Istraživanja koja je Department of Bioengineering, University of Washington objavio krajem 2021. u prestižnom časopisu American Society of Microbiology – ASM u Sjedinjenim Američkim Državama pružaju već neupitne dokaze da je sastav MIKROBIOMA presudan za proces mršavljenja.[1]
Zaista sam oduševljena tim novim saznanjem jer potvrđuje sve ono o čemu pričam protekle dve godine i sada nam daje jasnu sliku i dokaz da dok ne dovedemo našu crevnu floru (MIKROBIOM) u red, svi pokušaji (brojanje kalorija, monotone dijete, čišćenje creva i sl.) da smršamo ostaće bez uspeha.
Programirajmo našu crevnu floru na mršavljenje ‒ to je i moj moto i moto programa ishrane Fett-Frei.
Mikrobiom
Trilioni različitih mikroba u našim crevima (MIKROBIOM) nisu grozne stvari koje treba da očistimo i odstranimo, kako smo ih dosada prezentovali. Rezulati pomenute američke studije potvrdili su pretpostavku da postojanje specifičnih „dobrih“ mikroba u crevima ljudi koji su na dijeti utiče na to kako i koliko kilograma će uspeti da izgube!
Istraživači su pratili više od 100 osoba sa prekomernom težinom tokom jednogodišnjeg programa mršavljenja i kod svakog učesnika poredili sledeće početne i krajnje parametre:
1. indeks telesne mase – Body mass index (BMI),
2. nivoe laboratorijskih parametara krvi – holesterola, triglicerida, glukoze, hormona…,
3. uzorke stolice ‒ koji mikrobi se nalaze crevima i u kom stepenu.
Zatim su uporedili učesnike koji su izgubili na težini sa onima čiji je rezultat bio zanemarljiv. Otkrili su da vrednosti BMI (pod brojem 1) i laboratorijski parametri krvi (pod brojem 2) nisu bili od većeg značaja, jer nije bilo bitnije razlike među onima koji jesu i koji nisu smršali.
Ali zato su različite vrste crevnih mikroba (pod brojem 3) pokazale jasnu sliku da su ljudi koji su izgubili više kilograma imali više „dobrih“, korisnih bakterijskih vrsta u crevima!
Korisne bakterije luče određene enzime koji pomožu u razgradnji hranljivih materija, koje postaju lakše za varenje i zato se potencijalno smanjuje verovatnoća da ih telo uskladišti kao mast.
Butirat – šta je to?
Autori studije su, osim toga, otkrili da korisne bakterijske kolonije – poznate kao Bacteroidetes, učestvuju u razgradnji hranljivih materija, tokom koje se, kao produkt, u crevima oslobađaju masne kiseline kratkog lanca (short-Chain-Fatty Acid – SCFA), koje su, kako novija medicina kaže, od krucijalnog značaja za zdravlje digestivnog trakta.
Najvažniji predstavnik masnih kiselina kratkog lanca jeste *butirat, poznat kao supstanca koja smanjuju upalne procese creva, ali radi i nešto fascinantno. Butirat oslobađa lokalnu energiju u crevima (može osigurati oko 10% dnevnih potreba za kalorijama), a to znači za toliko smanjenu potrebe za hranom, čime se ostvaruje gubitak telesne težine.
Senzacionalno rešenje na vidiku
Decenijama traju kompleksna istraživanja koja se bave bilo genetičkim uzrocima gojaznosti ili se gojaznost pripisuje lošim laboratorijskim nalazima, visokom BMI itd. Ova nedavno objavljena studija, kao i druge, otkrivaju jedan sasvim novi pristup, a to je da se na osnovu sastava bakterija u crevima osobe koja započne dijetu može, bolje od svega do sada prihvaćenog – predvideti kako i koliko će osoba izgubiti na težini..[2]
Ako bi se desilo da se ovi nalazi dodatno i zvanično verifikuju, mogli bismo u skorijoj budućnosti očekivati revoluciju, koja donosi velika obećanja za sve koji žele da smršaju ‒ činjenica je da se mikrobiom creva može modifikovati, za razliku od, na primer, ljudskih gena!
