Author: Ana Lipovac nutricionista

Kiseli kupus je nažalost izgubio bitku sa modernim trendovima u ishrani. Izgleda zbog ukusa, jer savremena ishrana zadovoljava naša nepca koja još od detinjstva navikava na šećer, masnoće, sintetičke arome i pojačivače ukusa. Jasno je da uz ovu veštačku konkurenciju, kiseli kupus sa svojim specifičnim, reskim ukusom ima male šanse.

Kiseli kupus u stara vremena

Lako je zamisliti kako se kiseo kupus otkrio. Sigurno je to bila neka zaboravljena činija kupusa, kada su ljudi otkrili da je kupus posle više nedelja dobio neki drugačiji ukus, koji za pravo čudo nije bio tako loš. Ovo slučajno otkriće fermentisanja namirnica bilo je epohalno, jer sveža hrana nije bila dostupna tokom cele godine. Hrana se mogla tako čuvati mesecima, a da ne gubi neophodne sastojke, čak šta više.

Sećamo se priča moreplovaca kada im je kiseli kupus spasao život i zaštitio ih od smrtonosne i veoma bolne bolesti zvane skorbut – izazvane nedostatkom vitamina C. Istovremeno je kiseli kupus sa svojim lakto bakterijama štitio pomorce od probavnih problema, što sigurno nije bilo retko u vreme kada su mesecima ili čak godinama živeli na brodovima u prilično nehigijenskim uslovima.

U stara vremena ljudi nisu znali za pojam probiotika, ali su osećali pozitivne efekte fermentisane hrane, pa su se tako širom sveta razvile mnoge vrste fermentisanih namirnica kao što su kiselo mleko, kefir, kvas i dr.

Kiseli kupus – prirodni probiotik  

Na površini lista kupusa pod određenim uslovima (topla temperatura, odsustvo kiseonika, sadržaj šećera u kupusu, tečno okruženje) započinje proces fermentacije, kada se stvaraju korisne lakto bakterije. Oprez: ako se desi da kiseonik uđe u posudu za fermentaciju može se dogoditi da se razviju nepoželjne bakterije, kvasci, plesni i sl.

Dobrobit lakto bakterija iz kiselog kupus je ogromna. One se same od sebe množe milijardama puta, stvarajući žive probiotske vrste koje za razliku od današnjih probiotskih dodataka ishrani, nisu ni obrađene, ni stavljene u kapsule ili bočice. Oni su u potpuno neoštećenom, svežem i živom obliku i stoga su od neprocenjive direktne i snažne koristi za našu crevnu floru i organizam u celini. Laktobakterije vare i celulozu, tako da čine kiseli kupus lakšim za varenje nego što je u sirovom obliku.

Zloupotreba antibiotika 

Još je Aleksandar Fleming, koji je za otkriće penicilina dobio 1940. godine Nobelovu nagradu, upozoravao o mogućoj pojavi rezistentnosti bakterijskih vrsta usled dugotrajne upotrebe antibiotika. Jednom kada dobre bakterije u sluzokoži creva nestanu, njihove prostore zauzimju loše bakterije, razni patogeni, paraziti, čime ljudi postaju sve bolesniji. Antibiotski tretmani uništavaju nepovratno zdravu crevnu floru ukoliko ništa ne preduzmemo.

Crevnu floru, danas nauka naziva Mikobiom. Bolje razmevanje mikrobioma danas je omogućeno zahvaljujući tehnološkom napretku postignutom u poslednjoj deceniji.

Mikrobiom je od presudnog značaja za naš imunološki sistem, metabolizam i sve druge funkcije neophodne za život. Kada dođe do prevage patogenih bakterijama, to izaziva dugi spisak bolesti od akni, psorijaze, preko inflamatornih bolesti, reumatoidnog artritisa do ozbiljnih sistemskih bolesti.

Danas postaje jasno da nauka mora biti uspešnija i pronaći ne-antibiotske odgovore na infekciju, a antibiotike koristiti samo kada je to neohodno kako bismo održali njihov efekat onda kada su neophodni. Procena naučnika je da će do 2050. godine više ljudi umirati od bakterijskih ili drugih infekcija nego od raka!

