info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Super organ za mršavljenje – NAJNOVIJI STAV NAUKE
15/11/2018
0

Više bakterija, nego ćelija!

U našim crevima postoji više bakterija nego što imamo ćelija! Sastav tih crevnih bakterija naziva se crevna flora, mikroflora ili danas stručno mikrobiom. Naučnike fenomen mikrobioma interesuje više nego ikada jer, osim toga što razgrađuje hranu, u njemu je sadržan skoro celokupan imuni sistem, a danas postaje jasno da snažno utiče i na ljudsku psihu.
U eksperimantalnoj studiji iz 2011. godine miševima različitih grupa transplatiran je mikrobiom. Ispostavilo se da su se preko mikrobioma preneli i određeni obrasci ponašanja. Stidljivi miševi su postali aktivniji i obrnuto. A da li mikrobiom može, na primer, izazvati ili izlečiti depresiju?

Gde je naš “drugi mozak”?

Digestivni trakt prožima složen nervni sistem, koji u embrionalnom razvoju nastaje iz istog tkiva kao i centralni nervni sistem – pa se često digestivni trakt naziva naš „drugi mozak“. Oba ta „mozga“ čudesno komuniciraju. Poznato nam je da emocije, i dobre i loše, deluju na stomak. Ako smo zaljubljeni, osećamo leptiriće u stomaku, kad smo uplašeni, preseče nas bol u želucu, pred ispit ili važan sastanak stomak nas „zakovitla“… Da, mozak šalje signale u digestivni sistem. Međutim, verovali ili ne, digestivni trakt šalje devet puta više signala našem mozgu i time može da utiče na naše ponašanje i raspoloženje. Kako? 

„Mikrobiom utiče na naše emocije i naše raspoloženje mnogo više nego što smo ikada sanjali“, kaže prof. Peter Holzer, neurogastroenterolog sa Instituta za eksperimentalnu i kliničku farmakologiju Medicinskog univerziteta u Gracu. „Preko nerava, hormona, digestivni trakt utiče na mozak i samim tim na naše emocije, pa izgleda da to nisu dva sistema, već jedan.

Zdrava crevna flora čini osobu stresrezistentnom tj. dopinosi boljem podnošenju stresa.

Pacijente sa gastrointestinalnim problemima često prate anksiozni poremećaji i depresivna raspoloženja.“ Profesor Holzera smatra da su takve depresije pre posledica poremećene crevne flore nego njen uzrok, što su potvrdili i naučnici sa Univerziteta u Severnoj Karolini rezultatima da poremećena crevna flora (mikrobiom) može doprineti razvoju psihičkih bolesti.

U prošlosti se uzrok mentalnih bolesti tražio samo u mozgu, pacijenti su otpuštani bez dijagnoze, sa opisom da umišljaju problem, sve do senzacionalnog otkrića da se pregledom crevne flore može dijagnostikovati psihički poremećaj!

Crevna flora obavija unutrašnjost creva čija površina, zahvaljujući svim crevnim resicama i mikroresicama, zauzima ogromnu površinu, veličine dva teniska terena! Naša crevna flora (mikrobiom) podrazumeva koktel „dobrih i loših“ bakterija, koji je težak skoro dva kilograma i broji trilione crevnih bakterija raznih vrsta . „Svako ima svoju individualnu kompoziciju crevne flore“, tvrdi prof. Holzer, a drugi naučnici naglašavaju da loša ishrana, antibiotici i stres utiču na sastav crevne flore – a time i na rizik od razvoja mnogih bolesti, pa i mentalnih poremećaja. S druge strane, „dobre“ digestivne bakterije DIREKTNO utiču na proizvodnju serotonina u crevima, dakle rade isto ono što rade antidepresivi. Stoga je jasno da je za psihičko zdravlje veoma važna ishrana jer zdrava ishrana pospešuje dobru crevnu floru.

