MAJČINO MLEKO – je jedina superhrana na svetu!
Ne treba da nas iznenadi činjenica da i majčino mleko sadrži veliki broj potrebnih bakterija. Majka prenosi svoju mikrofloru na dete već samim činom rođenja, zatim preko kože, na kojoj živi veliki broj mikroorganizama, a kasnije i putem mleka.
Deca rođena vaginalno imaju znatno bolju crevnu floru od dece rođene carskim rezom, kao i ona koja se doje jer se klice tako prenose do bebinih usta i grla. Dojena deca dobijaju optimalne uslove za uspostavljanje optimalne kolonizacije creva koja se završava oko treće godine života.
Majčino mleko treba smatrati zlatnim standardom u konceptu stvaranja zdravog mikrobioma.
Šta majčino mleko čini tako posebnim? Sastav majčinog mleka je čaroban i tu spadaju: sva do sada poznata antitela (imunoglobulini), milioni belih krvnih zrnaca, preko 1000 proteina, stotine enzima, hormona, vitamina, minerala, preko 200 različitih molekula šećera – oligosaharida – koji deluju kao prebiotici i hrane „dobre bakterije“ u crevima bebe.
Majčino mleko je više nego hrana.
Molekuli šećera u prvih nekoliko dana nakon rođenja manje se koriste za ishranu odojčeta. Umesto toga, šećeri promovišu kolonizaciju creva jer su creva tek rođene bebe bez klica bakterija. „Bebe nemaju mašineriju za varenje ovih šećera, tako da su šećeri tu zapravo da hrane bakterije i omoguće njihovo zasejavanje“, kaže švajcarski istraživač Thierri Hennet sa Univerziteta u Cirihu. Oni usporavaju rast patogena i štite bebu sve dok imuni sistem deteta postepeno ne preuzme odbranu organizma.
Imuni sistem deteta razvija se pretežno u prvih nekoliko meseci života. Već nakon mesec dana broj majčinih antitela u mleku dramatično opada za oko 90 procenata, a vremenom se smanjuje i raznovrsnost molekula šećera, dok se sadržaj masti i proteina povećava, što sada podstiče rast bebe. Fascinantno je kako se priroda za sve pobrinula, zar ne?
Jasno je da se sastojci mačinog mleka menjaju tokom dojenja – sa dobrim razlogom.
Crevna flora ne utiče samo na zdravlje creva već i na metabolizam u celini. Postoje dokazi da deca koja su dojena imaju manje šanse da kasnije pate od gojaznosti i dijabetesa melitusa tipa 2, astme, alergija i drugih bolesti.
Iskustvo klijenta
Tridesetogodišnja trudnica Vasilisa obratila mi se sa dijagnozom insulinske rezistencije, zbog čega smo trudnoću provele zajedno. U nekoliko ciklusa od po deset dana Vasilisa je vodila dnevnik ishrane, a šećer je merila tri puta dnevno. To joj je pomoglo da bude disciplinovanija jer je odmah (crno na belo) mogla da vidi koja joj hrana podiže nivo šećera (na primer, naručena hrana), a koja ne (špagete koje sama spremi, voćni jogurt koji sama spremi i sl.). Trudnoća je protekla bez ikakvih problema – na svet je došla devojčica Adelinda.
Mesec dana nakon porođaja dobila sam od nje mejl: „Beba i ja smo super, imam i dosta mleka. Bebi se nedavno po licu pojavilo mnogo malih bubuljica i ja sam sama rešila da probam da sasvim iz svoje ishrane izbacim slatko. Nećete verovati, lice joj se iščistilo za samo nekoliko dana.“
Ukoliko bismo svi, pa i oni koji nemaju dijabetes, insulinsku rezistenciju i sl. sproveli jedan godišnji “checking” kao što je to radila Vasilisa (decetak dana da merimo šećer posle svakog oboka), verujem da bi nam to pomoglo da postanemo mnogo svesniji i disciplinovaniji u ishrani.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
Od presudne je vaznosti to koliko majka brine o svom telu i sopstvenom imunitetu, kako bi isti prenela na bebu. Hrana nazalost vise nije istog kvaliteta kao ranije, tako da je dobra hrana uz suplementaciju postala neophodna