Za regeneraciju mikobioma kiseli kupus je odličan pomagač!

Interesantno!
Kiseli kupus sadrži vitamin B 12 

Znamo da se vitamin B 12 nalazi samo u namirnicama životinjsog porekla. Od kuda onda vitamin B 12 u kiselom kupusu?! Od živih bakterija u njemu. Od lakto bakterija!!

U biljnoj hrani koju ljudi jedu nema mikroorganizma, jer mi peremo voće i povrće. Medjutim u biljnoj hrani koju jedu životinje nalaze se odgovarajući živi miroorganizmi, koji obezbeđuju mesu i životinjskim proizvodima dovoljnu kolićinu vitamina B 12. 

Stoga je i važno naravno čime se životnje hrane, jer stoji podatak da ljudi koji jedu meso češće pate od nedostatka vitamina B-12 od vegana. Razlog je naravno masovni uzgoj stoke, loš kvalitet stočne hrane koji uzrokuje i loš kvalitet mesa danas.

Važno!
Bolje salata od kiselog kupusa nego sarma!

Za mnoge ljubitelje sarme, podvarka i sličnih jela ovo će biti loša vest. Samo sirovi, negrejani kiseli kupus je pun živih mikroorganizama, dok kuvani kiseli kupus još uvek sadrži mlečnu kiselinu – metabolički proizvod lakto bakterija – ali ne i žive lakto bakterije. Pasterizovani kiseli kupus u limenkama, vakuum paketima ima prijatniji i blaži ukus, ali nema iste efekte za naš mikobiom.

Nama su najpotrebnije žive bakterije, a one su dostupne samo u svežem, negrejanom kiselom kupusu.

Moj savet

Sirovi kiseli kupus prelijte lanenim uljem pa kao salatu koristite uz mnoga jela. Postoje i divne varijacije sa voćem i začinima npr. sa jabukama, komoračem, začinskim biljem, što će mu poboljšati ukus a sačuvaće se sva njegova zdravstvena korist.

Ako zaista želite da jedete topli kiseli kupus, pažljivo ga zagrejte, ali ga nemojte kuvati. Vremenom ćete možda zavoleti aromu svežeg, sirovog kiselog kupus više od kuvanog podvarka ili sarme. Teško, rećićete, ali činjenice su tu.

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

Ljudi drugih profesija možda mogu da razdvoje poslovni i privatni život, ali nutricionista to zaista ne može. Ako pijem kafu sa drugaricom, ako sam na ručku kod sestre ili u restoranu sa prijateljima, pitanjima nikada kraja. Ljudi o ishrani jednostavno mogu da pričaju unedogled. Zbog čega?

„Ishrana će postati naša nova religija“, smatra dr Manfred Lutz, nemački psihijatar, psihoterapeut, autor mnogih knjiga ali i rimokatolički teolog! „Nekada su ljudi postili da bi stigli u raj, a danas poste da bi zdravi stigli u raj“, kaže ovaj doktor u šali.

Zdravo, zdravije, ludilo? 

Ishrana je u zapadnim zemljama poslednje decenije pretrpela velike promene. Uzrok je najviše u povećanom broju bolesti poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kancera i dr. Stoga nije čudo što ljudi sve više brinu o sebi i svojoj ishrani. Prema istraživanjima kompanije Forsa iz 2015. i 2017. godine, 90% Nemaca je izjavilo da im je važno da se zdravo hrane.

Zdrav životni stil i ishrana postaju neupitno moralna dužnost svakog od nas. Zdravlje je najvažniji atribut, a istina je i da se mnoge bolesti mogu popraviti ukoliko se pojedinac drži znanja i sledi savete nauke. Međutim, stalna intelektualna zaokupljenost „ispravnom“ ishranom može poprimiti dimenzije krajnosti, isključivosti. Mnogi ljudi se danas definišu prema onome šta jedu ili šta ne jedu sa osećajem da time sebe svstavaju u određenu izabranu grupu „prosvećenih“.

