Category: Blog

Postoji priča da je čaša crnog vina dnevno preporuka za dobro zdravlje, pre svega srca, krvnih sudova i sl. Šta je onda sa belim vinom ili pivom?

Konzumiranje vina je nezaobilazan ukras poznate mediteranske ishrane. Ljudi Mediterana ne jedu malo, redovno piju alkohol, ali ipak ređe umiru od srčanih i moždanih udara, žive duže nego, na primer, Amerikanci ili Srednjeevropljani.

Ovaj fenomen, poznat kao „francuski paradoks“, nauka ne pripisuje samo crnom vinu već celokupnoj mediteranskoj ishrani, koja uključuje mnogo povrća, aromatične začine i bilje, blage klimatske uslove, kvalitetne namirnice uzgajane na dobroj zemlji sa puno sunca i sveukupnan način života. Zemlje Mediterana imaju bogato razvijenu kulturu vinogradarstva, ali i u tradiciju utkanu nasušnu potrebu za tim zadovoljstvom. Obavezni rutual ljudi mediterana je da se uz jelo pije i alkohol. Ipak, pijanstvo se ne ceni niti se toleriše.

Najveći broj studija danas kaže vrlo jasno da je najvažnije „pravilno rukovati alkoholom“, da samo male količine mogu biti korisne za zdravlje!

Da li znate?

Mediteranska ishrana je prepoznata kao nematerijalno svetsko kulturno nasleđe 2010. godine!

Karakteristike mediteranske ishrane su velika potrošnja povrća, voća, hleba, žitarica, krompira, mahunastog povrća (pasulj, boranija i dr.), orašastih plodova i semenja, kvalitetnog maslinovog ulja. kao najvažnijeg izvora masti, ribe, umerena konzumacija mlečnih proizvoda i vina i mala potrošnja crvenog mesa. S toga ima mnoge pozitivne efekte na zdravlje, snižava masnoće u krvi, krvni pritisak i td.

Crveno ili belo?
*crno vino je isto što i crveno vino i dok svi u svetu kažu crveno, kod nas je odomaćen naziv crno, ali se često čuje i crveno vino

Rezultati studija pokazuju da to ne mora obavezno biti crveno vino; male količine belog vina ili piva takođe mogu biti korisne za zdravlje. A još veće iznenađenje je da to nije zbog sadržaja poznatog antioksidansa resveratrola u crvenom vinu već zbog samog alkohola!

Podaci govore da ljudi koji svakodnevno piju čašu alkohola – čak bez obzira na to koji – imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i žive duže od onih koji uopšte ne piju.

Studije vođene tokom nekoliko nedelja su pokazale da su vrednosti dobrog HDL holesterola, fibrina (važnog za proces koagulacije krvi) kod umerenih konzumenta bile bolje nego kod „apstinenata“. Ova kratkotrajna poboljšanja parametara povrđena su i u dugoročnim studijama.

Učesnici studije koji su duže vreme pili jedno piće dnevno umirali su ređe od bolesti srca, moždanog udara od onih koji su bili apstineneti od svog adolescentnog doba.

 Koliko je alkohola zdravo?

Gledano statistički, to je klasična U-kriva: povećan rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti imaju oni koji uopšte ne piju, kao i oni koji mnogo piju. Izgleda da male količine alkohola imaju čak zaštitnu ulogu. Tako da je od dileme da li bi trebalo da pijemo pivo, belo ili crveno vino mnogo važnije da budemo krajnje umereni u piću.

Preporuka Nemačkog društva za ishranu je jedna čaša pića dnevno za žene i duplo više za muškarce. Dva dana nedeljno bez alkohola!

Čaša je veličine malog piva (0,3 litra) ili osmina čaše (125 ml) vina. „Ako popijemo znatno više, pozitivan efekat će preći u negativan, tako da tri velika piva ili 0,75 l vina dnevno povećavaju rizik od prevremene smrti za čak 30%“, kažu Ronkslei i saradnici u njihovoj studiji.

Daje se na znanje!

Prema preporukama Ministarstva zdravlja Austrije, granica neškodljivosti za muškarce je 24 g čistog alkohola dnevno, a za žene 16 g  (125 ml vina je oko 10 g, malo pivo oko 13 g). Količina alkohola klasifikovana kao opasna po zdravlje je više od 60 g čistog alkohola dnevno za muškarce i više od 40 g za žene.

Velike količine alkohola oštećuju organe i povećavaju rizik od raka i bolesti srca. Osim toga, veliku konzumaciju alkohola prate i psihološki i socijalni problemi pa stoga nemačko društvo ipak na preporuke dodaje: dva dana nedeljno bez alkohola.

Zaključak: Izgleda da je čaša alkohola dnevno korisna za zdravlje. U to ime, drage moje dame i članice divnog kluba „Lady of Wine“: ŽIVELE!!

 

Literatura:

Kerschner B, Wipplinger J, Stigler F: Rotwein als Gesundheitselexier? (29.7.2014).
Saitz R: Screening for unhealthy use of alcohol and other drugs. In Hermann R (ed.). UpToDate. (2013).
Roerecke M, Rehm J: The cardioprotective association of average alcohol consumption and ischaemic heart disease: a systematic review and meta-analysis. Addiction. Jul;107(7):1246-60
Gruber M: Europäische Trinkkulturen. ernährung heute 3: 3-4 (2013).

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Loša crevna flora (mikrobiom) može biti uzročnik ili pokretač dijabetesa. Continue reading Izmenjena crevna flora (Mikrobiom) – uzrok dijabetesa

Avgust bi trebalo da se pije polako, poput likera od kruške.

 

Sipajte ga u malu čašu, pijte kap po kap zaklanjajući čašom jarko sunce.

 

Avgustovske noći treba razblažiti plamenovima sveća, mlekom sipanim u zdelicu dremljivog mačka i cvrkutom skakavaca.

