info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Neko ko je stalno pod STRESOM ‒ goji se
05/07/2019
0

„Biti gojazan nije bolest, već genijalna adaptacija mozga u stresnom okruženju“, reči su prof. dr Akima Petersa sa Univerziteta Luebeck. Peters je razvio teoriju „sebičnog mozga“, tvrdeći da mozak troši najviše energije od svih organa i da se potreba za hranljivim materijama dodatno povećava pod stresom.

Kao student, Ljiljana je bila mršava devojka: visoka 1,73 metra, teška do 64 kilograma. Bavila se umetničkim plivanjem. Završila je fakultet sa normalnom težinom. Nekoliko godina kasnije, počeli su stresovi na poslu – dostigla je 80 kilograma.

Danas ima 52 godina, vodi kompjuterski biro i zapošljava više od 20 ljudi. Kilogrami se kreću od 110 do 115, nosi garderobu veličine 54. Kaže da su se u početku javili malo zaokruženi bokovi, onda je došao „šlauf oko trbuha“, pa su se onda i nadlaktice uvećale. Često spava samo četiri sata. U sedam sati, kad krene na posao, kupuje kifle u pekari. Za vreme pauze za ručak naručuje „picu, pljeskavicu, ćevape…“. Na sastancima uvek ponešto gricka, jede voće u međuvremenu, pije mnogo kafe. Na putu kući, oko 20 časova, opet pojede nešto što joj je pri ruci. Kod kuće jede ispred kompjutera.

Taj tip gojaznih ljudi naziva se „snacker“ tip. Oni se ne posvećuju hrani, nemaju plan ni strategiju kako da se odnose prema hrani, jedu „kad im dune“.
Za Božić, Ljiljana je uzela nedelju dana slobodno. Izgubila je dva kilograma. Bez ikakve dijete – jela je kuvanu hranu, nije bila pod stresom, spavala je dovoljno. Da li je zaista moguće da malo odmora odmah učini mnogo dobra?

Downshifting – šta je to?
„Downshifting“ u prevodu znači – smanjienje tempa života, ali u pozitivnom smislu. To danas već sigurno postaje jedan popularan trend u razvijenim zapadnim zemljama. Ljudi su shvatili da ceo život stvaraju materijalna dobra, a na kraju ne stignu da uživaju u njima. Ukoliko život i posao nisu u ravnoteži, život gubi smisao. Zato je vrlo važno da umemo da se odmaramo, opustimo, uživamo, da damo sebi oduška i vremena za stvari i ljude koje volimo.

Vrste stresa

Svako od nas ima individualne mentalne kapacitete, koji igraju značajnu ulogu u tome kako ćemo u određenim situcijama reagovati. Kad smo nervozni, napeti, umorni, tada se pominje negativni stres tzv. distres. Kada smo u distresu, naše telo pojačano luči hormon stresa kortizol, koji uzrokuje skladištenje masti u masne depoe. S druge strane, postoji pozitivni stres tzv. eustres (putovanja, dolazak gostiju…) kada se, umesto kortizola, luči noradrenalin – hormon koji pomaže razgradnju masti iz depoa.

Često u praksi srećem ljude sa opsesivnom željom da imaju idealno telo ili savršeno zdravlje. To svakako podrazumeva kontrolu vrste i količine hrane, kada osoba prevazilazi signale gladi, odnosno mora da jede manje nego što bi inače želela, sa svim posledicama negativnog stresa. Druga krajnost su ljudi koji jedu shodno svome apetitu, to jest jedu mnogo i nekontrolisano.

Stres na stres
Ipak, studije su pokazale, u više navrata, paradoksalan rezultat – kada se ljudi nađu u dodatno stresnoj životnoj situaciji (egzistencijalni strah, preforsiranost, gubitak posla, iznenadno siromaštvo, usamljenost i druge traume…), oni koji svesno kontrolišu unos hrane počinju da jedu više nego oni ljudi koji se generalno od hrane ne suzdržavaju. Za taj paradoks postoje objašnjenja.

Dr Pavle Latimor, psiholog sa Univerziteta u Liverpulu, objašnjava ovaj fenomen na sledeći način: „Ljudi na dijeti troše mnogo energije da bi uspeli da prevaziđu sopstvenu biologiju. Kada su pod stresom, oni gube kontrolu i na svim drugim poljima, ignorišući ili pogrešno tumačeći i sve druge prirodne kontrolne mehanizme i regulatorne signale. Jednostavno se gube, predaju, pa dolaze u situaciju da pojedu odjednom celu čokoladu, kutiju keksa i sl.”

Sposobnost suočavanja sa određenim događajima takođe zahteva trening. Da li će neka situacija u životu izazvati pozitivan ili negativan stres, to najčešće zavisi od nas. Na primer, ako smo dobili novi posao ili smo promenili mesto boravka, to može kod nekog izazavati reakciju zabrinutosti, nesigurnosti i straha s svim posledicama distresa, dok tu istu situaciju neko drugi može da prihvati kao izazov, kao šansu, ovog puta s svim posledicama eustresa.

Antistres metode

Pojačano lučenje željenog noradrenalina možemo postići i jednim lakim fitnes programom ili pešačenjem u prirodi i drugim antistres metodama kojima bismo pokušali da smanjimo lučenje neželjenog kortizola.
I ovo su antistres metode: kreativni rad, mentalna zaokupljenost, ispunjenje cilja, učinjeno dobro delo, lepa reč, maštanje, meditiranje, interesantna knjiga, film, odlazak na sportski događaj, koncert, divna predstava, društvene igre, kvizovi, susret sa dragim osobama, bliskost, jutarnja kafa, miris hleba, prijatan ambijent, muzika, igra, ples… Pronađite sami šta je to što vam godi, a da nije hrana.

Istraživanja ove teme se nastavljaju…, a sledi i moj nastavak :=)

Kako zdrava crevna flora utiče na bolje podnošenje stresnih situacija čitajte u tekstu: Gde je naš drugi mozak

Leave a Reply

error: Content is protected !!