Kako se boriti sa emocionalnom glađu, sa trenucima kada imamo neodoljivu želju za određenom hranom, iako uopšte nismo gladni. Uvek postoji apetit za slatkišima i brzom hranom. Verovali ili ne, postoji trik kojim ćemo za dva minuta zaustaviti žudnju za picom, čokoladom, svežim pecivom…! Da li je to stvarno moguće?
Ja ne volim reč trik. U pozadini te reči krije se ne baš lepo značenje – obmana, vešta prevara, lukavstvo ili nešto blaže značenje – smicalica, majstorija, da bi se danas značenje reči trik poistovetilo čak i sa naukom – poznatom kao marketing. Već decenijama traje traženje „trika“ u borbi protiv gojaznosti jer se u prirodi čoveka nalazi fenomen – traženja lakšeg puta. Marketing koristi naše slabosti, strahove i iluzije uz jasnu poruku da će neko ili nešto (čitaj: trik) rešiti probleme umesto nas.
Ovo što su danas podeliti sa vama ja ću nazvaću činjenicom, a vi to procenite i nazovite kako vam više odgovara.
Žudnja za nezdravom hranom može se prekinuti za dva minuta – kažu naučnici sa Univerziteta Južna Florida koji su zanimljivu studiju o tome objavili u januaru 2019. godine u Journal of Marketing Research. I ne samo to! Žudnja za nezdravom hranom može pretvoriti se u žudnju za nečim zdravim! Zaista zvuči kao vest epohe! (1)
Ispitanici su bili izloženi različitim mirisima u sobi, na primer, mirisu jabuke, jagode, keksa… Nakon toga im je bilo omogućeno da izaberu hranu koju bi hteli da pojedu. Rezultat studije je pokazao – ako bi ispitanici ostajali 30 i manje sekundi izloženi odgovarajućem mirisu, obično bi birali upravo tu hranu, ali ukoliko su udisali isti taj miris duže od dva minuta, ta hrana im se više nije jela, odnosno birali su da pojedu zdraviju hranu!
Ti mene jagodom, ja tebe kolačem
U toku studije sprovedena su tri dodatna eksperimenta u školskoj menzi u kojoj je redovno ručalo 900 dece. Eksperiment je trajao tri dana: prvog dana u menzi nije bilo mirisa, drugog dana se širio miris pice, a trećeg dana miris jabuke. Dece su stajala u redu i čekala svoj ručak duže od tri minuta. Uz mirisa jabuk 37% dece je odabralo nezdravo jelo, baš kao i na dan kada u menzi nije bilo mirisa. Međutim, drugog dana, kad se u prostoriji širio miris pice, samo 21% dece je odabralo nezdrav obrok!
U drugom eksperimentu đaci su najmanje dva minuta proveli u prostoriji u kojoj se širio miris kolača ili jagoda. Opet se desilo isto – đaci su birali jagode, ukoliko su prethodno više od dva minuta udisali miris kolača, i obrnuto.
U trećem eksperimentu, učenici su boravili u supermarketu u kome su se ta dva mirisa smenjivala. Ako su učenici udisali miris kolača duže od dva minuta, verovatnoća da će kupiti nezdravu užinu znatno je opala! Važno je bilo – miris se morao udisati najmanje dva minuta jer ukoliko je trajalo kraće (manje od 2 minuta), to bi podstaklo suprotno – kupovinu te namirnice.
Mirisi – prema mišljenju autora studije – imaju direktan uticaj na tzv. centar za nagrađivanje u mozgu.
Pročitajte tekst „Šta je to u ljudima što ih tera da prekomerno jedu?”.
Da bismo postogli željeni efekat, neophodno je da se zadržimo duže od dva minuta u prostoriji sa mirisom nezdrave namirnice kako bi žudnja za nezdravim ustupila mesto želji za nečim zdravim. U tačnost studije se možete uveriti i sami ukoliko pitate ljude koji rade u picerijama, menzama, kafeterijama – ni nemaju toliku žudnju za hranom koju služe drugima.
Čitajući ove redove odmah ćete pomisliti da koristeći mirise i arome za prostorije možemo uticati na smanjenje apetita prema nezdravoj hrani. Odgovarajući mirisi tipa pice, salame, čokolade, pekare, kafe i sl. već postoje u prodaji, međutim to su najčešće sintetizovani mirisi, ne baš najboljeg kvaliteta, pa ih zbog toga nije preporučljivo koristiti svakodnevno. Osim toga, ova studija može da nam pomogne da shvatimo nešto drugo, što je veoma važno i o čemu često razgovaram sa svojim klijentima, a to je značaj kuvanja hrane kod kuće. U čemu je stvar?