 

Avgustovske dane treba staviti među stranice knjiga, umesto obeleživača, kako bi letnju toplinu poput prašine, istresli u prohladnom novembru, skidajući knjige sa polica.

 

I molim vas samo jedno, ne vičite “oh, evo avgust, evo i jesen.”

 

Pa, gde vam se žuri?

Zaustavite sat.

Ispijajte ga u kapima.

 

Autor: Ray Bradbury (slobodan prevod)

 

 

 

Šta program Fett-Frei FORM razlikuje od drugih programa?

1- Program ishrane FETT-FREI je program koji moze da prati cela porodica! Program se lako primenjuje u svakodnevici, a to znači da ne treba posebno kupovati, kuvati i spremati hranu.
2- Program ne sadrži nikakve suplemente niti zamene za obroke, već sasvim uobičajene namirnice. Možete uživati u jelima spremljenim po tradicionalnim receptima.
3- Nema svakodnevne fokusiranosti na neku posebnu ishranu. Uz omiljenu hranu, uz hleb i krompir, tope se masni kilogrami, uprkos tome što gotovo svi govore suprotno.

Vaši klijenti su ljudi koji žive sami, studenti, penzioneri, poslovni ljudi, sportisti, dijabetičari, vegetarijanci, oni koji često putuju, ustaju rano, rade noću… I svi oni žele da smršaju. Kako to postižete?
Nikad do sada nisam uradila isti plan ishrane jer je ideja da ishranu prilagodim načinu života svakog klijenta ponaosob. Neko će ručati u podne, a neko u pet posle podne… Jedni vole našu kuhinju, drugi nešto savremeniju.

Šta je presudno za dobre rezultate u procesu mršavljenja?
Veliki deo mojih klijenata čine ljudi pedesetih godina i sa njima imam divne rezultate! Shvatila sam zašto je to tako, iako se zna da se sa godinama svi procesi usporavaju. Za trajan i željen rezultat presudna je ipak svest, koja je kod zrelijih ljudi jača. Oni su strpljiviji i realniji jer iz iskustva već znaju da se naglo gubljenje kilograma završava uvek isto – njihovim vraćanjem.

Radim u smenama, da li mogu da se pridržavam plana ishrane?
Plan ishrane se pravi tako da bude prilagođen vašem životu i uslovima na poslu. Veliki broj recepata se odnosi upravo na jela koja mogu da se ponesu: tipa rižota, krompir salate, salate od sočiva, pasulja, heljde, proso i sl. Možete da napravite jela koja se jedu dva dana.

Mogu li dobiti plan dijete bez određenih namirnica (na primer, zbog alergije na paradajz itd.)?
Individualni plan ishrane koji se pravi specijalno za vas neće sadržati namirnice koje ne volite ili vam smetaju.

Da li postoji jelovnik za one koji poste? Postoji posni jelovnik, ali i letnji, zimski, jelovnik za sportiste, vegetarijance i dr.

Da li moram da kuvam ili mogu da kupujem gotovu hranu ili da je naručujem?
Naručena hrana ili gotova jela izaberite kada nemate drugog izbora. Danas se u ishrani koriste mnogi pojačivači ukusa, aditivi. Ta hrana često sadrži više soli, skrivenih masnoća i šećera. Za obroke koje pripremate kod kuće koristite sveže i brižljivo birane namirnice, koje ste sami obradili i začinili. Vi ćete odlučiti sami!

Da li je novac presudan da bi se klijent hranio zdravo?
Novac nije od presudnog značaja za zdravu ishranu. Možemo jesti paprikaš i hleb svakog dana i hraniti se zdravo. Mnogi klijenti tokom programa uštede novac jer prestanu da kupuju mnoštvo nepotrebnih namirnica. Prva intervencija počinje na vašoj cedulji – ono što kupite, to ćete i jesti.

Koje namirnice biste posebno izdvojili i preporučili?
Najvažnije je da biramo sezonsku i regionalnu hranu jer je lepota ishrane u njenoj raznovrsnosti. Ako bih nešto morala da izdvojim, onda su to: sočivo (kvalitetan izvor biljnih proteina, lako se sprema, vari i usvaja), surutka posebno leti (bogat izvor lakih mlečnih proteina, minerala i vitamina) i kakao posebno zimi (koji smo ranije mnogo vise konzumirali pa smo ga zaboravili).

Da li imate klijente koji nisu gojazni?
Neko ko ima dobru liniju ne znači i da se zdravo hrani. Neko to postiže gladovanjem, u kombinaciji sa svakodnevnim intenzivnim treninzima. Veoma restriktivna ishrana se po pravilu završava sporadičnim napadima užasne gladi, najčešće nazadrživom potrebom za slatkišima. U tim momentima moj klijent pojede celu čokoladu ili dve, a nekad i preko pola kilograma čokolade u jednom dahu. Oni se takođe uče redu i umerenoj ishrani.

Na koje rezultate ste najviše ponosni?
Najponosnija sam na rezultate koji postižem sa mladim ljudima. Njihov život se sastoji od čestih druženja, proslava, izlazaka. Oni su, jednostavno, izloženi izazovima. Oni žele brza rešenja, ne misle na posledice. Za mlade tema „zdravlje” ne postoji jer oni zdravlje podrazumevaju. Njih motiviše fizički izgled, pa i saveti idu u skladu s tim.

Ko ne može da smrša?
Ne mogu pomoći onome ko ni sam sebi ne želi da pomogne. Rešenje tog problema se novcem, nažalost, ne može kupiti. Za uspeh je najvažniji lični angažman, a ja sam tu da mojim klijentima taj put učinim lakšim, da ih ohrabrim da ne moraju da čekaju ponedeljak da počnu da se menjaju, da im ukažem na to da će se iznenaditi kad shvate da nije tako teško i da će se rad na sebi ubrzo isplatiti.