Fanatizam u ishrani – nije dobra praksa

Još 1997. godine, američki lekar Steven Bratman prvi je osmislio termin orthorexia nervosa za patološku fiksaciju na zdravu i pravilnu ishranu.Umesto na količinu hrane – kao što je slučaj sa dijagnozom anorexia nervosa – ljudi sa dija gnozom orthorexia nervosa se koncentrišu na kvalitet hrane.

Pročitajte tekst: Opsednutost zdravom ishranom

Bratman je na ličnom primeru to opisao ovako: „Postao sam takav snob da sam jeo samo domaće povrće koje je ubrano najviše 15 minuta pre konzumiranja. Bila je to čisto vegetarijanska dijeta, svaki zalogaj sam žvakao 50 puta i uvek sam jeo na tihom mestu – to jest sam.“

Dr Martin Greetfeld, nemački specijalista za psihijatriju i psihosomatsku medicinu, navodi primer 21-ogodišnje devojke – vegana sa svoje klinike. „Godinu dana pre prijema, ona se snažno fokusirala na zdravu ishranu i to je opravdala pozitivnim odnosom prema životu, ekološkim aspektima i odnosom prema životinjama. Ishrana joj je pomogla da stekne više priznanja okoline i veće samopoštovanje“, objasnio je doktor.

Prof Hans Hauner, direktor Centra za nutricionističku medicinu Tehničkog univerziteta u Minhenu, naveo je više studija koje su pokazale da vegani i vegetarijanci teško mogu da obezbede dovoljnu zalihu iz grupe vitamina B, posebno tokom trudnoće, pa su fetusi bili nedovoljno razvijeni upravo zbog nedostatka tih vitamina. „To što se deca rađaju mala, to nije zbog ishrane, jer ja se zdravo hranim“, citira doktor svoje pacijente. Za lekare ostaje fascinantno saznanje da takvi ljudi svesno pristaju da rade na štetu sebe ili drugih, pa čak i svojih najbližih, i da se njihova čvrsto usvojena ideologija ne može pobiti racionalnim argumentima.

Samoprozvani nutricionisti – oprez

Prehrambene trendove često propagiraju slavni kuvari, glumci, javne ličnosti, koji svojim olako stečenim ubeđenjima i „visokom zdravstvenom svešću“ utiču na ljude, a da pritom njihove preporuke nemaju nikakvo naučno utemeljenje. Sa jelovnika se uklanja sva hrana koju oni smatraju nezdravom, propragiraju se dugonedeljna gladovanja, predažu se razni detoks čarobni preparati, supernamirnice ili se bez jasnog osnova sasvim izbacuju, na primer, masti, ugljeni hidrati, pojedine namirnice i sl.

Turner i Lefevre su studenti sa Univerzitetskog koledža u Londonu koji su 2017. godine objavili veoma interesatnu studiju „Kako i koliko društveni mediji, poput Facebook-a i Instagram-a utiču na ishranu ljudi“. Pokazalo se da društveni mediji imaju tzv. efekat „eho komore“ jer korisnici najčešće razmenjuju mišljenja samo sa istomišljenicima. Na taj način oni međusobno pojačavaju sopstvena uverenja i podstiču jedni druge da usvoje sve stroža i čvršća pravila i organičenja u ishrani, koja su pritom najčešće lišena bilo kakve naučne zasnovanosti.

Naročito je problematično to što samoprozvani gurui za ishranu dosežu stotine hiljada korisnika i kao uticajne osobe putem društvenih medija dele svojevoljne savete „šakom i kapom“ i pokazuju kako treba da izgleda zdrava ishrana. To bi moglo da ima nesagledive posledice, kao što su razni poremećaji ponašanja u ishrani, posebno kod mlađe populacije.

Ono po čemu se laik razlikuje od stručnjaka jeste upravo izraženi fanatizam laika.

Više o bolesti „orthorexia nervosa“ čitajte u tekstu gde imate i Bratmanov test da proverite sebe.

A da li su detox kure poželjne? Tekst: Mit o detoxu. 

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Postoji priča da je čaša crnog vina dnevno preporuka za dobro zdravlje, pre svega srca, krvnih sudova i sl. Šta je onda sa belim vinom ili pivom?

