Ljudi drugih profesija možda mogu da razdvoje poslovni i privatni život, ali nutricionista to zaista ne može. Ako pijem kafu sa drugaricom, ako sam na ručku kod sestre ili u restoranu sa prijateljima, pitanjima nikada kraja. Ljudi o ishrani jednostavno mogu da pričaju unedogled. Zbog čega?
„Ishrana će postati naša nova religija“, smatra dr Manfred Lutz, nemački psihijatar, psihoterapeut, autor mnogih knjiga ali i rimokatolički teolog! „Nekada su ljudi postili da bi stigli u raj, a danas poste da bi zdravi stigli u raj“, kaže ovaj doktor u šali.
Zdravo, zdravije, ludilo?
Ishrana je u zapadnim zemljama poslednje decenije pretrpela velike promene. Uzrok je najviše u povećanom broju bolesti poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kancera i dr. Stoga nije čudo što ljudi sve više brinu o sebi i svojoj ishrani. Prema istraživanjima kompanije Forsa iz 2015. i 2017. godine, 90% Nemaca je izjavilo da im je važno da se zdravo hrane.
Zdrav životni stil i ishrana postaju neupitno moralna dužnost svakog od nas. Zdravlje je najvažniji atribut, a istina je i da se mnoge bolesti mogu popraviti ukoliko se pojedinac drži znanja i sledi savete nauke. Međutim, stalna intelektualna zaokupljenost „ispravnom“ ishranom može poprimiti dimenzije krajnosti, isključivosti. Mnogi ljudi se danas definišu prema onome šta jedu ili šta ne jedu sa osećajem da time sebe svstavaju u određenu izabranu grupu „prosvećenih“.
Fanatizam u ishrani – nije dobra praksa
Još 1997. godine, američki lekar Steven Bratman prvi je osmislio termin orthorexia nervosa za patološku fiksaciju na zdravu i pravilnu ishranu.Umesto na količinu hrane – kao što je slučaj sa dijagnozom anorexia nervosa – ljudi sa dija gnozom orthorexia nervosa se koncentrišu na kvalitet hrane.
Pročitajte tekst: Opsednutost zdravom ishranom
Bratman je na ličnom primeru to opisao ovako: „Postao sam takav snob da sam jeo samo domaće povrće koje je ubrano najviše 15 minuta pre konzumiranja. Bila je to čisto vegetarijanska dijeta, svaki zalogaj sam žvakao 50 puta i uvek sam jeo na tihom mestu – to jest sam.“
Dr Martin Greetfeld, nemački specijalista za psihijatriju i psihosomatsku medicinu, navodi primer 21-ogodišnje devojke – vegana sa svoje klinike. „Godinu dana pre prijema, ona se snažno fokusirala na zdravu ishranu i to je opravdala pozitivnim odnosom prema životu, ekološkim aspektima i odnosom prema životinjama. Ishrana joj je pomogla da stekne više priznanja okoline i veće samopoštovanje“, objasnio je doktor.
Prof Hans Hauner, direktor Centra za nutricionističku medicinu Tehničkog univerziteta u Minhenu, naveo je više studija koje su pokazale da vegani i vegetarijanci teško mogu da obezbede dovoljnu zalihu iz grupe vitamina B, posebno tokom trudnoće, pa su fetusi bili nedovoljno razvijeni upravo zbog nedostatka tih vitamina. „To što se deca rađaju mala, to nije zbog ishrane, jer ja se zdravo hranim“, citira doktor svoje pacijente. Za lekare ostaje fascinantno saznanje da takvi ljudi svesno pristaju da rade na štetu sebe ili drugih, pa čak i svojih najbližih, i da se njihova čvrsto usvojena ideologija ne može pobiti racionalnim argumentima.
Samoprozvani nutricionisti – oprez
Prehrambene trendove često propagiraju slavni kuvari, glumci, javne ličnosti, koji svojim olako stečenim ubeđenjima i „visokom zdravstvenom svešću“ utiču na ljude, a da pritom njihove preporuke nemaju nikakvo naučno utemeljenje. Sa jelovnika se uklanja sva hrana koju oni smatraju nezdravom, propragiraju se dugonedeljna gladovanja, predažu se razni detoks čarobni preparati, supernamirnice ili se bez jasnog osnova sasvim izbacuju, na primer, masti, ugljeni hidrati, pojedine namirnice i sl.
Turner i Lefevre su studenti sa Univerzitetskog koledža u Londonu koji su 2017. godine objavili veoma interesatnu studiju „Kako i koliko društveni mediji, poput Facebook-a i Instagram-a utiču na ishranu ljudi“. Pokazalo se da društveni mediji imaju tzv. efekat „eho komore“ jer korisnici najčešće razmenjuju mišljenja samo sa istomišljenicima. Na taj način oni međusobno pojačavaju sopstvena uverenja i podstiču jedni druge da usvoje sve stroža i čvršća pravila i organičenja u ishrani, koja su pritom najčešće lišena bilo kakve naučne zasnovanosti.
Naročito je problematično to što samoprozvani gurui za ishranu dosežu stotine hiljada korisnika i kao uticajne osobe putem društvenih medija dele svojevoljne savete „šakom i kapom“ i pokazuju kako treba da izgleda zdrava ishrana. To bi moglo da ima nesagledive posledice, kao što su razni poremećaji ponašanja u ishrani, posebno kod mlađe populacije.
Ono po čemu se laik razlikuje od stručnjaka jeste upravo izraženi fanatizam laika.
Više o bolesti „orthorexia nervosa“ čitajte u tekstu gde imate i Bratmanov test da proverite sebe.
A da li su detox kure poželjne? Tekst: Mit o detoxu.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.