INTERVJU SA ANOM LIPOWATZ

Programirajte se i Vi na mršavljenje. Čitajte u tekstu: MIKROBIOM – centar zdravlja.

 

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku

 

Da li vam ideja o DETOKS-u zvuči dobro, da li ste možda bili ili planirate neku detoks metodu? Ideja o ekspres čišćenju je, kaže nauka – nažalost, čista besmislica! 🙁

Iz moje prakse

NI JEDAN od mojih klijenata koji se u svojoj dugoj nutricionističkoj prošlosti podvrgavao višenedeljnim detoks metodama, nije rešio problem telesne težine, samo je vremenom povećao!

Restriktivnim unosom energije smanjuje se bazalni metabolizam. To važi za sve, bez izuzetka. Rigidno ponašanje u ishrani, pa makar bilo i zdravo, na kraju psihički iscrpljuje, troši životnu energiju i u jednom momentu prelazi u svoju suprotnost. Zapamtite: nije kriv naš slab karakter niti gubitak motiva, već prirodan, jak i neumoljiv biološki zakon za samoodržanje, kada će telo žurno nadoknaditi sve što mu je nedostajalo. Rezultata na duže staze nema!

Da li će ljudi ikada shvatiti da nema te mentale snage koja će sprečiti jo-jo efekat? I pored svih bezuspešnih pokušaja moji klijenti i dalje dolaze sa rečima: „Ma samo da smršam pa ću posle da se kontrolišem“, „Bio sam šesnaest dana samo na sokovima“, „Hleb nisam okusio pola godine itd, itd… Epilog nažalost znamo!

Naše crevo nije baštensko crevo 

Početkom prošlog veka, lekar Otto Buchinger je savetovao da naše telo, a naročito creva, s vremena na vreme treba očistiti kao što se čiste zaprljane visoke peći ili creva za polivanje. Možda liči, ali nije za poređenje. Naša creva nemaju ništa zajedničko s ispucalim baštenskim crevom niti je crevni sadržaj sličan tvrdim komadima otpada koji se lepe za zidove peći. Naša creva imaju mišiće koji svojim pokretima pomeraju sadržaj, dok specijalizovane ćelije lumena creva formiraju sluz tako da hrana klizi kroz probavni trakt.

„Ništa se tamo ne zalepi“, kaže prof. Andreas Michalsen. „Kroz creva protiču litri probavnih sokova i enzima koji obezbeđuju organi počev od ustiju preko želuca, žuči, pankresa, tankog creva. Na kraju probavnog procesa creva odrade i izlučivanje svega nepotrebnog. Nema razloga da se ovi prirodni procesi remete dodavanjem vode i drugih supstanci bilo odozgo ili odozdo.“

Detox – was ist das?
Na internetu i u časopisima mogu se naći različite detoks dijete i proizvodi na bazi: aloje vere, hlorele, psilijuma, zelenog čaja, kurkume, spiruline, gline, koprive, ekstrakata voća, povrća, superhrane tipa godži, acai bobica itd., itd. Najčešće su to dijete s povrćem i voćem, ali i flasteri, kupke.

Veoma su popularni detoks proizvodi na bazi zeolita. Zeoliti su vulkanski minerali koji poput aktivnog uglja imaju upijajući efekat „sunđera“. Problem je u tome što zeoliti ne prave razliku između zagađivača i hranljivih sastojaka, pa se dešava da „presreću“ i eliminišu iz tela važne vitamine i minerale. Osim toga, zeoliti mogu iz zemlje da povuku tragove teških metala, što nije retka pojava.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) dala je jasnu izjavu. Prema zakonu Evropske unije, proizvođacima je zabranjeno da koriste reč detoks* u reklamne svrhe sa zdravstvenim tvrdnjama ukoliko izjave nisu naučno dokazane i odobrene. https://efsa.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.2903/j.efsa.2010.1733

Mit o detoks mršavljenju. Ni autofagija nije savršena.

1. Detoksi na bazi sokova nisu preporučljivi za gubitak kilograma, čak naprotiv“, procenjuje nemačko društvo za ishranu (DGE). Posle svih radikalnih mera, jo-jo efekat je gotovo zagarantovan, pri čemu će telo imati više masti nego sto je imalo pre detoksa. Ne zaboravite pri tom da voćni/povrćni sokovi ne pružaju sitost, a sadrže fruktozu, koja kada je u višku stvara masne naslage i masnu jetru.

2. Varijanta intervalnog gladovanja 16:8 za sada takođe nije ubedljiva. Studije pokazuju pozitivan efekat u eksperimentima na miševima, ali i pored velikog uzbuđenja zbog procesa autofagije, sve još ostaje samo hipoteza i nema potvrde o masovnom pokretanju tog procesa kod ljudi, posebno kao trajnog oblika ishrane. „Treba reći da su, posebno u oblasti ishrane, mnogi eksperimenti rađeni na glodarima slabo primenljivi na ljude. Idealni stepen autofagije je teško postići, a previše autofagije takođe može da bude loše, na primer, za pacijente sa kancerom“, kaže dr Tilman Kuhn iz nemačkog Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu.

3. Varijanta intervalnog gladovanja 5:2, u kojem se dva dana ne konzumira hrana, a ostalih pet dana u nedelji jede normalno, nakom sprovedene studije dr Tilman Kuhn-a nije se pokazala bolje od uobičajene umerene ishrane ni po pitanju gubljenja kilograma ni na metaboličkom nivou, na primer, na način kako naše telo reaguje na insulin. Kod dijabetesa tipa 2 ili reumatizma intervalno gladovanje može, usled metaboličke promene privremeno pomoći, ali efekti ne traju dugo.

