po ukusu.

Sve sastojke umutite mikserom i sipajte u flašu dovoljne veličine. Čuvajte dugh u fružideru. Možete ga piti cele nedelje. U vrelim danima, umesto da posegnete za pivom i ubrzo zaspete, bićete više nego prijatno iznenađeni dejstvom ovog divnog napitka, koji će vas revitalizovati, okrepiti i neće dozvoliti da propustite sunčan letnji dan.

U okviru programa ishrane FETT-FREI, pravim letnje, zimske, vegetarijnske, veganske, posne i sportske jelovnike. U traženju idealne ishrane moramo znati da ne postoji jedan fiksni i najbolji plan ishrane. Lepota je upravo u njenoj raznovrsnosti i sezonskoj različitosti.

Mnoge letnje recepte, na primer za hladnu čorbu gaspačo ili letnju čorbu minestrone, naći ćete na mom sajtu: https://fett-frei.at/2018/06/14/spanski-gazpacho/

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.