Konzumiranje vina je nezaobilazan ukras poznate mediteranske ishrane. Ljudi Mediterana ne jedu malo, redovno piju alkohol, ali ipak ređe umiru od srčanih i moždanih udara, žive duže nego, na primer, Amerikanci ili Srednjeevropljani.

Ovaj fenomen, poznat kao „francuski paradoks“, nauka ne pripisuje samo crnom vinu već celokupnoj mediteranskoj ishrani, koja uključuje mnogo povrća, aromatične začine i bilje, blage klimatske uslove, kvalitetne namirnice uzgajane na dobroj zemlji sa puno sunca i sveukupnan način života. Zemlje Mediterana imaju bogato razvijenu kulturu vinogradarstva, ali i u tradiciju utkanu nasušnu potrebu za tim zadovoljstvom. Obavezni rutual ljudi mediterana je da se uz jelo pije i alkohol. Ipak, pijanstvo se ne ceni niti se toleriše.

Najveći broj studija danas kaže vrlo jasno da je najvažnije „pravilno rukovati alkoholom“, da samo male količine mogu biti korisne za zdravlje!

Da li znate?

Mediteranska ishrana je prepoznata kao nematerijalno svetsko kulturno nasleđe 2010. godine!

Karakteristike mediteranske ishrane su velika potrošnja povrća, voća, hleba, žitarica, krompira, mahunastog povrća (pasulj, boranija i dr.), orašastih plodova i semenja, kvalitetnog maslinovog ulja. kao najvažnijeg izvora masti, ribe, umerena konzumacija mlečnih proizvoda i vina i mala potrošnja crvenog mesa. S toga ima mnoge pozitivne efekte na zdravlje, snižava masnoće u krvi, krvni pritisak i td.

Crveno ili belo?
*crno vino je isto što i crveno vino i dok svi u svetu kažu crveno, kod nas je odomaćen naziv crno, ali se često čuje i crveno vino

Rezultati studija pokazuju da to ne mora obavezno biti crveno vino; male količine belog vina ili piva takođe mogu biti korisne za zdravlje. A još veće iznenađenje je da to nije zbog sadržaja poznatog antioksidansa resveratrola u crvenom vinu već zbog samog alkohola!

Podaci govore da ljudi koji svakodnevno piju čašu alkohola – čak bez obzira na to koji – imaju manji rizik od kardiovaskularnih bolesti i žive duže od onih koji uopšte ne piju.

Studije vođene tokom nekoliko nedelja su pokazale da su vrednosti dobrog HDL holesterola, fibrina (važnog za proces koagulacije krvi) kod umerenih konzumenta bile bolje nego kod „apstinenata“. Ova kratkotrajna poboljšanja parametara povrđena su i u dugoročnim studijama.

Učesnici studije koji su duže vreme pili jedno piće dnevno umirali su ređe od bolesti srca, moždanog udara od onih koji su bili apstineneti od svog adolescentnog doba.

 Koliko je alkohola zdravo?

Gledano statistički, to je klasična U-kriva: povećan rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti imaju oni koji uopšte ne piju, kao i oni koji mnogo piju. Izgleda da male količine alkohola imaju čak zaštitnu ulogu. Tako da je od dileme da li bi trebalo da pijemo pivo, belo ili crveno vino mnogo važnije da budemo krajnje umereni u piću.

Preporuka Nemačkog društva za ishranu je jedna čaša pića dnevno za žene i duplo više za muškarce. Dva dana nedeljno bez alkohola!

Čaša je veličine malog piva (0,3 litra) ili osmina čaše (125 ml) vina. „Ako popijemo znatno više, pozitivan efekat će preći u negativan, tako da tri velika piva ili 0,75 l vina dnevno povećavaju rizik od prevremene smrti za čak 30%“, kažu Ronkslei i saradnici u njihovoj studiji.

Daje se na znanje!