Detoks boom – čistač novčanika

Ipak, moderni promoteri detoksa kažu da „taloge“ ne treba shvatiti bukvalno, već kao metaforu svih nezdravih stvari koje se nakupljaju u telu. Po njima, postoji dugačka lista bolesti koje se crevnim tretmanima ublažavaju: alergije, bolovi, umor, nesanica, infekcije, slaba koncentracija, povećana težina i još mnogo toga. Oni koji se podvrgnu brzom lečenju dožive čudesne promene, što se suprotstavlja svemu što iznosi nauka. 

Subjektivna iskustva korisnika su pozitivna i prvo što primećuju jeste da telo drugačije miriše – i to neprijatno. Međutim, to nije dokaz da sva „grozota“ konačno napušta telo. Promenjeni miris je kratkotrajan efekat izmenjenog metabolizma i javlja se na početku gladovanja svake vrste.

Bez obzira na sve, danas je izgladnjivanje na visokom nivou pravi hit, ali je pre svega uspešan način zarade. U Nemačkoj, naslednici asketskog Otta Buchingera presrećni dobrovoljno gladuju u deluxe hotelima sa pet zvezdica, praveći promet od preko 20 miliona evra godišnje. Gosti se ne uče zdravim navikama, jer ih hoteli, naravno, očekuju ponovo. U Velikoj Britaniji vodeni „V-Vater Detox“” već nekoliko godina obećava čuda. Novac od tog proizvoda uliva se u blagajnu Pepsi Grupe. Itd. Itd. 

Fanatizam nije rešenje

Najvažniji efekat detoxa je želja da se pozabavimo svojim telom, zdravljem, ishranom – i to je dobro. Ali taj početni osećaj lakoće nije dokaz da je organizam sada pročišćen. Biće pre da motivacija i velika očekivanja dovode do lučenja hormona endorfina, koji daje taj prvobitni polet u periodima nedostatka hrane. Ali opet ne zadugo.

„Ne treba biti fanatični zagovornik zdravog života, jer što je veći fanatizam, to on kraće traje. Ako zaista želite da smršate, morate da učinite nešto više od toga – menjajte polako i trajno jednu po jednu lošu naviku u ishrani“, kaže Silke Restemeier, ekspert Nemačkog društva za ishranu.

Anin savet:

Pre nego što počnete da razmišljate o detoks merama, uradite dve stvari: izbacite alkohol i nikotin. Za većinu, to je dovoljno detoksa. Moji klijenti imaju povremene detoks dane, ali ne više od toga. Uvedite laganu fizičku aktivnost, boravite na svežem vazduhu, ugađajte sebi na emotivnom i socijanom planu i ne opterećujte se idealnom ishranom. Ona u biti i ne postoji.

A koliko je naš probavni sistem savršen i koliko nam dobrobiti donose bakterije creva čitajte u tekstu: MIKROBIOM – centar zdravlja.

Fanatizam nije dobra praksa ni u jednoj oblasti pa ni u ishrani: Fanatizam u ishrani

Šta medicina kaže o detoksu*

Detoks i detoksikacija su pojmovi iz medicine. Medicinska detoksikacija se odnosi na izlučivanje toksičnih supstanci putem organa za izlučivanje: jetre, bubrega, kože, pluća. „Ljudsko telo time već ima efikasne mehanizme za uklanjanje štetnih materija iz organizma, a medicinska detoksikacija podrazumeva i primenu dokazanih protivotrova, ali nema nikakve veze sa idejom detoksikacije koja se pod tim nazivom danas koristi u reklamne svrhe“, kaže prof. Andreas Michalsen sa Berlinskog univerziteta.

Detoksikacija debelog creva. Oprez: više štete nego koristi

Britanski lekar Edzard Ernst proučio je 2010. godine situaciju sa klistirima opisanim kao hidroterapija debelog creva. Primetio je da kod pacijenata sa ozbiljnim zatvorima dolazi do kratkotrajnog olakšanja, ali je bilo i slučajeva neravnoteže u elektrolitima i povreda s instrumentima prilikom samih tretmana. „Nijedna kontrolisana studija, pa ni moja, nije potvrdila pozitivne efekte primenjenih detoksa na ceo organizam“, napisao je lekar. 1 

Neki biljni ekstrakti isušuju digestivni trakt izazivajući infekcije, neprijatan miris iz ustiju, promene crevne flore, neke supstance detoksa stupaju u interakciju s lekovima, što je veoma opasno, dok jače detoksikacije mogu izazvati pojavu kamena u bubregu, srčane aritmije, vrtoglavice. Deca, adolescenti, trudnice i dojilje svakako ne bi trebalo da sprovode detoksikacije.

Takozvani „detoksikacioni“ flasteri za stopala, koji postaju smeđi nakon tretmana, nisu dokaz da se štetne stvari eliminišu iz tela i samo je jeftin trik. To su potvrdili naučnici „Voice of Young Science“. Znoj stopala sam po sebi izaziva promenu boje flastera.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku

1 E Ernst, Colonic irrigation: therapeutic claims by professional organisations, a review, 2010 Mar;64(4):429-31. doi: 10.1111/j.1742-1241.2009.02166.x.

Leto je. Da li i kako godišnja doba utiče na našu ishranu?

Na velikim vrućinama ne osećamo potrebu za svinjskom kolenicom, sarmom i sl. To nam se jede zimi. Zimi je sve sivo, tmurno i hladno, već u pet sati pada mrak. Tada telo traži toplo gnezdo. U zimskim mesecima kada je malo svetlosti često poželimo slatkišima da nadoknadimo nedostatak sunca. Statistika kaže da se u Evropi čokolada najmanje jede u mediteranskim zemljama, a najviše u hladnim severnim zemljama.

Leti je sve nekako lakše. Svetlost, kretanje i šećer imaju sličan efekat na raspoloženje ljudi: utiču na porast nivoa serotonina, hormona sreće. Toplo vreme nas mami da izađemo napolje, da se više krećemo. Život se tada češće odvija van kuće, boravak u baštama, restoranima, više uživamo na svežem vazduhu s prijateljima, s porodicom. Upravo sve ono što čekamo cele godine.

