„Biti gojazan nije bolest, već genijalna adaptacija mozga u stresnom okruženju“, reči su prof. dr Akima Petersa sa Univerziteta Luebeck. Peters je razvio teoriju „sebičnog mozga“, tvrdeći da mozak troši najviše energije od svih organa i da se potreba za hranljivim materijama dodatno povećava pod stresom.
[wc_box color=”warning” text_align=”left”]
Kao student, Ljiljana je bila mršava devojka: visoka 1,73 metra, teška do 64 kilograma. Bavila se umetničkim plivanjem. Završila je fakultet sa normalnom težinom. Nekoliko godina kasnije, počeli su stresovi na poslu – dostigla je 80 kilograma.
Danas ima 52 godina, vodi kompjuterski biro i zapošljava više od 20 ljudi. Kilogrami se kreću od 110 do 115, nosi garderobu veličine 54. Kaže da su se u početku javili malo zaokruženi bokovi, onda je došao „šlauf oko trbuha“, pa su se onda i nadlaktice uvećale. Često spava samo četiri sata. U sedam sati, kad krene na posao, kupuje kifle u pekari. Za vreme pauze za ručak naručuje „picu, pljeskavicu, ćevape…“. Na sastancima uvek ponešto gricka, jede voće u međuvremenu, pije mnogo kafe. Na putu kući, oko 20 časova, opet pojede nešto što joj je pri ruci. Kod kuće jede ispred kompjutera. Taj tip gojaznih ljudi naziva se „snacker“ tip. Oni se ne posvećuju hrani, nemaju plan ni strategiju kako da se odnose prema hrani, jedu „kad im dune“.
Za Božić, Ljiljana je uzela nedelju dana slobodno. Izgubila je dva kilograma. Bez ikakve dijete – jela je kuvanu hranu, nije bila pod stresom, spavala je dovoljno. Da li je zaista moguće da malo odmora odmah učini mnogo dobra?
[/wc_box]
Downshifting – šta je to?
„Downshifting“ u prevodu znači – smanjienje tempa života, ali u pozitivnom smislu. To danas već sigurno postaje jedan popularan trend u razvijenim zapadnim zemljama. Ljudi su shvatili da ceo život stvaraju materijalna dobra, a na kraju ne stignu da uživaju u njima. Ukoliko život i posao nisu u ravnoteži, život gubi smisao. Zato je vrlo važno da umemo da se odmaramo, opustimo, uživamo, da damo sebi oduška i vremena za stvari i ljude koje volimo.
„Good morning, let the stress begin“
Ipak, naša jutra često počinju ovom izrekom. Glavni krivac za sve je stres. Stres nema jasnu definiciju jer je za svakog od nas različit. Ljudi u srednjim godinama života, između 30 i 39 godine, su posebno pogođeni stresom, ali novije studije pokazuju da je današnje digitalizovano društvo posebno stresno za ljude u dobi između 50 i 59 godina, koji teško uspevaju da prate brzi način života. Ipak ono što je stres za jednu osobu, za drugu možda nije vredno pomena i obrnuto. Najčešći uzroci, međutim, uključuju finansijske probleme, porodične svađe, zdravstvene brige i dr.
Svako od nas ima individualne mentalne kapacitete, koji igraju značajnu ulogu u tome kako ćemo u određenim situcijama reagovati. Kad smo nervozni, napeti, umorni, tada se pominje negativni stres tzv. distres. S druge strane, postoji pozitivni stres tzv. eustres (putovanja, javni nastup, fizička aktivnost…) koji pruža osećaj izčekivanja, ispunjenosti, pomaže nam da ostvarimo cilj. Tom prilikom se luči noradrenalin – hormon koji pomaže razgradnju masti iz depoa.
Distres
Kada smo u distresu, naše telo pojačano luči hormon stresa kortizol, koji uzrokuje skladištenje masti u masne depoe. Ukoliko pri tom, osoba ima dijagnozu insulinske rezistencije tada povećan insulin uz kortizol pravi jedan “divan duet” i stvara uslove za još bolje skladištenje masti. Ako takva osoba ima i loš san onda se stiču uslovi za “super trio” i još veće skladištenje masti! Zašto je to tako? Za dobar san zadužen je hormon rasta (somatotropin) koji se luči tokom celog života, a ne samo u mladalačkom uzrastu, kako se misli. Svake veceri, otprilike 70 minuta pošto zaspimo, on se aktivira. On brine o tome da se, dok spavamo, mast iz masnih depoa oslobađa i pretvara u energiju. Zato se ujutru osećamo ili bi trebalo da se osećamo odmornim.
Stres na stres
Često u praksi srećem ljude sa opsesivnom željom da imaju idealno telo ili savršeno zdravlje. To svakako podrazumeva kontrolu vrste i količine hrane, kada osoba prevazilazi signale gladi, odnosno mora da jede manje nego što bi inače želela, sa svim posledicama negativnog distresa. Druga krajnost su ljudi koji jedu shodno svome apetitu, to jest jedu mnogo i nekontrolisano.
Ipak, studije su pokazale, u više navrata, paradoksalan rezultat – kada se ljudi nađu u dodatno stresnoj životnoj situaciji (egzistencijalni strah, preforsiranost, gubitak posla, usamljenost i druge traume…), oni koji svesno kontrolišu unos hrane počinju da jedu više nego oni ljudi koji se generalno od hrane ne suzdržavaju. Za taj paradoks postoje objašnjenja.
Dr Pavle Latimor, psiholog sa Univerziteta u Liverpulu, objašnjava ovaj fenomen na sledeći način: „Ljudi na dijeti troše mnogo energije da bi uspeli da prevaziđu sopstvenu biologiju. Kada su pod stresom, oni gube kontrolu i na svim drugim poljima, ignorišući ili pogrešno tumačeći i sve druge prirodne kontrolne mehanizme i regulatorne signale. Jednostavno se gube, predaju, pa dolaze u situaciju da pojedu odjednom celu čokoladu, kutiju keksa i sl.”
Sposobnost suočavanja sa određenim događajima takođe zahteva trening. Da li će neka situacija u životu izazvati pozitivan ili negativan stres, to najčešće zavisi od nas. Na primer, ako smo dobili novi posao ili smo promenili mesto boravka, to može kod nekog izazavati reakciju zabrinutosti, nesigurnosti i straha sa svim posledicama distresa, dok tu istu situaciju neko drugi može da prihvati kao izazov, kao šansu, ovog puta sa svim posledicama eustresa.
Antistres metode
Pojačano lučenje željenog noradrenalina možemo postići i jednim lakim fitnes programom ili pešačenjem u prirodi i drugim antistres metodama kojima bismo pokušali da smanjimo lučenje neželjenog kortizola. I ovo su antistres metode: kreativni rad, mentalna zaokupljenost, ispunjenje cilja, učinjeno dobro delo, lepa reč, maštanje, meditiranje, putovanja, interesantna knjiga, film, odlazak na sportski događaj, koncert, divna predstava, društvene igre, kvizovi, susret sa dragim osobama, bliskost, jutarnja kafa, prijatan ambijent, muzika, igra, ples… Pronađite sami šta je to što vam godi, a da nije hrana.
Veoma interesantno i potpuno novo gledište nauke: Kako zdrava crevna flora utiče na bolje podnošenje stresnih situacija čitajte u tekstu: Gde je naš drugi mozak