Prema preporukama Ministarstva zdravlja Austrije, granica neškodljivosti za muškarce je 24 g čistog alkohola dnevno, a za žene 16 g  (125 ml vina je oko 10 g, malo pivo oko 13 g). Količina alkohola klasifikovana kao opasna po zdravlje je više od 60 g čistog alkohola dnevno za muškarce i više od 40 g za žene.

Velike količine alkohola oštećuju organe i povećavaju rizik od raka i bolesti srca. Osim toga, veliku konzumaciju alkohola prate i psihološki i socijalni problemi pa stoga nemačko društvo ipak na preporuke dodaje: dva dana nedeljno bez alkohola.

Zaključak: Izgleda da je čaša alkohola dnevno korisna za zdravlje. U to ime, drage moje dame i članice divnog kluba „Lady of Wine“: ŽIVELE!!

 

Literatura:

Kerschner B, Wipplinger J, Stigler F: Rotwein als Gesundheitselexier? (29.7.2014).
Saitz R: Screening for unhealthy use of alcohol and other drugs. In Hermann R (ed.). UpToDate. (2013).
Roerecke M, Rehm J: The cardioprotective association of average alcohol consumption and ischaemic heart disease: a systematic review and meta-analysis. Addiction. Jul;107(7):1246-60
Gruber M: Europäische Trinkkulturen. ernährung heute 3: 3-4 (2013).

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Loša crevna flora (mikrobiom) može biti uzročnik ili pokretač dijabetesa. Continue reading Izmenjena crevna flora (Mikrobiom) – uzrok dijabetesa

Avgust bi trebalo da se pije polako, poput likera od kruške.

 

Sipajte ga u malu čašu, pijte kap po kap zaklanjajući čašom jarko sunce.

 

Avgustovske noći treba razblažiti plamenovima sveća, mlekom sipanim u zdelicu dremljivog mačka i cvrkutom skakavaca.

 

Avgustovske dane treba staviti među stranice knjiga, umesto obeleživača, kako bi letnju toplinu poput prašine, istresli u prohladnom novembru, skidajući knjige sa polica.

 

I molim vas samo jedno, ne vičite “oh, evo avgust, evo i jesen.”

 

Pa, gde vam se žuri?

Zaustavite sat.

Ispijajte ga u kapima.

 

Autor: Ray Bradbury (slobodan prevod)

 

 

 

Šta program Fett-Frei FORM razlikuje od drugih programa?

1- Program ishrane FETT-FREI je program koji moze da prati cela porodica! Program se lako primenjuje u svakodnevici, a to znači da ne treba posebno kupovati, kuvati i spremati hranu.
2- Program ne sadrži nikakve suplemente niti zamene za obroke, već sasvim uobičajene namirnice. Možete uživati u jelima spremljenim po tradicionalnim receptima.
3- Nema svakodnevne fokusiranosti na neku posebnu ishranu. Uz omiljenu hranu, uz hleb i krompir, tope se masni kilogrami, uprkos tome što gotovo svi govore suprotno.

Vaši klijenti su ljudi koji žive sami, studenti, penzioneri, poslovni ljudi, sportisti, dijabetičari, vegetarijanci, oni koji često putuju, ustaju rano, rade noću… I svi oni žele da smršaju. Kako to postižete?
Nikad do sada nisam uradila isti plan ishrane jer je ideja da ishranu prilagodim načinu života svakog klijenta ponaosob. Neko će ručati u podne, a neko u pet posle podne… Jedni vole našu kuhinju, drugi nešto savremeniju.

Šta je presudno za dobre rezultate u procesu mršavljenja?
Veliki deo mojih klijenata čine ljudi pedesetih godina i sa njima imam divne rezultate! Shvatila sam zašto je to tako, iako se zna da se sa godinama svi procesi usporavaju. Za trajan i željen rezultat presudna je ipak svest, koja je kod zrelijih ljudi jača. Oni su strpljiviji i realniji jer iz iskustva već znaju da se naglo gubljenje kilograma završava uvek isto – njihovim vraćanjem.

Radim u smenama, da li mogu da se pridržavam plana ishrane?
Plan ishrane se pravi tako da bude prilagođen vašem životu i uslovima na poslu. Veliki broj recepata se odnosi upravo na jela koja mogu da se ponesu: tipa rižota, krompir salate, salate od sočiva, pasulja, heljde, proso i sl. Možete da napravite jela koja se jedu dva dana.

