Posted on

Aziatski tiganj

Sastav: (45 min, 8 porcija)

500gr junećeg mesa
250gr teleće dzigerice
2 češnja belog luka
2 kašike ulja
1 srednji luk
2 paradajza
5 srednjih krompira
2 crvene paprika
So, mešani biber

Priprema:

Beli i crni luk naseci i u zagrejanom ulje proprziti. Juneće meso isečeno na trake dodati i proprziti. Dodati paradajz i ¾ l vode. Posoliti i pobiberiti i dinstati oko 25 min.

Dzigericu naseči na duguljaste komade i dodati, krompir na kockice iseći i dodati. Papriku iseći na štapiće i dodati na kraju. Sve još 20 min dinstati.

Služiti uz testeninu ili pirinač.

Posted on

Müsli s jogurtom

Sastav (2 porcije)

100gr ovsenih pahuljica
2 kašike semenki od bundeve
2 kašike semenki od lana
4 kašike meda
300gr mešanog voća (bobičasto, suvo groždje, smokve, bademi, lešnici…)
600ml jogurta

Priprema

Voće oprati i osušiti. Semenke, koštunjavo voće i ovsene pahuljice na tiganju bez masti propržiti uz stalno mešanje. Jogurt i med izmešati i time preliti mešavinu ovsenih pahuljica iz tiganja. Ukrasiti suvim groždjem.

 

 

Posted on

Salata od sočiva (pasulja)

Sastav: (4 porcije)

250g sočiva (pasulja)
1 crvena i 1 zelena paprika
3 paradajza
4 komada mladog luka ili 1 manja glavica starog
3 češnja belog luka
4 kašike Aceto Balsamico
4 kašike senfa
2 kašike maslinovog ulja
So, biber, lorberov list

Priprema:

Sočivo(pasulj) potopiti u vodu min 1 sat. Vodu prosuti. Marinadu napraviti od Balsamico, senfa, 2 kašike vrele vode, so, biber. Umutiti. Sočivo (pasulj) spusustiti u hladnu vodu s lorberovim listom i kuvati oko 20 min-45 min. (sočivo je brže gotovo). Procediti i isprati hladnom vodom. Papriku, paradajz iseći na kockice, mladi luk na kružiće, beli luk sitno iseći. Sve pomešati i preliti marinadom.

Za jedan punovredan Fett frei obrok jesti s integralnim hlebom. Salata s sočivom (pasuljem) je idalan obrok za poneti.

Posted on

Pileća salata na novi način

Sastav: (4 porcije)

4 pileća filea (600g)
4 šake mešane zelene salate
2 crvene ili zelene paprike isečene na kolutove
1 glavica crvenog luka
2 tikvice
180g cherry paradajza sečenog na pola
4 kašike maslinovog ulja
2 kašike limunovog soka
2 kašike sušenog bosiljka
Biber, so

Pripremanje:

1. Svaki file iseći na 4 lista i staviti na plitak tanjr. Paprike, luk, tikvice, cherry paradjz pomešati u drugom tanjiru.
2. U maloj činiji pomešati ulje, limun, bosiljak i biber. Ovom mešavinom preliti file-e i povrće i držati u frižideru najmanje 2 sata.
3. Piletinu peći na grilu ili tiganju 6-8 min i preliti marinadom. Jednom okrenuti. Piletinu prebaciti u tanjir i držati na toplom
4. Propržite povrće is marinadom dok ne omekša.
Na tanjire rasporediti zelenu salati, preliti pečenim povrćem i piletinom

Posted on

Rizibisi s piletinom/ribom u senf-med marinadi

Sastav: (2 porcije, 35 min)

200g pirinča
1 glavica luka
300ml povrćne supe ili (voda s povrćnom kockicom)
150g zamrznutog graška
1 kašika meda
1 kašika senfa
So, biber, maslinovo ulje
160g ribe ili piletine

Priprema:

Marinadu napraviti od senfa, meda, soli, bibera, ulja. U marinadu spustiti ribu ili piletinu.
Za to vreme očistiti i sitno iseckati luk i na 2 kašike maslinovog ulja prodinstati. Dodsati supu, pirinač i kuvati na blagoj temperaturi 20min. Umešati grašak, isključiti i ostaviti 10 min.

Ispeći  ribu/piletinu na roštilju 10-15 min.

