Nova saznanja pokazuju da ni dobri crevni mikrobi nisu bezuslovno i konstantno naši prijatelji, kako smo odmah pomislili. Naš odnos sa njima, šta više, pre liči na rat do iscrpljenja, koji mi na kraju kako starimo i gubimo. Jedina nada koji postoji je da ima načina da se ta neizbežnost odloži.
Mikrobiom se prirodno menja kako starimo
Veći deo našeg života sastav naših creva – mikrobiom – ostaje unutar prilično uskih granica i čini se da ovaj bakterijski „ansambl“ obostrano dobro funkcioniše. Mikrobimu dajemo hranu, uglavnom u obliku dijetetskih vlakna, a zauzvrat, u njemu se razgrađuju vlaknasta jedinjenja koja mi ne možemo da svarimo, čime mikrobiom obezbeđuje sopstvenu energiju za svoj rad.
Bakterije mikrobioma se tokom života neumorno trude da eliminišu one manje prijateljske mikroorganizme koje bi inače naselile creva i dovele do raznih bolesti.
Ipak, kako godine prolaze, ta borba slabi, i nas međuodnos postaje krhkiji. Sastav mikrobioma počinje da se menja: sojevi koji su bili retki ili odsutni počinju da dominiraju, dok se drugi smanjuju ili nestaju. Sve u svemu, dolazi do gubitka raznovrsnosti vrsta, a sa njim i do smanjenog funkcionalnog „repertoara“, kada nastaje stanje poznato kao disbioza.
Ova “disbioza” (neravnoteza crevnih bakterija) se sada prepoznaje ne više kao obeležje starenja, već kao direktan pokretač starenja. https://doi.org/10.1016/j.cell.2022.11.001
Koje promene su prisutne posle pedesete godine
Maria Ermolaeva sa Lajbniz Univerziteta za istraživnje procesa starenje (Leibniz University of Aging) ističe da u našem crevnom mikrobiomu kako odrastamo tokom života uglavnom dominaniraju vrste bakterija koje pripadaju trima porodicama: Ruminococcaceae, Lachnospiraceae i Bacteroidaceae.(mada se njihove tačne proporcije razlikuju od osobe do osobe)
Tokom života subdominantne vrste počnu vremenom da se pojavljuju. Oko 50. godine, mikrobiom počinje da se menja, tako što subdominantni mikrobiom sve više uzima maha. Ove promene naravno imaju izražen remetilački faktor. https://doi.org/10.1016/j.cub.2016.04.016
Naučnici tokom eksperimenata (na miševima) bakterije crevnog mikrobioma grubo klasifikuju u tri funkcionalne kategorije: neutralne, korisne i konkurentne. U mladosti, neutralne i korisne kategorije su brojnije, ali posle pedesete one su već na silaznoj putanji. Miš koji je star oko 30 meseci ekvivalentan je otprilike 80-gošnjaku, i na njemu se jasno vidi da mikrobi više ne funkcionišu dobro. https://www.jax.org/news-and-insights/jax-blog/2017/november/when-are-mice-considered-old
Mikrobiom mladih vs. mikrobiom starih
U mladim crevima, mikrobi su strogo ograničeni i nalaze se unutar lumena – unutrašnjosti creva – koja je obložena debelim slojem sluzi. Kako vremenom disbioza napreduje, konkurentski mikroorganizmi sve više probadaju barijeru, uvlačeći se u prostore između epitelnih ćelija zidova creva da bi na kraju dospele u krvotoka. Ovo prouzrokuju aktiviranje imunog sistema koje izaziva niz zapaljenja koji se šire po celom telu. Ovo “zapaljenje” nije ništa drugo nego obeležje starenja. „Ova hronična zapaljenja dovode do sistemskih zapaljenja (po celom telu) koja doprinose propadanju tkiva i organa u našem telu”, kaže Aimee Parker sa Instituta Kuadram iz Belike Britanije.
Postavlja se pitanje: „Da li je zapljenje uzrok ili posledica starenja?”
Da bi ovo saznali, tim nučnika oko Seline Stahl sa Univerziteta Ulm u Namačkoj je analizirao mikrobiom creva miševa kojima je transplantiran mikrobiom sa starim imunološkim sistemom. Primećeno je da su ti miševi razvili sve oblike starenja, što je ukazalo da: “Starenje imunog sistema prethodi promenama crevnih mikroba, rekla je Stahl i dodala, “da imuni sistem drži sve konce u svojim rukama, što ukazuje da postoji to nešto što se u kući prvo pokvari.”
