info@fett-frei.at +43 660 773 1606, +381 60 5432 600
Tamna strana hedonizma
01/05/2019
0

“Kako je moguće da neko ko je hedonista promeni navike u ishrani”– pitaju me ponekad. Hedonizam čija je svrha i jedini cilj težnja ka zadovoljstvu, s vremenom prelazi u svoju suprotnost. Umeće uživanja je takođe proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše?

U upitniku koji dajem klijentima na početku progama jedno od pitanja glasi: „Koliko je vitka linija važan preduslov za vaš srećan život: veoma važan, srednje važan ili nije važan? Istraživanja pokazuju da imati vitko telo spada u prvih pet preduslova za srećan život.   

Pretpostavimo da želimo da izgubimo tri kilograma. Zašto to želimo? Pa, da bismo izgledali lepše. A zašto želimo da izgledamo lepše? Zato što ćemo biti privlačniji. Ali zašto želimo da budemo privlačniji? Pa, da bismo bili voljeni. Jer to nas čini srećnim. Dakle, naša sreća zavisi od ta tri kilograma. Ova mala igra misli može da važi za mnoge situacije u životu.

Da li je sreća isto što i zadovoljstvo, mentalna ravnoteža, blagostanje, kvalitet života itd.? Jer, ti termini se često koriste kao sinonimi.

Hormoni sreće

Našom srećom poigravaju se (između ostalih) dva važna hormona u telu: dopamin i serotonin. Oba ta hormona se popularno nazivaju hormonima sreće, mada se njihove funkcije ne odnose samo na to. Dopamin kontroliše kretanje, motoriku, dok je serotonin odgovoran za proces spavanja i varenja. Možda niste znali da se 80% serotonina nalazi se u stomaku, a ne u mozgu! Serotonin pomaže finoj regulaciji rada creva, zaceljenju rana itd. Ipak, ključna uloga ta dva hormona povezana je sa našim „sistemom nagrađivanja i motivacije“ u mozgu – i to svako od njih radi na svoj način.

Dopamin donosi osećaj zadovoljstva, dok je serotonin više stabilizator raspoloženja nego njegov pojačivač.

Dopamin ili serotonin, šta je bolje?

Dopamin je hormon koji se luči kada nešto ostvarimo, kada doživimo nešto lepo, daje nam polet i snagu, sve sa ciljem da sebi priuštimo zadovoljstvo. Dopamin je glavni uzrok naših žudnji, pa i kada je reč o hrani, žudnji za slatkišima. On je i tzv. hormon iščekivanja zadovoljstva, kada i sam pogled na ukusnu hranu, miris ručka i kolača pruža zadovoljstvo. Dopamin je taj koji nas „nagrađuje“, ali i motiviše na nove akcije da bismo te trenutke ponavljali.

Ipak, on nam pruža zadovoljstvo samo kada je njegov nivo u telu u normalnim granicama jer inače može da ima destruktivno dejstvo. Stalni skokovi dopamina motivišu osobu da nastavi s istim ponašanjem, pa se tako ljudi mogu okrenuti alkoholu, drogama, birajući „prečicu“ koja dovodi do oslobađanja dopamina i stimulisanja sistema sreće, ali istovremeno i do njegovog uništavanja. Stalni impulsi vremenom gase dopaminske receptora u mozgu, kada se javlja toleranacija na postojeći nivo dopamina, tako da osoba mora da povećava stimulans kako bi osetila isto zadovoljstvo. U momentu kada dođe do izgaranja dopaminskih receptora, javlja se zavisnost. Osim droga i alkohola, slične promene u mozga javljaju se i kod jako gojaznih osoba, zavisnika od hrane, slatkiša, kod ljudi sklonih prejedanju i sl.

Za stanje unutrašnjeg spokoja i emocionalne ravnoteže odgovoran je serotonin. Serotonin je takođe hormon sreće, ali je pre svega njen regulator. Dopamin je važan za pažnju, motivaciju i ciljano ponašanje, dok je serotonin važan za smirenost i duševno blagostanje. Manjak dopamina dovodi do pada raspoloženja, poremećaja učenja, nedostatka ambicija i smanjenja libida. Manjak serotonina je povezan sa poremećajima sna, nedostatkom empatije, seksualne želje i depresijom.

Da li hrana pruža zadovoljstvo ili sreću?

Iz navedenog mogli bi reći da je hrana trenutno zadovoljstvo, dok je sreća dugotrajan proces. Hrana je telesno zadovoljstvo, a sreća je stanje duha. Hrana je lično zadovoljstvo, a sreća je najlepša kada je delimo sa nekim. Hrana je uzimanje, a sreća davanje. Hrana je supstanca, dok sreća ne zavisi od materije. Hrana može da izazove zavisnost, dok od sreće ne možemo postati zavisnici. 

Da li se onda može reći da postajemo manje srećni što više zadovoljstva dobijamo od hrane?! Ima li u tome istine, procenite sami!

Pročitajte tekst na ovu temu: Zašto jedemo kad nismo gladni

Ipak, teško ćemo biti srećni ako u isto vreme nismo i zadovoljni, što ovoj temi svakako dadaje na složenosti. Da bismo bili mentalno zdravi potrebna je ravnoteža između ova dva sistema.

Da li osećanje sreće možemo sami da stvaramo?

Serotonin u organizmu nastaje od esencijalne aminokiseline triptofan, što znači da se triptofan u organizamu ne stvara, već ga moramo uneti ishranom. Mnoge namirnice sadrže triptofan, tako da se sadržaj serotonina može povećati konzumiranjem oraha, čokolade, ribe, jaja – što smanjuje depresiju.

Umeće uživanja je mentalni proces
Što više znamo o mehanizmu pomoću kojeg se sreća „stvara“ u mozgu, to više otkrivamo da je moguće „generisati“ sreću. Nezdrava hrana i fizička neaktivnost promoviš
u depresiju, dok aktivan životni stil, vežbe i zdrava ishrana pomažu da budemo uravnoteženi i srećni. Rezultati istraživanja su pokazali da ljudi koji preferiraju mediteransku ishranu – sa manje mesa, mnogo voća, povrća i ribe – imaju znatno manje šanse da razviju depresiju.

Umeće uživanja u hrani je takođe proces i zahteva dugotrajan trening. Koliko zadovoljstva nije previše? „Less is more“ (Manje je više), kako bi se taj trend nazvao danas. Umereni stepen hedonizma i fleksibilna kontrola neće smanjiti uživanje u hrani, pozitivno će uticati na srećan, kvalitetan i dug život, što je, šire gledano, i cilj života. Naći ravnotežu u svemu, i u radosti, i u tuzi, pa i u hrani, jeste krajnji cilj umeća življenja.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

 

 

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Leave a Reply

error: Content is protected !!