Posted on

Mešana salata s biftekom

Sastav: (4 porcije, 30 min)
 
1 velika glavica neke zelene salate
2 šargarepe
1 paprika
150g paradjza (cherry ili običan)
250g bifteka

Priprema:
 
Salatu oprati, osušiti, grubo iseckati i rasporediti po činiji. Šargarepu oprati, iseći na trakice, paprika i pardajz na kockice. Posuti po zelenoj salati.
Meso iseci na duguljaste komade in a vrelom ulju propržiti. (3 min) Meso posoliti i pobiberiti i posutu bosiljkom.
Meso rasporediti po salati.

Od ostalih sastojaka napraviti  sledeći dressing (preliv) i preko salate preliti.

 Dressing (preliv)

1 kašika masinovog ulja, so, biber, bosiljak, 75gr jogurta1%, 1 kašika pavlake, 3 kašike ribanog parmezana, 3 kašike naseckanog luka (crvenog), 2 kašike majoneza, 2 kašike seckanog peršuna, 1 kašika sirćeta (jabukovo, vinsko), 1 čenj belog luka

Posted on

Špagete s povrćem

Jedan od obroka  Fett-Frei ishrane
Špagete s povrćem (dve porcije)

150-200 g špageta (integralne ili obične)
glavica luka
2-3 češnja belog luka
2 velike kašike maslinovog ulja
2 srednja paradajza
(konzerva seckanog paradajza)
1 tikvica
1 šargarepa
50 g parmezana u komadu
so

Očistiti i sitno iseči crni i beli luk. Prodinstatiti ih na ulju i posoliti. Dodati šargarepu i tikvice iseckane na duguljaste trake i konzervu seckanog paradajza. Sve zajedno dinstati oko 7 minuta na srednjoij temperaturi.

U proključalu i posoljenu vodu sipati špagete, po uputstvu skuvati i procediti.

Pomešati ih sa sosom od povrća.
Parmezan narendati na tanke listiće i posuti preko špageta. Ukrasiti svežim bosiljkom.

Za jedan uobičajeni ručak Fett frei uz porciju ovih špageta s povrćem može se pojesti 125 g filea ribe pečene ili grilovane, zatim 250 ml jogurta i svežeg voća.

Jedna porcija sveže salate, svakako, uvek ide uz ručak!

 

Posted on

Promenite prvo sebe

Kad je reč o ishrani, ljudi generalno veoma teško menjaju svoje navike, a najčešće ih i veoma odlučno brane. Zašto?

U svim kulturama hrana je mnogo više od potrebe. Ne postoji nijedna kultura na svetu u kojoj čovek jede sam. Hrana je simbol zajedništva i pripadnosti. Ona u emocionalnom smislu pojačava porodične veze, pruža osećaj prijatnosti i trajanja. Veoma je teško odvojiti čoveka od ukusa hrane uz koju je odrastao. Ono što jedemo govori o tome ko smo i odakle dolazimo, daje nam lični pečat.

Stoga, promeniti ishranu – znači dobrim delom promeniti sebe. Promene su moguće, ali one idu sporije nego što bismo mi to želeli. Zato i moj put nije bio kratak.

Iz moje „kuhinje”

Život u drugim zemljama me je doveo u kontakt s drugim kulturama, običajima i, naravno, drugim navikama u ishrani. U Moskvi (gde sam provela 16 godina) sam se uvek čudila tome koliko odrasli i deca vole kavijar, usoljenu ribu, crni hleb, kao i tome što crni čaj piju uvek posle jela. U soseve i salate stavljaju dosta majoneza, dok im je heljda najčešći prilog jelu. Sve to se nije poklapalo s mojim navikama.

Ali, s druge strane, primetila sam da su im porcije znatno manje od naših, ručak može da bude tanjir supe od povrća ili pečurki i parče crnog hleba, da jedu mnogo manje mesa, a više ribe. Ipak, najteže mi je pala nabavka hrane u milionskom gradu. Za odlazak u kupovinu hrane u Moskvi treba odvojiti ceo dan. Samoposluge mogu da imaju i preko 60 kasa. Izbor hrane je toliko veliki da ne daje vremena za proveru kvaliteta i porekla namirnica.

Kupovina na veliko učinila je da se moja kilaža tokom pet godina, pri mojoj visini od 172 cm, polako ali kontinuirano pela i dostigla 80 kg. Sećam se da nisam ni bila nešto mnogo očajna, prioritet je bio uvek neko ili nešto drugo.