Bakterije pomažu mršavljenju. Nije svejedno šta jedemo!

Dugo je važila logika da ukoliko želimo da smršamo, treba samo da smanjimo unos kalorija. Zašto su onda maslinovo ulje, orasi, avokado zdravi iako su veoma kalorični? Zašto je integralni hleb bolji od belog hleba iako ima isti broj kalorija? Sam broj kalorija nije presudan. Zdrava crevna flora je važna i za proces mršavljenja. 

Ukoliko „loše“ bakteriju uzmu nadmoć u crevima, to može uzrokovati mnogo više nego samo probavne smetnje. Bakterije menjaju naš matabolizam! Naučnici su u eksperimentima primetili da se jedni miševi goje više od drugih iako jedu istu količinu i vrstu hranu. Miševi sa većim brojem „loših“ bakterija Firmicutes u crevima skloniji su gojenju. Studije sa gojaznim ljudima su takođe pokazale dominaciju tih bakterija u njihovoj crevnoj flori. „Loše“ bakterije vole brzu hranu, hranu koja sadrži mnogo masti i šećera i prouzrokuju konstantne inflamatorne procese u digestivnom traktu. S druge strane, prevaga „dobrih“ bakterija Bacteroidetes dovodi do smanjenja telesne težine. Nova otkrića u domenu “mikrobioma” su tek počela i utvrđuju međusobnu zavisnost ishrane i mikrobioma.

Postoji velika nada da se nađu efikasnije mere protiv gojaznosti.

Kako povećati broj „dobrih“ bakterija?

„Dobre“ crevne bakterije se hrane onim što naš digestivni trakt ne vari, a to su: vlakna, otporni skrobovi i sl. Te bakterije vole povrće a posebno: luk, praziluk, beli luk, kupus, zatim dunje i jabuke, ali i hladan krompir, ohlađeni pirinač, bajat hleb i sve fermentirane namirnice.  I mahunarke, integralne žitarice i tamna čokolada podstiču ne samo broj već i raznovrsnost bakterija unutar mikrobioma. Upravo je njihova raznolikost povezana sa pozitivnim efektima i zdravom crevnom florom, jer se ustanovila povezanost određenih bolesti s manjkom pojedinih bakterijskih vrsta.

Programiranje mršavljenja

Nije uvek psiha kriva, ne zabravite i ovaj fiziološki deo. Gojaznost prouzrokuje promene u digestivnom traktu, drugaciji sastav crevne flore, drugaciji pogled i reakciju na hranu, drugacije preference,… sve to treba menjati.
I promena ukusa je trening. Ljudi koji jedu mnogo slatkiša ili tome slično imaju veću želju za tom hranom, ljudi koji jedu (uslovno recčno) zdravo, njima se ta hrana i svidja. Treba se “programirati” na “dobru hranu” (stomak, crevnu floru … ) pa će nas tada i hrana kao i sam proces radovati, čime će i kriza biti sve manje i manje. Za sve to je, ipak, potrebno vreme.

Pročitajte tekst: “Uspeh programa Fett-Frei

Svesno kreirajući sopstvenu ishranu možemo da programiramo sopstvenu crvenu floru u dobrom pravcu. Time ćemo pospešiti rast triliona bakterija, koje su naši prijatelji i koje će biti u stanju da nam poprave raspoloženje i da nam omoguće da postanemo ili ostanemo vitki na duže staze. Zdrava ishrana definitvno jača našu crevnu floru. Već postoje dokazi da pomaže u lečenju multiple skleroze, parkinsonove i alchajmerove bolesti, psorijaze i drugih, a veruju i da mikrobiom može lečiti i mnoge druge neurološke i psihičke poremećaje.

Zbog svih tih funkcija naučnici mikrobiom nazivaju „superorgan“. Može se samo pretpostaviti koliko još tajni krije ovaj nevidljivi, ali moćni svet u nama. 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Leave a Reply

error: Content is protected !!