Kada temperatura pređe 30 stepeni, stomak traži hladna jela, salate, voće, sladoled… „Stomak je u pravu“, kaže Harmut Konig, nemački ekspert za ishranu. Zbog toga postoje letnji i zimski apetit – pasulj sa slaninom zimi, a paradajz s mocarelom leti.

Leto i apetit

Ljudi iz južnih zemalja imaju oko 10% niži bazalni metabolizam nego oni koji žive u hladnijim zemljama. Što je toplije, manje nam je energije potrebno, imamo manji apetit. Na Institutu za ekologiju divljih životinja u Beču rađeni su eksperimenti sa jelenima. Pokazalo se da unose duplo manje hrane leti nego zimi, iako su hranom jednako snadbeveni. Jelenima se leti čak smanjuje probavni trakt, pa hranu koriste efikasnije. Jae Hoon Jeong sa Koledža „Albert Ajnštajn“ u Njujorku i njegove kolege radili su 2018. eksperimente na miševima, na delu mozga koji se zove hipotalamus.

U hipotalamusu se nalaze receptori (POMC neuroni) takozvani potiskivači apetita. Ti neuroni reaguju na povećanje telesne temperature i smanjuju apetit.

Iz istog razloga i fizička aktivnost smanjuje apetit. Bavljenjem sportom ne samo da se sagorevaju kalorije već se i smanjuje glad jer se tokom sporta povećava telesna temperatura. Primetili ste, takođe, da se glava čoveka zacrveni kada jede ljutu hranu. Naučnici su utvrdili da isti efekat ima kapsaicin iz čilija. Povećanje telesne temperature usled konzumiranje ljute hrane takođe smanjuje apetit.
„Sve to pokazuje da temperatura našeg tela šalje biološke signale i tako utiče na apetit“, zaključuje Jae Hoon Jeong. Prema njegovim rečima, novi rezultati mogu dovesti do razvoja novih pristupa koji će pomoći u suzbijanju apetita i gubitku težine.

Leto pogoduje mršavljenju

Iz ovih opservacija nametnulo mi se pitanje: da li je letnji odmor pogodan za smanjenje telesne težine? Mislim da da! Mnogi moji klijenti čekaju odmor da mogu da se bez stresa posvete programu ishrane, a toplo vreme koriste više van kuće jer im leto, osim hrane, pruža i druge radosti.

Da bismo letnje vrućine mogli da iskoristimo za smanjenje telesne težine, evo nekoliko mojih saveta.

1. Nemojte da jedete u klimatizovanim prostorima jer će se kalorijski deficit, koji je postignut smanjenjem apetita zbog vrućine, poništiti u rashlađenim prostorijama.

2. Leto bez roštilja ne može da se zamisli. Ali može roštilj bez sosova. Probajte da izbacite majonez, sos sa karijem, sos od belog luka, koktel sos, kečap… Ne samo da imaju priličan broj kalorija, već ćete uz njih sigurno pojesti više.

3. U vrelim letnjim danima izbegavajte koktele svih vrsta. Kokteli su u rangu slatkiša: pinakolada (650 kcal), mohito (350 kcal), rumkola (500 kcal). Energetska pića i alkohol dodatno podstiču znojenje i ne gase žeđ. Neadekvatna su i pića kao što je koka kola jer visoka koncentracija šećera smanjuje apsorpciju tečnosti.

4. Izbegavajte leti „jake“ deserte s čokoladom jer su nam tada energetske potrebe manje. Najbolje je da ih zamenite voćnom salatom, koju ćete ponekad ukrasiti i kuglom sladoleda. Leto je vreme divnog voća. Napravite pravi izbor. Lubenica sadrži više šećera nego jagode, nektarine ili kivi. Znate kako u Iranu jedu lubenicu? Sa sirom! Objašnjenje može biti da se na taj način smanjuje visok glikemijski indeks lubenice, a tako se i manje lubenice pojede.

5. Ljudi koji žive u predelima tropskih vrućina od davnina su tražili najbolje varijante namirnica. Ukoliko se, na primer, nađete u persijskom restoranu, naručite uz ručak njihov tradicionalni napitak dugh, u turskom restoranu potražite ajran, a u indijskom lassi. Svi ti napici su slični našem jogurtu, samo su slaniji i ređi.

Moj prijatelj Siamak iz Irana poklonio mi je recept za DUGH. Evo kako izgleda, uz moje male modifikacije:

500 ml kiselog mleka,
1 l surutke,
2 kašike suve nane,
so i biber po ukusu.

Sve sastojke umutite mikserom i sipajte u flašu dovoljne veličine. Čuvajte dugh u fružideru. Možete ga piti cele nedelje. U vrelim danima, umesto da posegnete za pivom i ubrzo zaspete, bićete više nego prijatno iznenađeni dejstvom ovog divnog napitka, koji će vas revitalizovati, okrepiti i neće dozvoliti da propustite sunčan letnji dan.

U okviru programa ishrane FETT-FREI, pravim letnje, zimske, vegetarijnske, veganske, posne i sportske jelovnike. U traženju idealne ishrane moramo znati da ne postoji jedan fiksni i najbolji plan ishrane. Lepota je upravo u njenoj raznovrsnosti i sezonskoj različitosti.

Mnoge letnje recepte, na primer za hladnu čorbu gaspačo ili letnju čorbu minestrone, naći ćete na mom sajtu: https://fett-frei.at/2018/06/14/spanski-gazpacho/

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Cena knjige je 1900 din (plus troskovi postarine oko 300 din). Knjiga 152 stranica u punom koloru sa primerima jelovnika i receptima. Napisite nam u inbox svoje ime prezime, adresu i broj telefona.

