Jedan moj poznanik, poznat kao veliki šarmer, kaže da o nekome može mnogo da sazna na kasi supermarketa. Pogled u potrošačku korpu, bez ijedne reči, govori mu više nego Facebook profil. Tu može da zaključi o prihodima, stilu života, bračnom statusu osobe.
Ukoliko je u korpi kinder jaje ili tegla eurokrema, to mu govori da je kod kuće dete. Banane obično kupujemo za starog roditelja, dok su pivo, kisela voda, ljuti ajvar i kranjska kobasica jasan znak da je muškarac u kući. Ali ako su u korpi samo kozji sir, pesto i šunka u pakovanju od sto grama, to već počinje da budi njegov interes. Dakle, drage dame, imajte i to u vidu kada stojite s korpom u supermarketu ispred zgodnog predstavnika muškog pola.
Gender food, kako se ta različitost u ishrani naziva u stručnim krugovima, više je nego očigledna. Muškarci i žene zaista jedu drugačije. Ta pojava se naročito vidi u kantinama ili hotelima „all inclusive“. Muškarci biraju obilnije, bogatije obroke, dok žene jedu dosta salate, štede na mesu, ali će rado izabrati desert.
Na ovu temu je u Nemačkoj (2008) urađena jedna od najvećih studija koja je obuhvatila 20.000 muškaraca i žena. Rezultati su pokazali da muškarci jedu skoro duplo više mesa od žena, a da žene jedu dvostruko više povrća i voća od muškaraca. Shodno tome je i rezultat da je duplo više žena među vegetarijancima.
Različite preference u ishrani muškaraca i žena
Žene i muškarci imaju različite energetske zahteve. Muškarci su obično viši i teži, imaju više mišićne mase i viši bazalni metabolizam. U proseku, muškarcu od 25 do 51 godine potrebno je 2.900 kcal dnevno, dok se ženama u toj istoj starosnoj grupi preporučuje 2.300 kcal. Da li su biološki parametri jedino relevantni?
Iako nam se čini da je ishrana autonomna oblast, ona spada u deo kulturnog nasleđa. U kontekstu opštih društvenih različitosti uslovljenih podelama na „muško“ i „žensko“, i hrana i navike u ishrani su takođe kodirani oznakama „muško“ ili „žensko“. Ako bacimo kulinarski osvrt na prošlost, videćemo da su i vitezovi okruglog stola bili pretrpani „muškom“ hranom, uglavnom pečenjem, vinom i sl. Taj stereotip je ostao do danas.
Zašto meso nosi „muški kod“?
Muškarci jedu meso da bi pokazali da su muškarci. Još u najranijem uzrastu dečaci će od roditelja dobiti dodatnu porciju mesa, „da bi bili veliki i jaki“, dok će devojčice biti opominjane da s hranom ne preteruju jer će se ugojiti. „Naše ponašanje u ishrani uslovljeno je društvenim normama“, kaže nutricionista prof. dr Christine Brombach sa Univerzitetu primenjenih nauka u Cirihu. „Meso ima najjači simbol među namirnicama jer se odnosi na snagu, dominaciju. U svim kulturama, meso je neraskidivo povezano sa muškošću. Nijedna druga hrana nema takvu moć da mušku snagu i potenciju obavija aurom i pretvara je u skoro magično jedinstvo“, zaključuje Brombach.
Muškarci u Nemačkoj jedu 1.100 g mesa nedeljno, što je duplo više od preporuke Nemačkog društva za ishranu, a to je 300 do 600 g!
Čak i žene, koje jedu 600 g mesa nedeljno, jedva da prate date preporuke. Muškarci piju dva puta više mineralne vode i šest puta više alkoholnih pića. Muška populacija, troši više šećera, slatkiša, kolača, peciva i voćnih sokova, tako da se česta izjava da „žene vole više slatkiše od muškaraca“ nije potvrdila. (Nacionalni izveštaj 2013. godine)
Od roštilja do salate
Muškarci i žene se ne razlikuju samo u izboru hrane. „Muškarci jedu veće zalogaje, žvaću brže i snažnije, mogu da piju iz limenke, dok žene naglašavaju svoju ženstvenost – jedu manje porcije, žvaću polako, ‘pijuckaju’ vino, kaže Brombach i navodi primer kako se muškarci i žene spremaju za roštilj: muškarac priprema meso i pivo, a žena stoljnjak, salvete, pribor za jelo, čaše, folije, salate i ostalo.
Devojčicama se još u detinjstvu brani da jedu previše, čak i kada su gladne. To znači da ličnost ne određuje pol već ono što osoba radi. Još je Simone de Beauvoir znala da kaže da nije rođena kao žena već je učinjena ženom. To se odnosi i na ishranu. Zavisno od toga u kojoj kulturi rastu, žene i muškarci se razlikuju i po društveno prihvatljim normama i predstavama o idealu lepote.
Prema studiji u kojoj je ispitivano ponašanje ljudi u ishrani u 23 zemlje sveta, žene su pokazale bolje znanje o ishrani od muškaraca i spremnost da promene navike. Ishrana žena je bliža idealu ishrane koja se propagira nego što je to slučaj kod muškaraca. I dok su žene više fokusirane na zdravlje, muškarci su više okrenuti zadovoljstvu. Većina muškaraca pravi selekciju hrane po principu „glavna stvar je ukus!“. Muškarci se posle jakog obroka osećaju dobro i bez griže savesti. Kod žena su takve izjave mnogo ređe jer je hrana uvek mač sa dve oštrice, pa je umesto užitka češća kontrola uzimanja hrane. Ispostavilo se da žene koriste „zdravstvenu svesnost“ da bi formirale svoje telo u skladu sa uobičajenim idealom lepote, a to je mršavost. Ipak, u pohodu za dobrim izgledom, usled restriktivne ishrane, žene češće pate od poremećaja u ishrani nego muškarci, što pokazuju mnoga istraživanja.
„Muškarci u hrani više uživaju. Njihov odnos prema hrani je manje komplikovan, pa i kada imaju povećanu telesnu težinu, to ih manje uznemirava. Muška privlačnost je daleko manje definisana fizičkim izgledom, a više profesionalnim uspehom, statusom i pozicijom u društvu. Tako se spoljni nedostaci muškarca (povećan stomak, ćelavost i sl.) tolerišu, što za žene, nažalost, ne važi“, reči su Christine Brombach.
Muškarci su disciplinovaniji, ali ne i istrajniji
Moje iskustvo iz ordinacije FETT-FREI govori da su muškarci disciplinovaniji od žena, ali ne i istrajniji na svom putu mršavljenja. Kad ih pitam šta vole da jedu, oni često sve prepuste meni i ne izvoljevaju. Kad se odluče za program, muškarci su rešeni da urade sve. Istina je da su disciplinovaniji, ali ne na duže staze. Žene jesu kompleksnije, ali su spremnije da se trajno menjaju.
Mogu se pohvaliti rezultatima kada program zajedno prate naprimer, muž i žena i to bih uvek preporučila. Čula sam sjajne priče sa tih familijarnih savetovanja. Žene mi se hvale kako im muževi kuvaju, a oni se trude da prihvate nove ukuse i neizbežne ženske đakonije: „Ah, što volim rižoto s maslačkom, nevenom ili dragoljubom, probajte, zaista je dobro”, nasmejao me je jedan klijent.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku