[wc_box color=”warning” text_align=”left”]
Ukus je stvar navike i može se tokom života menjati! To je zaista dobra vest!!
Da li se sećate svog prvog gutljaja vina ili piva? Da li se sećate svoje prve cigarete? Svako od nas je tokom života promenio ukus u pogledu neke hrane. Ovo saznanje je od ogromnog značaja za naše zdravlje… Dakle, moguće je zavoleti integralni hleb, masline, brokoli, ribu…
Moguće je posle određenog vremena privikavanja pretvoriti neukusnu hranu u omiljenu.
[/wc_box]Snaga navika vs. snaga inteligencije
Previše slatkiša, grickalica i cigareta na stolu, svakih deset minuta pogled na Facebook – spisak loših navika je predugačak. I svako bi želeo da ih promeni. U teoriji to izgleda prilično jednostavno. Treba samo prestati sa tim navikama, grickanje i pušenje zameniti sportom, jesti više salata i voća…
Zašto taj superplan gotovo nikad ne proradi? Zašto što smo zavisnici od loših navika, čak i kada znamo da ćemo biti bolesni, nezadovoljni… „Krivac je naš mozak“, kaže Čarls Duhig u svoj knjizi Moć navika. Studije su utvrdile da četrdeset posto naših dnevnih aktivnosti nisu svesne radnje ‒ već navike! Za to je – kažu studije – „kriv“ mozak, koji traži najpametnije načine da se manje zamara. Nešto što ponovimo više od 21 puta, može da nam pređe u naviku.
Taj mehanizam je neverovatno praktičan: ne mislimo ujutro na koju ćemo nogu ustati, oblačimo se, češljamo se… Ali naš mozak jednako odlučno usvaja i loše navike. Poznato vam je: pravite kafu i palite cigaretu, sipate čaj u šolju i umačete keks. Ako na iste nadražaje uvek isto reagujemo, naš mozak će stvoriti jednu brzu vezu koja se opisuje kao automatizam.
Ako postoji stimulans (podsticaj), na primer hoćemo da ustanemo, stojimo pred ogledalom, ulazimo u automobil… stimulus će preći u rutinu (automatizam): stajemo na noge, stavljamo četkicu za zube u usta, potežemo za kaišom za vezivanje. I na kraju dolazi nagrada: ispravili smo se od spavanja, imamo svež osećaj u ustima, osećamo se sigurno u saobraćaju. Da bismo promenili naviku, treba da znamo koja nagrada stoji iza te promene. Očekivana nagrada koju dobijamo oslobađa neurotransmitere: endorfin, dopamin i serotonin, noradrenalin, koji su zaslužni što se dobro osećamo.
Stimulansi
- Lokacija: mesto gde se nađete često je stimulans za određena ponašanja. Šta prvo uradite kada, na primer, stignete u hotel: proveravate kvalitet interneta ili prvo bacite pogled na mini-bar ili…?
- Doba dana: da li uvek oko 13 h osetite strašnu glad ili biste oko 16 h pojeli nešto slatko?
- Emocionalno stanje: da li kupujete garderobu kada ste neraspoloženi? Da li jedete slatkiše kad ste usamljeni, da li palite cigaretu kada ste pod stresom…?
- Okruženje: kako na vas utiču drugi ljudi? Gojazan čovek voli društvo gojaznih, čovek sklon alkoholu traži takvo društvo. Zato je bar u teoriji preporučljivo imati vitke prijatelje, planirati vikend ili putovanja sa ljudima koji vode zdrav način života.
- Trenutna aktivnost: ono što upravo radite podstiče stvaranje rutine. Da li uzimate mobilni telefon čim se probudite, palite cigaretu posle intimnog odnosa, pijete espreso dok čitate novine? Ova ili slična ponašanja nemaju zapravo nikakve direktne veze jedna sa drugim, ali ste otkrili da vam jednostavno zajedno prijaju i to ponašanje se praktikovanjem pretvarilo u naviku.
Automatizmi – Pavlovljev refleks
Sećate li se eksperimenta poznatog pod imenom Pavlovljev refleks, kojim je ruski psiholog Ivan Pavlov ukazao na vezu između nervnog sistema i sistema za varenje. Kada se psu ponudi hrana, on odmah počinje da luči pljuvačku. Ako se svaki put neposredno pre hranjenja pusti određeni zvuk (stimulans), mozak psa će stvoriti novu prečicu u mozgu. Ukoliko tu situaciju ponavljamo više puta, desiće se da pas počne da luči pljuvačku i na sam zvuk, čak i onda kada ne dobije hranu.
Koji stimulans vas vodi prema hrani?