Kuvanje je izašlo iz mode
Sigurno ste i sami primetili da, dok kuvate hranu, izgubite želju za tom hranom i kada hrana bude gotova, vama se ona više ne jede, to jest poješćete sigurno manje nego da vam je neko tu istu hranu doneo.
Ali moderno doba je ukinulo kuvanje. Živimo u vreme kada se hrana naručuje, kada hranu drugi spremaju i nas sve više mrzi da to radimo jer nam je tako lakše, a i hrana je napolju ukusnija. Od kuvanja nam se iskreno diže kosa na glavi, kuvanje je jedna demodirana, zastarela praksa, a mi imamo preče stvari da obavimo i naše vreme je odveć skupo da bi ga trošili na kuvanje. Uz sve to, hrana koju drugi spemaju i donose lepo je dekorisana, servirana, ukusna. To nas dodatno „ubija u pojam“ i počinjemo da verujemo da više i ne umemo da kuvamo. A i zašto bismo to radili, kada samo treba okrenuti broj.
Na tom principu danas radi marketing – značajno nam podigne ego i cenu sopstvenog vremena, a onda ponudi rešenje. Rešenje je čak i preukusno jer pirinač koji mi kući napravimo nije ni približno ukusan kao pirinač u restoranu, gulaš u kafani je uvek „bolje spremljen“ nego kod kuće. Ali, hej… ukus hrane nije pokazatelj njenog kvaliteta. Osim skrivenih masnoća i šećera, ta hrana ima pojačan i neodoljiv ukus koji nam još više otvara apetit.
[wc_box color=”warning” text_align=”left”]
Peti ukus – UMAMI ukus
Uz četiri osnovna ukusa (slatko, slano, kiselo i gorko), unazad nekoliko decenija zvanično je priznat i novi, peti ukus, koji je dobio ime umami – na japanskom jeziku to znači prijatan ukus (pleasant taste). Šta je umami? To je ono mmm… u hrani koje ne možemo tačno da opišem, ali nam jako budi apetit. Umami pojačava prijatan ukus hrane, što za posledicu ima dodatno povećanje apetita. Ukus umami se prodaje u teglama ili tubama i ima široku upotrebu u gastronomiji.
[/wc_box]
U Americi se kuvanje hrane kod kuće smanjilo za polovinu u poslednjih 50 godina i danas postoje jasni pokazatelji da je u toj zemlji gojaznost nacije počela upravo kada su prestali da kuvaju. Da to nije puka slučajnost, govori podatak da je situacija ista i u drugim zemljama širom sveta. U zemljama gde još uvek postoji tradicija kuvanja, procenat gojaznosti je drastično manji. A to je pokazala i moja praksa.
Kuvanje će ponovo posati IN
Upitnik koji moji klijenti popunjavaju sadrži i pitanja da li rado kuvate, koliko često naručujete hranu, šta jedete na poslu, šta spremate za slavu, praznike? Zapamtite: kuvanje u proseku traje 27 minuta, a čišćenje posle kuvanja 5 minuta. Zapamtite: navike, rituali i recepti se nose iz kuće. Način spremanja hrane i odnos prema njoj i naša deca će kasnije prenositi u svoje nove porodice. Da li treba posebno da naglasim koliko je dece danas gojazno?! Ishrana je stoga važan fundament dobrih porodičnih odnosa. Ona u emocionalnom smislu pojačava familijarne veze, pruža osećaj pripadnosti i trajanja. Veoma je teško odvojiti čoveka od ukusa hrane s kojom je porastao. Učinite i vi napor da se tradicija održi i prenese. Ali ne kao mustra da „neki čika“ zazvoni i donese hranu u paketu ili da se ruča u tržnom centru.
Početak zdrave ishrane podrazumeva maksimalno smanjenje industrijskih namirnica, povratak pijaci i lakom spremanju i kuvanju hrane. Izvadite ekspres-lonac sa dna špajza, kao što su radile naše mame, koje su bile zaposlene kao i današnje žene, i ponovo počnite da spremate ručak brzo i lako, dok će vas prjatan miris hrane koji se širi po kući već na pola zasititi. Kuvanje će tek postati IN jer je u borbi sa gojaznošću sve više jasno da trikova nema.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.