Špargla, avokado… da li spadate u ljude koji avokado i špargle gotovo nikada ne kupuju? Pravo je čudo koliko je otpor prema ovim dvema namirnicama kod nas prisutan.
S druge strane u centralnoj Evropi za šparglom je prava pomama, što nama može da zvuči iritantno. Špargla se u Evropi najviše proizvodi u Nemačkoj u malim domaćim uzgajalištima. U sezoni od aprila do juna špargla je nezaobilazna tema nemaca, njena cena, kvalitet, dostupnost i efektivnost izazivavaju veću zainteresovanost kod građana nego cene benzina. Mnogo mitova kroz istoriju vezano je za ovo povrće. Ajurvedska medicina je smatra afrodizijakom, što zbog svog izgleda u obliku falusa, ali i činjenice da povećava dotok krvi u urogenitalni trakt, povećava opštu vitalnost.
Špargla leči hiljadu bolesti
Špargla je drevna lekovita biljka koja se pre nekoliko hiljada godina primenjivala protiv kašlja, čireva, problema s bešikom. Još i danas se pamti lek propisivan po latinskom nazivu Asparagus officinalis, dok je indijski Asparagus racemosus bio poznat kao “isceljivač od stotinu bolesti”. Zbog svog zahtevnog uzgoja dugo vremena su je mogli priuštiti samo imućniji ljudi, pa je tako ostalo i danas.
Špargla sadrži L-asparaginsku amino kiselinu koja podstiče aktivnost bubrega, ima diuretski efekat. U tradicionalnoj medicini špargle se koriste kod infekcija bešike ali i kao preventivna mera za sprečavanje nastanka kamena u bubregu. Ipak, ljudi sa visokim nivoom mokraćne kiseline u krvi, težim oštećenjima bubrega, jetre i srca trebalo bi da je izbegavaju.
Vrste špargle
Znalci i gurmani još u najstarija vremena, napisali su čitave traktate o uzgoju i pripremi ovog povrća, gde postoje zapisi: “Samo oni koji uspeju da pripreme savršeno šparle bez dodataka mogu biti kuvari“. Ovaj savet treba uzeti u obzir i danas, jer skoro svi isključivo služe špargle sa hollandaise i drugim masnim sosevima.
U prvo vreme se jela samo zelena šparla, dok je bela špargla otkrivena slučajno u toku gajenja. Špargla se prekrivala da bi se štitila od štetočina, pa je zbog nedostatka svetlosti i nemogućnosti formiranja hlorofila ostajala bela. Pokazalo se da bela špargla ima vrlo delikatan i blag ukus, pa je brzo naišla na brojne obožavatelje i počela ubrzo da se gaji pod zemljom. Postoji i ljubičasta špargla koja je posebno popularna u Francuskoj. Njena boja nastaje kada se špargla koja izrasta samo kratko izloži suncu. U tom procesu se formiraju značajni antocijanini, poznati antikancerogeni. (Antocijanina ima i stoga i u patlidžanu, borovnicama, koje su ljubičaste boje). Tekst o patlidžanu.
Špargla nije za potcenjivanje
Mnogi se slažu da brojni zdravstveni učinci koje špargla ima nadoknađuj njenu visoku cenu u prodaji.
Usled brojnih vitamina, minerali i mikronutrijenati špargla ima antioksidativno, protivupalno, imunostimulirajuće, i antibakterijsko dejstvo, povećava plodnost, leči oštećenja jetre, smanjuje rizik od dijabetes tipa 2, demencije i raka.
Špargla ima visok sadržaj bakra, magnezijuma, fosfora, vitamina C i mnogo drugih fitohemikalija. Sadržaj vlakana u šparglama nije visok, ali sadrži specijalno vlakno, inulin, supstancu koja se smatra dobrim prebiotikom, što znači da služi kao hrana za korisne crevne bakterije i na taj način ima vrlo pozitivan uticaj na crevnu floru.
Špargla, poput avokada, je povrće bogato glutationom. Glutation je jedan od najjačih antioksidanata koji pomaže detoksikaciji. Studije su pokazale da špargle ublažavaju simptome mamurluka štiteći ćelije jetre od otrovnih efekata alkohola. Istraživanja takođe sugerišu da glutation umanjuje rizik od raka, eliminiše postojeće ćelije raka i da ima pozitivne efekte kod Alchajmerove bolesti.
Pored toga, u šparlama se nalaze saponini, koji spadaju u sekundarne biljne materije. Saponini su odgovorni za tipičan gorkast ukus špargle, ali imaju brojna lekovita svojstva: deluju anti-inflamatorno, diuretično i stimulativno na hormone. Studija na Univerzitetu u Nju Džersiju pokazala je da saponini prisutni u šparglama imaju protitumorsku aktivnost i mogu nepovratno suzbiti rast ćelija leukemije kod ljudi. Takođe saponini imaju i antimikotično dejstvo, deluju potiv gljivičnih infekcija. Špargle mogu prouzrokovati specifičan sumporast miris urina, koji je pri tome bezopasan i nije znak bolesti niti trovanja.
Priprema:
Za pomodare postoji čitav alat za čišćenje ovog prefinjenog povrća. Sa zelene špargle ako je potrebno, mogu se nožem odstraniti drvenasti donji krajevi. Bele i ljubičaste špargle se ljušte 1 – 2 cm ispod glave do kraja. Zavisno od debljine, bele i ljubičaste špargle se kuvaju do 10 minuta, a zelene 5 do 7 minuta, najčešće na pari ili se kratko prže u tiganju.
Recept s šparglom
Špargle se mogu poslužiti sirove, nežno kuvane, tople, ali i hladne, u obliku pirea, šarene salate, kremaste čorbe, paste s belim lukom. Špargla ide i uz ćevape, u rižoto, stavlja se na picu i pušta vašoj mašti na volju da pokažete kulinarske veštine.
Podelite i vi sa nama neki lep recept? A ja je najčešće spremam kao omlet.
Savet: kupujte mladu i tanju šparglu.
Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč
© Fett frei All rights reserved
Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.