Mogu li dobiti plan dijete bez određenih namirnica (na primer, zbog alergije na paradajz itd.)?
Individualni plan ishrane koji se pravi specijalno za vas neće sadržati namirnice koje ne volite ili vam smetaju.

Da li postoji jelovnik za one koji poste? Postoji posni jelovnik, ali i letnji, zimski, jelovnik za sportiste, vegetarijance i dr.

Da li moram da kuvam ili mogu da kupujem gotovu hranu ili da je naručujem?
Naručena hrana ili gotova jela izaberite kada nemate drugog izbora. Danas se u ishrani koriste mnogi pojačivači ukusa, aditivi. Ta hrana često sadrži više soli, skrivenih masnoća i šećera. Za obroke koje pripremate kod kuće koristite sveže i brižljivo birane namirnice, koje ste sami obradili i začinili. Vi ćete odlučiti sami!

Da li je novac presudan da bi se klijent hranio zdravo?
Novac nije od presudnog značaja za zdravu ishranu. Možemo jesti paprikaš i hleb svakog dana i hraniti se zdravo. Mnogi klijenti tokom programa uštede novac jer prestanu da kupuju mnoštvo nepotrebnih namirnica. Prva intervencija počinje na vašoj cedulji – ono što kupite, to ćete i jesti.

Koje namirnice biste posebno izdvojili i preporučili?
Najvažnije je da biramo sezonsku i regionalnu hranu jer je lepota ishrane u njenoj raznovrsnosti. Ako bih nešto morala da izdvojim, onda su to: sočivo (kvalitetan izvor biljnih proteina, lako se sprema, vari i usvaja), surutka posebno leti (bogat izvor lakih mlečnih proteina, minerala i vitamina) i kakao posebno zimi (koji smo ranije mnogo vise konzumirali pa smo ga zaboravili).

Da li imate klijente koji nisu gojazni?
Neko ko ima dobru liniju ne znači i da se zdravo hrani. Neko to postiže gladovanjem, u kombinaciji sa svakodnevnim intenzivnim treninzima. Veoma restriktivna ishrana se po pravilu završava sporadičnim napadima užasne gladi, najčešće nazadrživom potrebom za slatkišima. U tim momentima moj klijent pojede celu čokoladu ili dve, a nekad i preko pola kilograma čokolade u jednom dahu. Oni se takođe uče redu i umerenoj ishrani.

Na koje rezultate ste najviše ponosni?
Najponosnija sam na rezultate koji postižem sa mladim ljudima. Njihov život se sastoji od čestih druženja, proslava, izlazaka. Oni su, jednostavno, izloženi izazovima. Oni žele brza rešenja, ne misle na posledice. Za mlade tema „zdravlje” ne postoji jer oni zdravlje podrazumevaju. Njih motiviše fizički izgled, pa i saveti idu u skladu s tim.

Ko ne može da smrša?
Ne mogu pomoći onome ko ni sam sebi ne želi da pomogne. Rešenje tog problema se novcem, nažalost, ne može kupiti. Za uspeh je najvažniji lični angažman, a ja sam tu da mojim klijentima taj put učinim lakšim, da ih ohrabrim da ne moraju da čekaju ponedeljak da počnu da se menjaju, da im ukažem na to da će se iznenaditi kad shvate da nije tako teško i da će se rad na sebi ubrzo isplatiti.

INTERVJU SA ANOM LIPOWATZ

Programirajte se i Vi na mršavljenje. Čitajte u tekstu: MIKROBIOM – centar zdravlja.

 

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku

 

Da li vam ideja o DETOKS-u zvuči dobro, da li ste možda bili ili planirate neku detoks metodu? Ideja o ekspres čišćenju je, kaže nauka – nažalost, čista besmislica! 🙁

Iz moje prakse

NI JEDAN od mojih klijenata koji se u svojoj dugoj nutricionističkoj prošlosti podvrgavao višenedeljnim detoks metodama, nije rešio problem telesne težine, samo je vremenom povećao!