Jedino je sladak ukus urođen. Da bismo prihvatili druge ukuse, moramo ih učiti. Postoje ljudi koji prirodno imaju osetljivije receptore skrivene u papilama jezika i koji mogu da razviju degustatorske sposobnosti bolje od drugih. Kod starih ljudi se broj tih receptora smanjuje, pa je poznato da oni, što su stariji, vole sve pikantniju hranu, više nego u mlađim godinama – tj. sa godinama čulo ukusa otupljuje.
Iz moje prakse:
- „Uveče nakon sporta znam da popijem 1‒2 mutna piva i uz pivo obično prilično pojedem.“ I jedna i druga navika nisu bile dobre jer jelo neposredno pred spavanje nije dobro, dok alkohol uzrokuje plići san. Pivo pritom sadrži i dosta ugljenih hidrata.
- „Uveče dok čitam, a čitam skoro svako veče, imam naviku da se smestim udobno, sipam čašu crnog vina i sednem u fotelju.“ Crno vino je ipak alkohol, zar ne?
- „Izračunao sam da tokom dana popijem do 1,5 litara kafe jer obožavam kafu i onda imam bolju koncentraciju i mogu uveče dugo da radim na kompjuteru.“ Dobar san pred sutrašnji naporan dan je ipak daleko važniji od pojačane koncentracije posle ponoći.
- „U večernjim satima pijem lonac čaja kao zamenu za kafu.“ To prekida san jer se mora ustajati do toaleta više puta noću.
- „Kad se osećam usamljeno ili neraspoloženo, mogu da pojedem i celu čokoladu odjednom i onda se osećam bolje.“ Bilo bi bolje u takvom emocionalnom stanju izaći iz kuće, sresti se sa prijateljima, otići u bioskop, pozorište…
Ovakve ili slične navike upražnjavamo godinama iako znamo da nisu najbolje, ali čistom snagom volje ne može mnogo da se promeni. Snaga volje traje neko vreme, ali ona nestane pre nego što promenimo navike.
Inteligentna strategija
Određeni stimulans teško možemo da izbegnemo, ali našu uobičajenu reakciju na stimulans možemo svesno da promenimo jer ako to ne uradimo, reagovaćemo uvek isto kao Pavlovljev pas. Ako utvrdimo koje inteligentno ponašanje nagrađuje naš mozak, možemo pokušati da promenimo strategiju u nekom trenutku i stvorimo nove automatizme.
Primeri stimulansa: čim krenete na duži put kolima, postajete gladni. Čim uđete u kuću, idete pravo do frižidera, otvarate ga i gledate šta ima od hrane. Čim dođete sa posla kući, zavirujete u šerpe i uzimate s nogu nekoliko zalogaja. Dok spremate kafu, tražite keks… (kad kažem vi, mislim i na sebe jer sam i ja imala iste te navike ☺).
Promena strategije: spremate se na put kolima i vozićete bar pet sati. Pre puta nasnimite na telefonu omiljene pesme i pevajte punim glasom tokom celog puta. Kad uđete u kuću, ne idite prvo u frižider već uključite muziku, presvucite se u kućnu garderobu, popalite sveće. Dok pijete kafu, ne tražite keks po fiokama, već pogledajte slike na telefonu ili samo uživajte u trenutku…
Primer iz prakse br. 1: „Čim sednem za kompjuter (stimulans), dobijao sam neodoljivu želju da popijem kafu ili čaj. Već sam probao da snagom čiste volje potisnem taj impuls, ali mi nije bilo lako da to ostvarim na duže vreme. Umesto da suzbijem stimulans, počeo sam da razvijam strategiju. Kao i obično, ustajao sam da pripremim kafu ili čaj. Stavljao bih vodu u ketler, uzimao času i sačekao da voda provri. Zatim bih ključalu vodu umesto u čašu prosuo u sudoperu i ponovo bih se vratio za kompjuter. Metod zvuči ‘idiotski’, ali je meni pomogao. Tom metodom sam uspeo da se u roku od samo dva dana oslobodim ove dugotrajne navike.“
Primer br. 2: „Dolazila sam kući u večernjim satima mrtva gladna, vapeći za jelom, ali odmah. Vadila bih picu iz zamrzivača i stavljala je u rernu. Već nakon 15 minuta bih ležala sa tanjirom na kauču ispred televizora. Svesno sam poželela da usmerim akciju u drugom pravcu: umesto pice, uzimala bih file ribe iz zamrzivača, dodavala zamrznuto povrće, jedan krompir i sve stavljala na paru. Za tih 20 minuta, koliko se jelo spremalo, imala bih vremena da lepo namestim sto, pa čak i da upalim sveće. Napravila bih specijalni čaj od jasmina koji sam dobila na poklon od drugarice iz Kine. Da bismo promenili naviku, treba da znamo koja nagrada stoji iza nje. Nagrada koju je mozak očekivao nije izostala, štaviše, bila je i veća.“
Probajte i vi neku strategiju i poverite mi svoju tajnu kako ste se oslobodili neke loše navike. Radujem se vašoj priči!
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