“Sva ova razmišljanja su nas dovela do toga da održavanje mikrobioma zapravo predstavlja ogroman teret koji na kraju skraćuje naš životni vek. Više nisam sasvim sigurna da li i postoji dobar mikrobiom, kada nas patogeni stalno pokušavaju ubiti. Sve liči kao na brak iz interesa “, iznela je Strahl na konferenciji ovaj provokativni zaključak. Tome u prilog idu upravo ova nova saznanja o tome koliko naš imuni sistem mora naporno da radi da bi držao naše crevne mikrobe na uzici. https://www.science.org/doi/10.1126/science.adi3338
Profesor Jacob Vilde sa Univerziteta u Oksfordu daje svoj zaključak. „Trenutni talas entuzijazma je takav da smo mikrobe prihvatili da su dobri i da imaju najbolje namere. Ali mislim da to jako premašuje želje“, kaže Vilde. “Da biste videli njihove prave namere, razmislite šta se dešava kada prestane borba od strane domaćina tj. čoveka. Kada umremo, naši mikrobi nas pojedu. U roku od 30 minuta ili nešto više, mikrobi su već u krvotoku i tako brzo odlaze u sve naše organe i vi otičete iznutra dok oni počnu da razgrađuju vaša tkiva.”
Da li postoji način da se odloži taj jezivi ishod na duže?
Vežbanje ima zaista blagotvoran efekat na naš imuni sistem i njegovu interakciju sa našim mikrobiomom i to je najbolja stvar koju možemo učiniti da sve dugo dobro funkcioniše. Ishrana naravno! Dijeta sa malo vlakana postepeno razbija sluznicu sluzi i zid creva postaje ranjiv.
“Pored toga možete da oživite svoj mikrobiom tako što ćete provoditi vreme sa mlađim ljudima, jer ćete tako pokupiti mnogo boljih mikroba od njih! Tansplantacije fekalnih mikroba – gde su mladi mikrobiomi preneti na starije ljude – izgleda ohrabrujuće, što se pokazalo na životinjskim modelima. Ako prenesemo mlade fekalne mikrobiome u stariji organizam, smanjiće se upale i drugi indikatori starenja. Na kraju krajeva iako živite dovoljno dugo, mikrobiom creva će vas pojesti žive! Moramo prestati da mislimo o našim bakterijama kao o prijateljima i da počnemo da ih vidimo onakvima kakvi zaista jesu.”, zaključuje Vilde.
Izvinjavam se na kraju svima koji su tekst pročitali ukoliko vam je tekst učinio da imate loš dan …
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
U studiji objavljenoj 14. januara 2025.
Akkermansia muciniphila predstavlja jednu od danas najznačanijih bakterija u sastavu Mikrobioma, iako čini svega 3-5% mikrobiote creva kod zdravih ljudi. Otkrivena je 2004. godine i dobila je ime u čast dr. Anton Akermans, holandskog mikrobiologa, kao zaslugu za njegov veliki doprinos nauci. 
„Priča se da duž avenije,
Ova riba živi svega tri do devet meseci, što je čini kičmenjakom sa najkraćim životnim vekom i idealan je modelom za razna naučna istraživanja, jer brzo prolaze sve značajne promene u izgledu, ponašanju i mnogim biološkim procesima, a kao kičmenjak ima mnoge sličnosti sa čovekom. 
Starije ribe sa mladom crevnom florom ne samo da žive oko 40 % duže od riba koje su bile izložene samo sopstvenoj crevnoj flori ili flori životinja istog uzrasta. Čak i u starosti od 16 nedelja još uvek su okretne i izgledom podsećaju na mlade ribe!
Kolagen možemo zamisliti kao debeli konopac, čija su vlakna izprepletana i uvijena jedna oko drugih, koga čini dugačak niz, čak oko 3000, povezanih aminokiselina. 
Stručnjaci vole da kažu da za kožu postoje tri smrtna neptrijatelja, a to su tkzv. „tri S” – stress, smoke, sugar. Šećeri se vežu za proteine, uključujući i kolagen u koži, i taj proces je poznat kao glikacija. Glikacija izaziva pojavu pora, pojačanu pigmentaciju i istanjenu kožu. 