Dijeta – najbolji način da se ugojite. (paradosalno, ali je tako)

Da li jedete iako niste gladni, da li stoga sebi često kažete vam je potreban pre psihoterapeut nego nutricionista? Da li ste hiljadu puta već do sada probali da oslabite i svaki put ste odustali, ali ste i dalje fokusirani na hranu po ceo dan? Da li se opterećujete izjavama: ovo goji, ovo ne goji…  da li gubite nadu da je imati vitku liniju uopšte moguće…? Onda je ovo knjiga za vas.

Knjiga koja dotiče samu suštinu problema “iznutra” i bavi se psihološkim uzrocima gojaznosti, ali i inteligentnim strategijama u borbi sa našim emocijama i nudi konkretna rešenja u toj nelakoj borbi.

„Ne zaboravite da je naše telo samo mesto u kojem boravimo, a naš pravi život je povezan sa našom psihom. Učinite nešto dobro za telo da bi vaša duša htela da živi u njemu. Ne treba da  se plašite promena jer bez njih nema napretka. Promene nas čine boljim, vedrijim, srećnijim i lepšim u ovom jedinom životu koji imamo.“

„Zatim nežno rekoh svom telu:
„Želim da budemo prijatelji“,
a ono duboko uzdahnu i reče mi:
„Čekam to ceo svoj život.“

                                                                                              ~ N. Waheed ~

Knjiga će Vas rasteretiti, ohrabriti, smanjiti stres i konstantni fokus na hranu. Poverovaćete i vi, kao i 4000 klijenata Ane Lipowatz, da je jednom uobičajenom ishranom jedući krompir, testeninu i hleb moguće mršaviti, iako gotovo svi tvrde suprotno. Kažite i vi Dijeti zbogom!

NOVO DOPUNJENO IZDANJE KNJIGE JE IZAŠLO KRAJEM 2022. godine – POLOVINA KNJIGA JE SADA POSVEĆENA MIKROBIOMU!

Saznajte koliko tajni krije taj nevidljivi, ali moćni svet u nama. MIKROBIOM je super organ! Postoji velika nada da se nađu efikasnije mere protiv gojaznosti.

Najnoviji stav nauke! Jedni miševi se goje više od drugih iako jedu istu količinu i vrstu hranu. Miševi sa većim brojem „loših“ bakterija u crevima skloniji su gojenju. „Loše“ bakterije vole brzu hranu, vole „slasno i masno” i od takve hrane se brzo razmnožavaju izazivajući konstantne „tihe“ inflamatorne procese u digestivnom traktu. Studije sa gojaznim ljudima su pokazale takođe dominaciju „loših“ bakterija u njihovoj crevnoj flori.

Crevna flora je danas postala poseban organ u nauci koji se zove MIKROBIOM! Mi u telu imamo više bakterija nego ćelija. Bakterije menjaju naš metabolizam! Prevaga „dobrih“ bakterija dovodi do smanjenja telesne težine!

U knjizi su predstavljenja najnovija nova otkrića u domenu MIKROBIOMA koja su tek počela i koja daju odgovore na:

Kako hranom povećati broj dobrih bakterija?
Gde je naš drugi mozak?
Kako ishrana stimuliše lepa osećanja?
Gde nastaje emocionalna glad?
Koja je ishrana najbolja za nas mikrobiom?
Kako da se PROGRAMIRAMO na mršavljenje?
Da li želite da uradite analizu vašeg mirkobiom? 

Knjigu danas da biste je dobili već sutra.
Kratak video: https://www.youtube.com/shorts/ZRWsSiMTyik

Isporuka knjige na terotoriji Srbije:
Posaljite nam vaše tačno ime, prezime, adresu i broj telefona. Knjigu šaljemo Post expresom koju plaćate kuriru na preuzimanju. (1900din + oko 350din poštarina)

Isporuka knjige za Evropu i šire – putem linka: 
https://www.fett-frei.at/product/knjiga-dijeta-najbolji-nacin-da-se-ugojite/

O autoru

Ana Lipowatz, magistar farmacije, rođena je u Nikšiću. Gimnaziju, srednju muzičku školu i fakultet završila je u Beogradu. Veći deo života provela je u inostranstvu: dve godine u Abu Dabiju, šesnaest godina u Moskvi, a od 2008. živi i radi u Austriji, gde je završila master studije iz oblasti ishrane. Od 2013. godine u Beču ima nutricionističko savetovalište. Član je Društva nutricionista Austrije i Austrijskog društva za prevenciju gojaznosti. Objavila je više naučnih radova. Govori srpski, nemački, ruski i engleski jezik. Tvorac je programa pravilne ishrane FETT-FREI, što na nemačkom jeziku znači da se telo oslobađa masti. Ana Lipowatz radi sa klijentima u Beogradu i Beču, ali i putem online savetovanja.

 

 

 

 

 

 

Paradajz sos se često služi uz burgere, pice, tortilje i sl. pa stoga nema dobru reputaciju među namirnicama. U tim kombinacijama naravno da paradajz sos ne može kompenzovati sve druge nezdrave sastojke, ali sam po sebi paradajz sos je više nego preporučljiv – u prvom redu protiv bolesti prostate, a nedavna španska studija je povrdila da paradajz sos treba stavili na spisak namirnica koje stimulišu zdravlje creva. ^{[1] [2]} 

Paradajz sadrži antioksidans likopen. Likopen pripada grupi karotenoida koji daje paradajzu crvenu boju. Antioksidativna svojstva likopena štite naše ćelije od opasnih slobodni radikala kojima smo u savremenom životu neprestano izloženi, naprimer od UV zračenja i sl. Redovna konzumacija paradajza je stoga i mera zaštite od sunčevih štetnih zraka. Priroda se tako sama pobrinula da nam paradajz obezbedi upravo leti. Pored toga paradajz pozitivno utiču na disajne puteve, naročito na rad pluća.

