info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Insulinska rezistencija – dijagnoza ili alarm?
06/09/2017
0

Insulinska rezistencija je dijagnoza, sa kojom se ja, kao nutricionista, danas srećem mnogo više nego pre. Insulinska rezistencija definiše se kao stanje predijabetesa (u Americi se broj ljudi obolelih od dijabetesa u poslednjih deset godina odvostručio!). Uzrok nastanka insulinske rezistencije u velikom stepenu je nezdrav način života: brza hrana, nedovoljna fizička aktivnost, stres i dr.

Znamo da je pankreas zadužen za lučenje insulina, hormona koji ima ulogu da nivo šećera u krvi održava u normalnim vrednostima tako što šećer iz krvi prebacuje u ćelije koje ga zatim koriste kao izvor energije. Poremećaj počinje kada uobičajena količina insulina izgubi to dejstvo pa nivo šećera u krvi ostaje visok. Tada pankreas, da bi rešio problem, počne da proizvodi više insulina. Ta neosetljivost na insulin i nemogućnost ulaska šećera u ćelije naziva se insulinska rezistencija. Dijagnostikuje se tako što su u krvi istovremeno povećani i šećer i insulin. U kasnijoj fazi bolesti ni ta povećana količina insulina ne uspeva da smanji nivo šećera u krvi, pa pankreas počinje da luči još više insulina, dok se u jednom momentu ne umori, praktično pregori i prestane da luči insulin – kada nastaje dijabetes. Ti poremećaji ostaju dugi period prikriveni i bez jasnih simptoma, a bolest napreduje.

Dijete i insulinska rezistencija

U mojoj praksi najčešće mi se sa tim problemom javljaju gojazne žene mlađe i od trideset godina. Osim hormonalnog disbalansa (policistični jajnici i sl.), uzrok su često i brojne restriktivne dijete praćene neizbežnim jo-jo efektom, kada se u postfazi dijete jede neumereno. Te oscilacije u ishrani uznemiruju pankreas koji počinje nepravilno da obavlja svoju osnovnu funkciju – lučenje insulina. Studije su pokazale da veliki broj osoba sa povećanom telesnom težinom ima i dijagnozu insulinske rezistencije. Te osobe se olako i ponovo odlučuju za naredne dijete.

Važno je naglasiti da vraćeni kilogrami nisu isti kao oni izgubljeni. Dok slabimo, mi gubimo mnogo vitalnih sastojaka, potrebnih enzima, gubimo važnu mišićnu masu, a nakon dijete vraćamo kilograme samo u obliku masti!

Time oslabljujemo organizam, tako da nije reč samo o još jednoj neuspeloj dijeti, već o napaćenom organizmu koji se metabolički i dalje zbunjuje, oscilira i muči i pitanje je dana kada će, posle jedne takve dijete, biti uspostavljena dijagnoza – insulinska rezistencija.
Osoba sa insulinskom rezistencijom oseća umor, slabost, depresivno raspoloženje i tek tada se javlja za pomoć. Zbog neadekvatog lučenja insulina, počinje da oseća neočekivane napade gladi i kada ne bi trebalo, na primer, ubrzo posle obroka. Zbog toga sada teže uspeva da istraje u preporučenoj ishrani i naredni pokušaji mršavljenja ostaju bez željenog rezultata.

Koja je terapija?

Osim neophodnog lekarskog nadzora i medikamenata, jedino nam preostaje da se naoružamo strpljenjem, koje nam je, nažalost, uvek nedostajalo kada je pravilna ishrana u pitanju.

Savet: Ne pribegavajte dijetama „sad i odmah“, ne zamenjujte obroke šejkovima, ne mučite organizam. Smanjite na minimum industrijski prerađenu hranu jer ona ima visok tzv. insulinski indeks.

Namirnice koje imaju visok insulinski index stimulišu pankreas da luči više insulina. Beli hleb ima insulinski indeks 100, gumene bombome 160, jogurt 115, bela pasta 40, meso 50!  (Tekst: glikemijski index namirnica… )

Na povećano lučenje insulina, dakle, ne utiču samo namirnice bogate ugljenim hidratima, kako se inače misli, već i druga, posebno industrijski prerađena hrana. Setimo se kako se nekada jelo, u poređenju sa navikama savremenog čoveka. Jelo se kašikom, za stolom, jeo se i hleb, meso se nije jelo svakog dana, kolači su se pekli nedeljom…

Pre nego što se odlučite za sledeću dijetu, upoznajte se sa programom ishrane FETT-FREI. Ishrana na osnovu programa FETT-FREI nije dijeta, već učenje vraćanja umerenoj ishrani kao jedinom mogućem načinu borbe s viškom kilograma. Program ne sadrži suplemente niti zamene obroka, jede se uobičajena hrana naših prostora, a program mogu da prate svi članovi domaćinsta sa ciljem da takva ishrana postane vaša ishrana za ceo život.
Povećanjem fizičke aktivnosti i održavanjem normalne telesne težine smanjuje se rizik od nastanka dijabetesa i za 50%.

Ugljeni hidrati su bili i ostali idealna bazična hrana za svakog od nas, a posebno važna za dijabetičare i sportiste. Za dijabetičare – zbog postepenog i laganog porasta nivoa šećera u krvi i dužeg osećaja sitosti, za sportiste – zato što svaki sport koji podrazumeva napor i izdržljivost koristi kao gorivo upravo ugljene hidrate. Teniserima, biciklistima, plivačima, preporučuje se pre treninga hrana bogata složenim ugljenim hidratima (testenina, pirinač, integralni hleb, krompir), jer omogućava duži trening bez osećaja gladi ili vrtoglavice koja nastaje kao posledica pada šećera u krvi.

Pročitajte tekst: Složeni ugljeni hidrati

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč


© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Leave a Reply

error: Content is protected !!