Dalja istraživanja
Sledeći korak će biti otkriće kako se mogu povećati specifične bakterijske vrste odgovorne za proces sagorevaju masti u telu, bilo putem ishrane, bilo uključivanjem probiotika i prebiotika, ili možda naprednijim tretmanima, kao što je, na primer, transplantacija fekalne mikrobiote – gde bi se „dobre“ bakterije jedne osobe prenosile na osobe kojima one nedostaju. Teško je to zamisliti, ali put do vitke linije nije nikada bio lak.
Zašto stručnjaci i naučnici nisu razmišljali o ovome mnogo ranije?
Dugo vremena, sistematsko istraživanje mikrobioma bilo je gotovo nemoguće. „Bakterijama su potrebni posebni hranljivi mediji i uslovi životne sredine da bi preživeli i rasli u eksperimentalnim uslovima “, kaže Peer Bork iz Evropske laboratorije za molekularnu biologiju (EMBL) u Hajdelbergu. Tako su istraživači mogli da dobiju samo delić stvarnog mikrobioma – s prilično niskom informativnom vrednošću. Sve se to promenilo napredovanjem modernih tehnologija. Umesto napornog uzgoja bakterija, istraživači mikrobioma sada procenjuju genetski materijal.
Svaka vrsta bakterija sadrži svoj jedinstveni genetski materijal. Za ovu vrstu analize, nije bitno da li je mikrob još živ ili ne. Ako istraživači ispitaju mikrobiome na osnovu njihovih genoma, oni dobijaju potpunu sliku ukupnog sastava. EMBL trenutno procjenjuje mikrobiome brojnih volontera. Već je hiljade ljudi od Hajdelberga do Singapura, poslalo je svoje uzorke – a ponekad su čak i platili za njih. Svako ko je oduvek želeo da zna šta se u stvari dešava u njegovom crevu, može da pregleda njegov uzorak.
Na kraju, ovo bi trebalo da koristi čitavoj naučnoj zajednici. Istraživači žele da stvore jedinstvenu bazu podataka koja bi brojala preko 5000 mikrobioma. „Mnoge studije su već pokazale da bolesni ljudi često imaju manju raznolikost bakterijskih vrsta unutar svog mikrobioma. Na primer, oko 30 bolesti je povezano sa mikrobiomom, uključujući mentalne bolesti kao što su određeni oblici autizma“, kaže Bork. Tačne veze su neistražene. Ipak, može se samo pretpostaviti koliko još tajni krije mikrobiom i koliko naše zdravlje zapravo zavisi od tog nevidljivog sveta u nama, verovatno će tek postati jasno u narednim godinama.
Kako putem ishrane povećati broj dobrih bakterija pročitajte ovde: Najbolja ishrana za naš MIKROBIOM je:
* Butirati su hemijski masne kiseline kratkog lanca i njih proizvode dobre bakterije creva. Zašto su butrati tako važni? Za razliku od svih ostalih tipova ćelija u našem telu koje koriste glukozu kao izvor energije, ćelije digestivnog trakta koriste upravo bakterijski proizvedene butirate kao svoj osnovni izvor energije na lokalnom nivou. Butirat je stoga važan za regulisanje energetskog metabolizma creva, ali i važnog procesa autofagije u crevima, kada energija ne dolazi od unete hrane.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.
Literatura:
[1] Christian Diener, Baseline Gut Metagenomic Functional Gene Signature Associated with Variable Weight Loss Responses following a Healthy Lifestyle Intervention in Humans,ASM Journals, 14 September 2021,
[2] Cunningham, A.L., Stephens, J.W. & Harris, D.A. A review on gut microbiota: a central factor in the pathophysiology of obesity. Lipids Health Dis 20, 65 (Published: 07 July 2021). https://doi.org/10.1186/s12944-021-01491-z
Image by Salah Ait Mokhtar from Pixabay
Image by OpenClipart-Vectors from Pixabay
Image by Elionas2 from Pixabay
Designed by brgfx / Freepik