Oligofruktoza – prebiotiski sastojak paradajza

„Pored likopena paradajz je bogat i drugim važnim sastojcima“, kaže španska studija, dodajući da „oligofruktoza koju se nalazi u paradajzu ima jak prebiotski efekat“. Prebiotici su supstance koje služe dobrim crevnim bakterijama kao hrana i stoga su od neprocenjive važnosti za dugoročno zdravlje naših creva – za naš mikobiom.

Kuvani paradajz sos stimuliše crevnu floru bolje od sirovog paradajza!

Rezultat španske studije je pokazao da paradajz sos povećava broj važne crevne bakterije Lactobacilus reuteri, i da se čak kuvani paradajz sos pokazao uspešniji od sirovog paradajza. Bakterija Lactobacilus reuteri je poznata po svom pozitivnom efektu na zdravlje ljudi: štiti zdravlje desni, pomaže u regulisanju nivoa holesterola u krvi, ublažava kolike kod beba, sprečava kožne alergije, a takođe štiti od infekcije Helicobacter pylori, glavnog krivca za upalne procese i druge teže bolesti želuca. 

Naučnici su utvrdili da procesom kuvanja dolazi do stabilizacije likopena (proces se naziva cis/trans izomerizacija), što bi mogao biti razlog za bolji efekat kuvanog sosa. Ovako stabilizovan likopen će se u većim količinama apsobovati u crevima i imaće bolji efekat na sam proces varenja.

Iako se testenina i pica smatraju nezdravom i bezvrednom hranom, oba jela mogu se svesno učiniti daleko zdravijim. Paradajz sos treba da bude prisutan u svim jelima bilo da se radi o mahunarkama, kupusu, varivima i drugim sličnim jelima.

Današnji recept: Pasta ili risotto u paradjz sosu. Uživajte u omiljenim jelima!

Risotto s paradjazom

Pasta arrabbiata

Savet: Ukoliko uzimate probitike, naučnici savetuju da ih kombinujete upravo s jelima u paradajz sosu jer će tako imati pojačano dejstvo i stimulisati rast bakterije Lactobacilus reuteri, ali će uticati pozitivno i na druge bakterijske sojeve i pojačati njihovo dejstvo u crevima.

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

^[1] Cohut M, How tomato sauce can boost your gut health, Medical News Today, 20. Mai 2018

^[2] Garca-Hernndez M, Heredia A et al., Tomato-antioxidants enhance viability of L. reuteriunder gastrointestinal conditions while the probiotic negatively affects bioaccessibility of lycopene and phenols, Journal of Functional Foods, April 2018

Da li znate da bismo umrli ukoliko popijemo 8 l vode!
Naravno da niko normalan ne bi popio toliko vode, ipak, dešavali su se smrtni ishodi i to ne mali broj. Ali, da krenemo od početaka, veoma je interesantno kako su se preporuke „Koliko vode treba da pijemo” menjale i kako one izgledaju danas!

1910. god – NAJBOLJI NE PIJU 

„Nemoj da stekneš naviku da piješ za vreme maratonske trke, neki trkači to rade, ali to nije korisno”, rekao je James Sullivan, sekretar Američkog olimpijskog komiteta 1910. godine. Početkom veka to nije bila neobična izjava. Jack Meckler, petostruki pobednik maratona na 89 kilometara, znao je da kaže posle šestosatne trke: „Istrčati punu maratonsku trku bez kapi tečnosti krajnji je cilj svakog trkača i test njegove kondicije.”

Pre 100 godina mnogim sportistima je rečeno da voda neće doprineti njihovom rezultatu, čak šta više to se tumačilo kao znak mentalne slabosti i fizičke nespremnosti. Takva dogmatska pravila prouzrokovala su tada i brojne fatalne ishode maratonskih trka, usled ozbiljne dehidratacije organizma.

1960. god – STRAH OD DEHIDRATACIJE

Tako je započela era nazvana „strah od dehidratacije“, koju su obeležile nebrojene studije, koje su tražile odgovor na goruća pitanja: Koliko tečnosti treba piti? U kom intervalu? Koliko brzo se izgubljena tečnost mora nadoknadi? Da li je voda najbolja zamena? Ubrzo su stručnjaci prešli u drugu krajnost, savetujući sportiste, rekreativce, pa i narod sasvim suprotno.

Preporučenih minimalno 8 čaša vode dnevno postalo je zakon planete, a fraza „što više, to bolje“ postala je postulat našeg vremena. Svi smo počeli da pijemo mnogo vode, a i pored toga nam se čini da bi trebalo i više. Vodu nosimo na posao, vodu pijemo dok sedimo, vozimo kola ili dok smo u prevozu, na poslu stalno i svuda. Sportom se bavimo malo, ali pijemo za svaki slučaj mnogo. I tako već nekoliko decenija. Zašto to radimo?

Jedna čaša vode ujutru čini kosu, kožu i nokte sjajnijim, od vode oči postaju veće, čaša vode pre kupanja snižava krvni pritisak, čaša vode posle šetnje povećava mišićnu masu, a dve čaše vode pre sna smanjuju mogućnost moždanog udara… Saveti idu dalje, čak do toga da voda podmazuje organe, sprečava artritis, astmu i ubija kancerogene ćelije. Please don’t share – do dan danas nijedna studija nije podržala pravilo “8 čaša vode”! 

Ideja da voda ispira telo iznutra je isto tako banalna kao i prethodne izjave. Voda je predstavljena kao jedan prazan i pasivan prostor, koji služi da obliva sve druge aktivne komponente našeg tela. Ali upravo preko 60% našeg tela čini voda, a telo bebe čak 70%. Najnovija istraživanja došla su do saznanja da voda ima veoma aktivnu ulogu u telu: ona čuva informacije, prenosi neuronske signale, pamti genetske kodove, i to sve radi satima, danima, godinama. Voda je mnogo više od ništa – ona je  an actor of performance.