Takva sam 2008. godine došla u Austriju (Inzbruk, Tirol). Na drugu planetu. Ljudi, i stari i mladi – svi na biciklima, na biciklu mala korpa, a u korpi hrana samo za danas. Moram da priznam da je to za mene bio kulturološki šok. Prvi put sam počela da gledam drugačije na hranu. Austrija, a pogotovu Tirol, ekološki je raj za proizvodnju zdravih i dobro kontrolisanih životnih namirnica.

Ovde me je najprijatnije iznenadio običaj da ljudi kupuju proizvode iz svog regiona. Na primer, oni neće poželeti da kupe jagode iz susedne Italije, već će čekati da stignu domaće iz Tirola. Isto je i sa mesom. Iako je meso iz Nemačke jeftinije, Tirolci će uvek dati prednost svom proizvodu. Pod devizom „bolje manje, ali kvalitetnije“ (“Klasse statt Masse“).

A kod mene su posledice bile dalekosežne. Zašto? Kakve god da su naše okolnosti, čak i kada su one pozitivne, čovek ima prirodnu potrebu da se suprotstavi svemu što je novo. On sudi prema svojim davno uspostavljenim šablonima. I ma kako to čudno izgledalo, tu počinje prva faza transformacije.

Prva faza. Ona počinje tako što odbijamo sve promene, puni smo kritike za sve nepoznanice oko nas i želje da svima objasnimo svoje večne postulate. I sama sam se uporno branila napadajući: „Kako možete da volite ove ogromne hlebne knedle, kao teniska lopta?“, „Pa zar vam ove špezle nisu premasne?“, „Kako to da za ručak jedete samo slatko?” (“Keiserschmarrn” – slatki dronjci s džemom, koji se u Tirolu jedu za ručak). Kakvo je tek bilo moje razočaranje kad su mi na pitanje „Kako vam se sviđa sarma?“, odgovarali da su jeli i ukusnije stvari. Da ne pominjem da su moju tortu od dvanaest jaja smatrali gotovo smrtonosnom.

Druga faza. Ona dolazi s vremenom i vi polako počinjete nesvesno da se menjate. Prvi put sam kod sebe primetila promene te vrste kada mi se obožavani tetkin ajvar pokvario u frižideru. Onda se to ponovilo s kajmakom. Shvatila sam da postoje i druge ukusne stvari, ali mnogo manje masne. I shvatila sam da ne želim nazad. Osećala sam se dobro na svom novom, tek kupljenom biciklu i počela sam da uživam u promenama, ali i u svoja nova 72 kg (od kojih je na prvom BIA merenju bilo 22,5 kg masti).

Najvažnije mi je bilo da nisam gladna, a da ipak vodim računa o tome šta jedem. Lako sam se navikla na integralni hleb u Austriji, jer je to najlepši austrijski proizvod. Nije mi bilo teško ni da ga često sama umesim. Da, hleb je postao moja osnovna namirnica. Pružao mi je dug i prijatan osećaj sitosti i svojim ukusom je idealno dopunjavao svu ostalu hranu. U Crnoj Gori sam ga jela uz paradajz i sir, u Rusiji – uz salatu od haringe, u Tirolu – s krompirom!

Bilo je očigledno da zahvaljujući takvoj ishrani ne gubim samo na težini, već da moje telo gubi mast. Prijatelji su počeli da se interesuju na kojoj sam dijeti, a ja sam im odgovarala da je posredi samo pravilna ishrana. To je postao moj glavni moto. Nakon dve godine, moja vaga je pokazala 65 kg (od kojih 16,2 kg masti u telu). Tu težinu imam i danas. Shvatate li da je od 7 izgubljenih kilograma, 6,3 bila mast?!

Treća faza. Konačan cilj je treća faza, takozvana svesna faza. Ona počinje kada promene postanu sastavni deo vašeg života. Samo takve promene su trajne. Meni su do postizanja ovog cilja bile potrebne pune četiri godine, a vama će uz program FETT-FREI  biti dovoljno – samo 60 dana!

Posted on

Princip programa FETT-FREI

Program Fett-Frei zasniva se na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaša vaga, već kakvog su kvaliteta vaši kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185cm, težak 100kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a da pri tom žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo, ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva, ili naravno savršeno, ako je obrnuto.

 

[wc_box color=”warning” text_align=”left”]

Program FETT-FREI nije dijeta u pravom smislu te reči, to je put vraćanja pravilnoj ishrani, kao jedinom mogućem načinu u borbi s viškom kilograma. FETT-FREI je individualni program. Veoma je efikasan, jer prema Vašim parametrima izračunava optimalnu restrikciju, koju Vaš organizam neće “zapamtiti“ i s kojom će se jo-jo efekat maksimalno izbeći.
Pri tom, zahvaljujući pravlnoj ishrani, telo neće izgubiti mišićnu masu, već praktično samo salo!

