info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Jedem znači postojim – hrana kao statusni simbol
29/11/2018
0

U društvu je sve lepše pa i jesti

Ne postoji nijedna kultura na svetu gde čovek jede sam. I u kameno doba ljudi su sedeli oko ognjišta i delili hranu. A danas je sve „to go“ – bilo da je reč o brzoj hrani, kafi i sl.  Jedemo na ulici, u kolima, ispred televizora – često sami.

Pokazalo se da porodice u kojima ukućani jedu zajedno žive zdravije. Na osnovu podataka od preko 180.000 dece i odraslih, rezultati studije sa Univerziteta u Ilinoisu pokazali su da te porodice jedu više povrća i voća i manje kaloričnu hranu.

Deca koja jedu više od tri puta nedeljno sa svojom porodicom jedu manje slatkiša i brze hrane i izložena su 20% posto manjem riziku da će postati gojazna.

Neverovatno je da se pokazalo da ta deca više obogaćuju svoj rečnik kada jedu zajedno sa porodicom nego čak kada im roditelji čitaju knjige!? Učešće u diskusijama za stolom deci nudi mogućnost da prošire svoje opšte znanje, da se socijalizuju, a to je i prava prilika da uče o zdravim navikama, kulturi ishrane i manirima za stolom. Dalje se pokazalo da redovni porodični obroci štite tinejdžere, a naročito devojke od razvoja poremećaja u ishrani kao sto su, na primer, sindrom bulimije (prejedanje/povraćanje), od upotrebe laksantiva i sl. Tinejdžeri koji češće imaju porodične obroke, bez obzira na to da li vole da razgovaraju sa svojim roditeljima ili ne, i emotivno su stabilniji. A studija na ovu temu spovedena u Kanadi među odraslom populacijom bila je deo svetske saradnje 43 zemlje. Rezultati su takođe pokazali da osobe koje učestvuju u porodičnim obrocima imaju više samopouzdanja i da su emocionalno stabilniji od osoba koje to ne čine.

Ne mora uvek porodica da sedi za stolom. Zajednički obroci u (školskoj) kantini su dobar način za komunikaciju i doprinose stvaranju dobre društvene klime. Povezivanje s kolegama na zajedničkim ručkovima poboljšava saradnju i zajednički doprinos firmi, pokazala je i studija koja je prošle godine rađena na Univerzitetu Cornell. Sa evoluciono-antropološke tačke gledišta, zajednički obroci imaju dugu tradiciju u socijalizaciji pojedinca. To danas postaje trend kompanija i u Nemačkoj i Austriji jer doprinosi boljoj atmosferi na poslu i većem međusobnom uvažavanju.

Da li od toga s kim jedete zavisi šta i koliko ćete pojesti? Zamislite sledeću scenu: stojite u redu u kantini ili ekspres restoranu. Pred vama je čovek/kolega koji u svoj tanjir stavlja mnogo hrane. Prema istaživanjima, to utiče na vaš izbor, ali pre svega zavisi od toga da li je osoba ispred vas vitka ili nije. Prof. Brent McFerran sa Univerziteta Britanska Kolumbija piše: „Mi prilagođavamo naš izbor na osnovu toga da li ta osoba svojim izgledom pripada našem željenom obrascu. Ako je osoba vitka, uzećemo više. Ako je, međutim, osoba gojazna, uzdržaćemo se od hrane.“

Interesantno je istraživanje na ovu temu sprovedeno u pariskom Restoranu „Flam’s“. Gostima je za vreme pauze za ručak na raspolaganju bio fiksni meni, koji je uključivao predjelo i glavno jelo, a piće su gosti mogli slobodno da biraju. Za svakim stolom je sedelo do 18 gostiju. Izračunali su verovatnoću koje će piće neko naručiti ako su ostali za stolom već naručili piće. Ukoliko je više ljudi naručilo isto piće (40‒65%), i sledeća osoba je naručila isto piće. Ali kada 85% osoba za stolom naruči isto piće, sledeća osoba će izabrati „svoje“ piće i tako sebe izdvojiti od izbora „mase“. Drugim rečima, želimo da se razlikujemo od manjine, ali i od ogromne većine.

Hrana kao statusni simbol danas

Još 2013. godine studija  Instituta „Gottlieb Duttveiler“ pokazala je da će hrana postati statusni simbol, čega smo danas svedoci. Izbor hrane postaje kako naša lična oaza, naš ekskluzivitet, tako i mesto koje stvara sliku naše ličnosti. Da li sam kao i drugi ili imam izvanredan ukus? S koliko novca raspolažem? Koliko je za mene važno uživanje u životu? Koliko dobro mogu da se disciplinujem? Kako želim da izgledam i šta sam za to spreman da žrtvujem?

Ono što naručujemo u restoranu utiče na to kako nas drugi doživljavaju.

Ni za stolom dok jedemo i razgovaramo sa ostalima tema ishrane ne gubi važnost: „Da li pratim glavne trendove, koje supernamirnice poznajem? Da li dobro kuvam? Koje začine koristim?“ Ukoliko smo zadovoljni onim što smo izabrali, sledeće je da to što jedemo odmah stavljamo na društvene portale. Nadamo se desetinama lajkova kojima želimo da oblikujemo ili dalje održimo sliku jednog modernog, svesnog konzumenta. Kako treba da izgleda savršena slika hrane? Prvo treba da bude estetski savršena, da podstiče apetit, zatim da pokaže našu visokorazvijenu ekološku svest time što biramo zdravu, raznovrsnu hranu. Akcenat je dalje na tome kako da uspostavimo balans, da hrana bude prirodna, po mogućstvu regionalna, tek donesena sa njive, a da to ne umanji našu prefinjenost i osećaj za otmenost.

Zašto baš hrana ima toliki uticaj?

Hrana je pod snažnim uticajem kulta tela. Moć hrane je usko povezana sa idealom ljudske lepote naše epohe. Danas vitko telo odmah šalje i druge poruke: imam novac za teretanu, pratim savete stručnjaka, jedem organsko povrće… Danas „višu klasu“ odlikuje to što jede maksimalno moguće prirodno, vraćajući se svojim ruralnim korenima. Paradoksalno je kako se stvari i okolnosti u istoriji preokreću i demantuju se. Na primer, beli hleb od fino mlevenog pšeničnog brašna bio je u srednjem veku rezervisan samo za bogate, dok je siromašno stanovništvo jelo jeftin, krupno mleven raženi hleb. A danas je „dobar“ hleb upravo tadašnji hleb siromaha. Besprekorna, rumena, sjajna velika jabuka bila je želja svih nas, a danas se skupo plaća za malu, zgužvanu, pegavu jabuku. A tek meso! Jednom dragocena luksuzna hrana privilegovanih, danas su meso i kobasice, uz pad cene, a posebno kvaliteta, dostupni svima.

Tako se i ukus ljudi, uključujući naše znanje, razmišljanje i iskustvo, menja po epohama. Možemo samo da nagađamo kako će se trendovi dalje menjati a s njima i naša svest o ishrani.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

 

Leave a Reply

error: Content is protected !!