info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600, +381 64 0 712 804
Šta nam povećava porciju?
14/10/2017
0

Hrana je osnovna ljudska potreba, naše biološko gorivo, ali sasvim sigurno nije samo izvor vitalnih hranljivih materija.
„Kad jedemo?“
„Onda kada smo gladni“, to bi trebalo da je odgovor. Ali, tako je na žalost, samo kad smo sasvim mali. Glad i sitost su primarni nagoni regulisani fiziološkim procesima u najranijem detinjstvu. Nasuprot njima, apetit ima za cilj zadovoljstvo. Miris svežeg hleba, pice, roštilja… bude apetit i mi jedemo i kad nismo gladni.

Hrana je izvor zadovoljstva i socijalna komponenta. Ne postoji nijedna kultura gde čovek jede sam. Ukusan obrok sa dragim prijateljima ima značajan, gotovo lekovit uticaj na našu psihu, tada količina masti, proteina, vitamina i minerala ne igra ulogu.

Spoljašnji svet

Spoljašnji svet šalje neprestano impulse koji stvaraju emocije. One utiču na naše opšte ponašanje pa i na ono koje imamo u ishrani. Svaka osoba u proseku dnevno donese 250 odluka vezanih samo za ishranu. Da li da doručkujem sada ili ću kasnije u kancelariji? Jabuka ili keks? Sve pojesti ili ostaviti za posle? Na sve ove odluke utiču mnogi spoljni faktori kojih nismo ni svesni.

  • Legendarni eksperiment iz 1970. pokazuje koliko samo oblik i boja hrane imaju uticaj na to koliko ćemo pojesti. Na početku eksperimenta hrana se služila pod normalnim osvetljenjem. Tokom obroka, osvetljenje se menjalo tako da je pomfrit postajao zelen, a šnicla plava. Boja igra ključnu ulogu u izboru hrane, jer izaziva kako pozitivne tako i negativne asocijacije. Crvena, narandžasta i žuta ukazuju na svežinu i kvalitet, dok zeleno-plava paleta boja podseća na pokvarenu hranu. Osvetljenje i zidovi u toplim bojama otvaraju apetit dok hladne nijanse smanjuju apetit.
  • U drugom eksperimentu su učesnici probali slabije i jače obojen sok od pomorandze. Aroma koju su doživeli bila je i do 80% jača kod intenzivnije obojenog soka, iako je sadržaj bio potpuno identičan.
  • Sunčeva svetlost podstiče proizvodnju serotonina u telu, a time i raspoloženje. U hladnijim, tamnijim regionima potreba za slatkim je veća što pokazuje na primer potrošnja čokolade u evropskim zemljama. U zemljama sa manje sunca, potrošnja je najveća, dok je na mediteranu najmanja.
  • Prijatno osvetljenje za stolom može dovesti do povećanog uzimanja hrane. Isto važi i za muziku. Efekat muzike objašnjava razne neobične kognitivne teorije iz psihologije. Prijatni, meki zvuci u pozadini nas dovode u opušteno stanje, kad jedemo nesvesno duže i često više. Na Heriot-Vatt Univerzitet u Edinburgu 250 studenata je konzumiralo vino uz muziku. Sa muzikom u pozadini studenti su isto vino ocenili 60% bogatije u ukusu u odnosu na degustaciju u tihom okruženju.
  • Oko nas može prevariti kada je veličina i oblik pribora za jelo u pitanju. Učesnicima je služena supa za ručak. Polovina je jela supu iz posude koja se stalno neprimetno dopunjavala. Oni su pojeli u proseku 75% više supe u odnosu na kontrolnu grupu, a da pri tom nisu osetili veću sitost.
  • Ljubitelji kokica u bioskopima pojedu 34% više ako uzmu veliko pakovanje nego ako uzmu prosečno pakovanje. U atmosferi „king size“ menija i porodičnih pakovanja izgubili smo iz vida da je nutricionistička mera porcije veličina ljudske pesnice i u skladu je sa veličinom našeg želuca!
  • Veličina i oblik posuđa je takođe važna. Čovek se fokusira na vertikalnu dimenziju i kad vidi čašu koja je niska a široka često potcenjuje količinu. Ova optička varka prouzrokuje da se i do 88% više popije iz širokih čaša nego iz uskih visokih čaša iste zapremine. Isto važi za tanjire – iz velikih tanjira poješćemo više.
  • Kako tek okruženje utiče na unos hrane? Količina unesene hrane linearno raste sa brojem učesnika: u grupi od troje pojede se skoro 50% više nego kada je čovek sam, dok sa sedmoro ili više ljudi za stolom pojede se čak 100% više. Posmatranje drugih utiče takođe na naš unos hrane. Ako više od polovine naruče desert i mi ćemo to najverovatnije učiniti.

Uticaj spoljnih faktora na ishranu u svakodnevnom životu veoma je izražen. Mnoge stvari se dešavaju nesvesno i izvan naše volje. Razvijajujuci svest o interakciji između hrane i emocija, možemo sebi pomoći da razumemo kad, kako i šta utiče na naše odluke, koje će nam pomoći da u tim momentima uključimo i mentalni deo našeg bića, jer umeće uživanja je takođe mentalni proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše? Umereni stepen hedonizma neće smanjiti uživanje u hrani, imaće pozitivan uticaj na srećan, kvalitetan i dug život, što je šire gledano i cilj života.

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

error: Content is protected !!