[/wc_box]

 

Šta je uopšte normalna težina?

Zvanično priznata mera za debljinu je danas BMI (Body Mass Index). BMI je broj koji se već decenijama zvanično u medicini koristi kao mera za odredjivanje kategorije debljine. Danas se smatra da je normalana vrednost BMI izmedju 18.5 i 24.9, mada je ta mera pre dvadeset godina bila znatno manja, izmedju 18 i 22.

 

[wc_row][wc_column size=”one-half” position=”first”]

Merenje težine na kućnoj vagi:

BMI= Težina (kg) /visina² (m²)

Na primer:

Muškarac: tezak 80kg, visok 185cm

BMI = 80kg/(1.85m x 1,85m) = 23.4

Žena: teška 65kg, visoka 170cm

BMI = 65kg/ (1.70m x 1.70m) = 22.5

[/wc_column][wc_column size=”one-half” position=”last”]

[/wc_column][/wc_row]

 

 

 

 

 

BMI je mera koja, koja može da pokaže u kojoj smo kategoriji .

Ali BMI ništa ne govori o našem izgledu!

Ako pogledamo sliku, videćemo da osoba levo i osoba desno imaju istu težinu i istu visinu, što znači imaju i isti BMI, a da pri tom izgledaju potpuno različito.

Dakle, s estetske tačke gledišta BMI nam ne daje nikakav podatak.

 

 

Merenje obima struka i bokova (Hip/Waist ration)

Merenje obima struka i bokova je izuzetno važno, jer to je najjednostavniji pokazatelj raspodele masnog tkiva u telu i definiše konstituciju tela. Odnos obima struka / obimu kukova daje koeficijent, koji kog muškaraca treba da bude manji od 1,0 a kod žena manji od 0,85. Naslage masnog tkiva u centralnom delu tela, što je najčešći slučaj kod muškaraca predstavljaju sa medicinske tačke gledista, izuzetno visok rizik za sva kardiovaskularna i mnoga druga oboljenja.

 

kruška tip – više masnog tkiva na kukovima i bedrima

jabuka tip – više masnog tkiva u predelu stomaka

 

 

Merenje BIA metodom (Bio-Impedanz analyse)

Moderene nutricionisticke metode danas ne opisuju izgled vašeg tela i stanje vašeg zdravlja na osnovu prostog merenja telesne težine, već analiziraju strukturu i sastav telesnih tkiva. Promene telesne težine mogu biti kako vode u telu, tako i promene masnog tkiva i mišićne mase. Jedna od danas najzastupljenijih metoda u praksi za odredjivanje procenta masnog tkiva u telu je BIA metoda.
Postupak je krajnje jednostavan, bezbolan i potpuno bezbedan. Koristi se već godinama u kliničkoj medicini u raznim oblastima: endokrinologiji (metabolički sindrom, diabetes), nutricionizmu, gerijatriji, sportskoj medicini i dr. BIA merenje u roku od 5min daje kompletnu sliku strukture Vašeg tela, tj. količinu vode, mišićne mase, masnog tkiva, a ono što je najvaznije govori i o kvalitetu vaših ćelija – da li se ćelije dobro hrane!

[wc_row][wc_column size=”one-half” position=”first”]

[/wc_column][wc_column size=”one-half” position=”last”]

[/wc_column][/wc_row]


Bio-Impedanz analyse koristi električna svojstva ljudskog tela. Propuštanjem blage niskofrekventne struje kroz telo meri se otpor koji telo pruža. Različita tkiva i ćelije propuštaju struju različito pružajući shodno tome i različit otpor u telu. Da bi se otpor celog tela izmerio, stavljaju se merne elektrode na šake i stopala. Masno tkivo i kosti u našem telu praktično ne sadrže vodu i zato veoma sporo provode struju. Mišićna masa u telu sadrži mnogo vode (75% mišića je voda) i provodi struju daleko brže, što i stvara glavni otpor tela, koji se meri BIA metodom. Uz pomoc Software Body Comp. kompjuterski se preračunava količina vode, količina mišićne mase, kao i procenat masnog tkiva u telu. Podaci se zatim interpretiraju dajući mogućnost praćenja i poredjenja rezultata tokom čitavog programa, nakon odredjenih intervencija (npr. kako promene u ishrani menjaju procenat masti u telu).