1975. god
Te godine Američko društvo za sportsku medicinu (ACSM) postaje svetska institucija akreditovana da savetuje sportiste (pa tako i nas) kad i koliko vode treba piti. U proseku svakih pet godina preporuke ACSM se menjaju.

Savet prvi: 400–500 ml tečnosti 10–15 minuta pre takmičenja i čest unos tečnosti tokom takmičenja.

1984. god
Savet ACSM: 100–200 ml tečnosti na svaka 2–3 km.

1988. god
Savet ACSM: 400–500 ml pre i 300 ml na svakih 20 minuta treninga.

1996. PITI ŠTO JE VIŠE MOGUĆE

Godine 1996. stiže preporuka da sportisti moraju da piju toliko da nadoknade svu vodu izgubljenu znojenjem. Ohrabreni tom izjavom sportisti, a i svi drugi, počinju višedecenijsku eru forsiranja pijenja vode praćenu krilaticama: „Pij što više je moguće“, „Kad si žedan, već je kasno“, „Nisi bolestan, samo si dehidrirao”, „Učimo da pijemo”. Moram dodati i činjenicu da su istraživanja iz ove oblasti, koja su proteklih pedeset godina rađena u naučnim institutima najpoznatijih, uglavnom, američkih proizvođača sportskih napitaka (Gatorade, Powerade), finansirale te iste kompanije s jasnom, pre svega komercijalnom namerom. Tako je nauka, u službi marketinga, i stvorila pomenute krilatice.

A da li se možemo prepiti? Voda može da ubije?!

Uzimanje vode zavisi od godina, pola, zdravstvenog stanja, stepena fizičke aktivnosti, uslova spoljne sredine, od ishrane, garderobe itd.

Preveliko kozumiranje vode tokom dugog i intenzivnog sporta, kada je unošenje vode veće od gubitka, naročito je opasno za žene, koje prirodno gube duplo manje tečnosti kroz znoj nego muškarci.

Prekomerno pijenje vode može da izazove stanje niske osmolarnosti u krvi, < 135 mmol, poznato kao stanje Excersize Associated Hyponatremy (EAH), koje dovodi do povišenja pritiska u mozgu.

Ono što je najopasnije jeste da su simptomi stanja dehidratacije i stanja hiperhidratacije tela praktučno isti: bledilo, mučnina, dezorijentisanost, ubrzan puls, a u krajnjem stadijumu delirijum, ozbiljna oštećenja mozga i koma. U trenutku kada sportisti zbog hiperhidratacije pozli, telo je već natečeno i samo jedna kap vode koju dodaju spasilačke ekipe može biti fatalna.

2007. PITI MNOGO JE OPASNO  

Do 2002. prijavljeno je blizu 500 slučajeva EAH, od kojih je 11 bilo sa smrtnim ishodom, uglavnom žena maratonki. U februaru 2007. godine ACSM apdejtuje svoj najnoviji stav o konzumiranju vode i tom prilikom nestaje izjava „piti koliko je moguće“.

ACSM po prvi put izjavljuje da prekomerno pijenje vode može biti štetno.

2015. PITI PO POTREBI

Godine 2015. Lari Armstrong, novi predsednik ACSM, izjavljuje za Wall Street Journal: „Verujem da većini ljudi koji koriste Gatorade, on nije ni potreban, de fakto nije loša stvar, ali nije to što obećava.“

Piti „ad libritum“

Mnoge novije studije pokazuju da je piti „ad libritum“, dakle piti po potrebi, dovoljno u najvećem broju slučajeva. Podsećati da piju treba samo dementne i starije osobe. Zdrave, mlade osobe i u ekstremnim klimatskim uslovima, pri intenzivnom sportu ili u drugim sličnim stanjima, pijenjem vode ad libritum, sasvim prirodno, fiziološki regulišu stanje dehidratacije. Ne treba zaboraviti da hrana sadrži oko 25% tečnosti, pa se tako ne preporučuje da se bebama koje sisaju dodatno daje voda prvih šest meseci, iako je stanje dehidratacije za njih još opasnije.

Ne može biti ista preporuka za mladog muškarca u punoj snazi i sićušnu ženu. Osoba sa srčanim, bubrežnim problemima ne može da pije isto koliko i zdrava, mlada osoba. Ili neko ko živi u pustinji, na planini, ko se bavi sportom itd. Zato i ne postoji tačan odgovar na to pitanje.

Ne postoji preporučena dnevna doza unete vode, ali je 8 l tosična doza.

Suština svega je da ne treba preterivati ni u vodi, kao ni u hrani, ne treba slušati šta i kako rade drugi. Ne ignorišite sopstvene telesne signale i osećaje, proučavajte svoje telo i prisluškujte njegove potrebe. Ne postoji recept jednak za sve, ne postoje univerzalne preporuke i saveti.

Najnovija istraživanje pokazuju da ukoliko pijemo vodu a nismo žedni, aktiviraćemo centre u mozgu za nezadovoljstvo. Nova istraživanja potvrđuju da i sportisti treba da piju manje vode nego što piju, ponekad mnogo manje.
https://fb.watch/ke2B9ARQTh/ 

 

 

Sticajem okolnosti, u Austriji sam 2012. godine radila na jednom naučnom projektu iz ove oblasti. Bila sam i sama fascinirana novim saznanjima. Često sam kasnije to predavanje držala i svojim kolegama u Austriji. Ukoliko se ukaže prilika, rado bih to predavanje, koje je protkano interesantnim primerima i još novijim otkrićima iz ove oblasti, održala i kod nas, jer će proći godine dok zvanična medicina to isto potvrdi.

1. Urine colours change as an indicator of change in daily water intake: a quantitative analysis | European Journal of Nutrition (springer.com). 

2. Lawrence E. Armstrong, Water Intake, Water Balance, and the Elusive Daily Water Requirement, , Dez. 2018, DOI
   https://doi.org/10.3390/nu10121928

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.