fbpx
info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Kad ručaš, može slatko
19/03/2020
0

Pokazalo se da porodice u kojima ukućani jedu zajedno žive zdravije. Na osnovu podataka od preko 180.000 dece i odraslih, rezultati studije sa Univerziteta u Ilinoisu pokazali su da te porodice jedu više povrća i voća i manje kaloričnu hranu.

Deca koja jedu više od tri puta nedeljno sa svojom porodicom jedu manje slatkiša i brze hrane i izložena su 20% posto manjem riziku da će postati gojazna.

Neverovatno je da se pokazalo da ta deca više obogaćuju svoj rečnik kada jedu zajedno sa porodicom nego čak kada im roditelji čitaju knjige!? Učešće u diskusijama za stolom deci nudi mogućnost da prošire svoje opšte znanje, da se socijalizuju, a to je i prava prilika da uče o zdravim navikama, kulturi ishrane i manirima za stolom. “Tek kad ručaš, može slatko”, sećate se.

Pokazalo se da redovni porodični obroci štite tinejdžere, a naročito devojke od razvoja poremećaja u ishrani na primer, sindrom bulimije (prejedanje/povraćanje), od upotrebe laksantiva i sl. Tinejdžeri koji češće imaju porodične obroke, bez obzira na to da li vole da razgovaraju sa svojim roditeljima ili ne, i emotivno su stabilniji.

A studija na ovu temu spovedena u Kanadi među odraslom populacijom bila je deo svetske saradnje 43 zemlje. Rezultati su takođe pokazali da osobe koje učestvuju u porodičnim obrocima imaju više samopouzdanja i da su emocionalno stabilniji od osoba koje to ne čine.

Kuvanje (ni)je izašlo iz mode  

Sigurno ste i sami primetili da, dok kuvate hranu i udišete duže miris hrane, izgubite želju za tom hranom i kada hrana bude gotova, vama se ona više ne jede, to jest poješćete sigurno manje nego da vam je neko tu istu hranu doneo.

Ali moderno doba je ukinulo kuvanje. Živimo (živeli smo) u vreme kada se hrana naručuje, kada hranu drugi spremaju i nas je sve više mrzilo da to radimo jer nam je bilo lakše. Od kuvanja nam se (mislim pre korona virusa) iskreno dizala kosa na glavi, kuvanje je bila jedna demodirana, zastarela praksa, jer smo uvek imali preče stvari da obavimo i naše vreme je bilo odveć skupo da bi ga trošili na kuvanje. Sada vremena imamo na pretek.

Nismo bili ni svesni kako to funkcinoše, mislim na marketing – značajno nam podigžući ego i cenu sopstvenog vremena, imao je i odmah rešenje za nas. Rešenje čak i preukusno, jer pirinač koji mi kući napravimo nije ni približno ukusan kao pirinač u restoranu, gulaš u kafani je uvek „bolje spremljen“ nego kod kuće. Hrana koju drugi spemaju i donose lepše je dekorisana, servirana, čak je i ukusnija što nas je dodatno „ubijalo u pojam“, shvatajući da više i ne umemo da kuvamo. Ali, hej… ukus hrane nije pokazatelj njenog kvaliteta. Osim što sadrži namirnice neproverenog (sa naše strane) porekla, oni koji spremaju hranu sigurno ne peru ruke kao mi sada. Ta hrana sadrži nevidljive skrivene masnoće, šećer i zato ima pojačan i neodoljiv ukus od čega se prejedamo i gojimo.

Peti ukus – UMAMI ukus

Uz četiri osnovna ukusa (slatko, slano, kiselo i gorko), unazad nekoliko decenija zvanično je priznat i novi, peti ukus, koji je dobio ime umami – na japanskom jeziku to znači prijatan ukus (pleasant taste). Šta je umami? To je ono mmm… u hrani koje ne možemo tačno da opišem, ali nam jako budi apetit. Umami pojačava prijatan ukus hrane, što za posledicu ima dodatno povećanje apetita. Ukus umami se prodaje u teglama ili tubama i ima široku upotrebu u gastronomiji. 

Ugojene nacije

U Americi se kuvanje hrane kod kuće smanjilo za polovinu u poslednjih 50 godina i danas postoje jasni pokazatelji da je u toj zemlji gojaznost nacije počela upravo kada su prestali da kuvaju. Da to nije puka slučajnost, govori podatak da je situacija ista i u drugim zemljama širom sveta. U zemljama (najviše mediterana) gde još uvek postoji tradicija kuvanja, procenat gojaznosti je drastično manji.

A to je pokazala i moja praksa! Zato svako moje obraćanje bilo da pišem ili prilikom prezentacija, TV emisija, koristim da ljudima na to skrenum pažnju. Svi moji klijenti to već znaju i na tome su mi zaista zahvalni, jer brzo osete dobre promene (više ne podriguju, ne otiču, nemaju gorušicu) i sa nekim čudnim poletom se late varjače, počnu da mese hleb.

Kuvanje će ponovo posati IN  

Zapamtite: kuvanje u proseku traje 27 minuta, a čišćenje posle kuvanja 5 minuta. Zapamtite: navike, rituali i recepti se nose iz kuće. Način spremanja hrane i odnos prema njoj i naša deca će kasnije prenositi u svoje nove porodice.

Ne postoji nijedna kultura na svetu gde čovek jede sam. I u kameno doba ljudi su sedeli oko ognjišta i delili hranu. Ishrana je stoga važan fundament dobrih porodičnih odnosa. Ona u emocionalnom smislu pojačava familijarne veze, pruža osećaj pripadnosti i trajanja. Veoma je teško odvojiti čoveka od ukusa hrane s kojom je porastao. Učinite i vi napor da se tradicija održi i prenese. Ali ne kao mustra da „neki čika“ zazvoni i donese hranu u paketu ili da se ruča u tržnom centru. .

Početak zdrave ishrane podrazumeva maksimalno smanjenje industrijskih namirnica, povratak pijaci i lakom spremanju i kuvanju hrane. Izvadite ekspres-lonac sa dna špajza, kao što su radile naše mame, koje su bile zaposlene kao i današnje žene, i ponovo počnite da spremate ručak brzo i lako, dok će vas prjatan miris hrane koji se širi po kući već na pola zasititi. Kuvanje će tek postati IN.

Za početak, operimo ruke pa na posao, dok traje izolacija biće vremena da potvrdimo sve ovo o čemu sam pričala. Prijatno! Pišite mi!
Svi recepti programa ishrane Fett-Frei se nalaze na https://fett-frei.at/recepti/

Zašto je kuvanje važno pokazuje i najnoviji stav nauke. Pročitajte dalje: Koja je zvanično najbolja ishrana za nas.

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč


© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

Leave a Reply

error: Content is protected !!