Bazu naše ishrane uvek treba da čine kompleksni ugljeni hidrati. Ne moramo biti željni hleba, krompira, testenine. Možemo napokon jesti pasulj s krompirom, i uz sve to hleb, i takvom ishranom prirodno sagoreti masne naslage. Pa, zar to nije dobra vest!?
Danas svaka razvijena zemlja u svetu ima svoju tzv. piramidu zdrave ishrane. Postoje piramide zdrave ishrane evropskih zemalja, kao uostalom i američka, kineska, japanska… One se, naravno, razlikuju od zemlje do zemlje, shodno različitim klimatskim i kulturnim faktorima. Ja se, živeći u Austriji, najčešće služim nemačkom piramidom jer je veoma ilustrativna. Nju je Nemačko društvo za ishranu (Deutsche Gesellschaft für Ernährung ‒ DGE) objavilo još 2000. godine a aktuelna je i dan danas (www.dge.de).
Temelj nemačke piramide zdrave hrane čine kompleksni ugljeni hidrati. Ugljeni hidrati su bili i ostali primarni i osnovni izvor energije za sve funkcije koje obavlja naš organizam. Svetska zdravstvena organizacija (WHO) i Organizacija za hranu i agrikulturu (FAO) preporučuju da se 50–60% ukupne energije dnevno unese kroz ugljene hidrate.
Znamo da postoje prosti i složeni (kompleksni) ugljeni hidrati, tj. loši i dobri ugljeni hidrati.
Loši (prosti) ugljeni hidrati su šećeri: glukoza – grožđani šećer, saharoza – kućni šećer, fruktoza – voćni šećer, laktoza – mlečni šećer. Oni brzo podižu nivo šećera u krvi, što dovodi do naglog lučenje insulina, a zatim do naglog pada šećera u krvi. Nagli pad šećera u krvi brzo izaziva nov osećaj gladi. Prosti šećeri se nalaze u belom hlebu, slatkišima, medu, sokovima, pa čak i u voću, te s njim ne treba preterivati.
Dobri (složeni) ugljeni hidrati sastoje se od lanca više prostih šećera i da bi se razložili na proste šećere, u procesu varenja je potrebno mnogo više vremena. Zbog toga nivo šećera u krvi sporije raste, lučenje insulina je umereno, što omogućuje znatno duži osećaj sitosti. Dijabetičarima i sportistima preporučuje se hrana bogata ugljenim hidratima: testenine, pirinač, integralni hleb, krompir, mahunasto povrće (pasulj, sočivo). Pa zašto, onda, ne i ostalima? Ove namirnice gotovo ne sadrže mast već celulozu i druga vlakna koja potpomažu varenje.
Složeni ugljeni hidrati pospešuju i lučenje serotonina, tzv. hormona dobrog raspoloženja. To najbolje znaju oni koji sebe lišavaju ovih divnih namirnica. Čuli ste da ugljeni hidrati goje. Kompleksni ugljeni hidrati upravo rade suprotno. Ne samo da nas duže drže sitim i podižu raspoloženje već i stimulišu sagorevanje masti u našem telu, omogućujuću time ne samo gubitak opšte telesne težine već i smanjuju upravo masne naslage!
„Masti sagorevaju na vatri ugljenih hidtrata”
Poznata izreka iz medicinskih udžbenika biohemije (Stryer’s Biochemistry book): „Masti sagorevaju na vatri ugljenih hidrata”, objašnjava da je za aktiviranje prirodnih metaboličkih puteva, pre svega za željeno sagorevanje masti u našem telu, neophodna određena količina ugljenih hidrata.
Primer: Bodi-bilderi su idealni za ovakav eksperiment jer njihov cilj nije samo lepo telo – oni žele savršeno telo. Kada se bodi-bilderu bliži takmičenje, on redovno kontroliše sledeće parametre: telesnu težinu, procenat masti u telu, intenzitet vežbi i broj kalorija unetih putem hrane, koje se uvek izračunavaju tako da budu jednake potrošnji. Nivo masti u njegovom telu retko prelazi 5%. Ako bi se, pri istim uslovima, dnevno propisanih 300 kalorija ugljenih hidrata (npr. pirinač) zamenilo za 300 kalorija voća (npr. banana), pri čemu bi ukupan unos kalorija ostao isti, šta bi se desilo za nekoliko nedelja? To bi rezultiralo povećanjem procenta masti u njegovom telu. Ako bismo uklonili banane i vratili pirinač, za nekoliko nedelja bi se smanjio procenat masti u telu. Zapanjujuće, ali je tako!
Program FETT-FREI nije dijeta u pravom smislu te reči, već put vraćanju pravilnoj ishrani kao jedinom mogućem načinu borbe protiv prekomerne težine. Pravilna ishrana je raznovrsna, uravnotežena ishrana, prihvatljiva kao trajni oblik ishrane.
Ako se odlučujete za neki oblik ishrane, uvek pitajte sebe: „Da li je ovo moj trajni oblik ishrane? Da li mogu trajno da ne večeram? Da li mogu trajno da jedem meso i povrće? Da li ceo život mogu bez ugljenih hidrata? Ne mogu. Zašto? Zato što to jednostavno ne možemo raditi trajno. Ljudi su osetili da ishrana bez ugljenih hidrata prvo utiče na psihu, proces varenja, raspoloženje, izaziva umor, bezvoljnost i s vremenom dosadi.
Kad-tad, posle više nedelja ishrane bez ugljenih hidrata nastupa period kad se oni u manjim ili većim količinama ponovo vraćaju na trpezu. I tu je kraj. Naše telo nije „zaboravilo“ deficit i sada željno grabi i hitro popunjava rezerve i, naravno, počinjemo ponovno da se gojimo. (Pročitajte Dijete i jo jo efekat)
Nemačko društvo za ishranu proglasilo je Atkinsovu dijetu, kao I “low carb” dijete neprihvatljivim kao trajni oblik ishrane i potencijalno opasan po zdravlje zbog visokog procenta masti u hrani (preko 50%).
Program FETT-FREI zasniva se na mišljenju da nije važno koliko kilograma pokazuje vaga, već kakvog su kvaliteta kilogrami. To u praksi znači da muškarac visok 185 cm, težak 100 kg nije debeo ako je to pre svega mišićna masa, a žena, koja ima “normalnu” težinu može da izgleda debelo ako ima malo mišićne mase, a mnogo masnog tkiva ili ,naravno, savršeno ako je obrnuto.
Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.