Restriktivnim unosom energije smanjuje se bazalni metabolizam. To važi za sve, bez izuzetka. Rigidno ponašanje u ishrani, pa makar bilo i zdravo, na kraju psihički iscrpljuje, troši životnu energiju i u jednom momentu prelazi u svoju suprotnost. Zapamtite: nije kriv naš slab karakter niti gubitak motiva, već prirodan, jak i neumoljiv biološki zakon za samoodržanje, kada će telo žurno nadoknaditi sve što mu je nedostajalo. Rezultata na duže staze nema!

Da li će ljudi ikada shvatiti da nema te mentale snage koja će sprečiti jo-jo efekat? I pored svih bezuspešnih pokušaja moji klijenti i dalje dolaze sa rečima: „Ma samo da smršam pa ću posle da se kontrolišem“, „Bio sam šesnaest dana samo na sokovima“, „Hleb nisam okusio pola godine itd, itd… Epilog nažalost znamo!

Naše crevo nije baštensko crevo 

Početkom prošlog veka, lekar Otto Buchinger je savetovao da naše telo, a naročito creva, s vremena na vreme treba očistiti kao što se čiste zaprljane visoke peći ili creva za polivanje. Možda liči, ali nije za poređenje. Naša creva nemaju ništa zajedničko s ispucalim baštenskim crevom niti je crevni sadržaj sličan tvrdim komadima otpada koji se lepe za zidove peći. Naša creva imaju mišiće koji svojim pokretima pomeraju sadržaj, dok specijalizovane ćelije lumena creva formiraju sluz tako da hrana klizi kroz probavni trakt.

„Ništa se tamo ne zalepi“, kaže prof. Andreas Michalsen. „Kroz creva protiču litri probavnih sokova i enzima koji obezbeđuju organi počev od ustiju preko želuca, žuči, pankresa, tankog creva. Na kraju probavnog procesa creva odrade i izlučivanje svega nepotrebnog. Nema razloga da se ovi prirodni procesi remete dodavanjem vode i drugih supstanci bilo odozgo ili odozdo.“

Detox – was ist das?
Na internetu i u časopisima mogu se naći različite detoks dijete i proizvodi na bazi: aloje vere, hlorele, psilijuma, zelenog čaja, kurkume, spiruline, gline, koprive, ekstrakata voća, povrća, superhrane tipa godži, acai bobica itd., itd. Najčešće su to dijete s povrćem i voćem, ali i flasteri, kupke.

Veoma su popularni detoks proizvodi na bazi zeolita. Zeoliti su vulkanski minerali koji poput aktivnog uglja imaju upijajući efekat „sunđera“. Problem je u tome što zeoliti ne prave razliku između zagađivača i hranljivih sastojaka, pa se dešava da „presreću“ i eliminišu iz tela važne vitamine i minerale. Osim toga, zeoliti mogu iz zemlje da povuku tragove teških metala, što nije retka pojava.

Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) dala je jasnu izjavu. Prema zakonu Evropske unije, proizvođacima je zabranjeno da koriste reč detoks* u reklamne svrhe sa zdravstvenim tvrdnjama ukoliko izjave nisu naučno dokazane i odobrene. https://efsa.onlinelibrary.wiley.com/doi/pdf/10.2903/j.efsa.2010.1733

Mit o detoks mršavljenju. Ni autofagija nije savršena.

1. Detoksi na bazi sokova nisu preporučljivi za gubitak kilograma, čak naprotiv“, procenjuje nemačko društvo za ishranu (DGE). Posle svih radikalnih mera, jo-jo efekat je gotovo zagarantovan, pri čemu će telo imati više masti nego sto je imalo pre detoksa. Ne zaboravite pri tom da voćni/povrćni sokovi ne pružaju sitost, a sadrže fruktozu, koja kada je u višku stvara masne naslage i masnu jetru.

2. Varijanta intervalnog gladovanja 16:8 za sada takođe nije ubedljiva. Studije pokazuju pozitivan efekat u eksperimentima na miševima, ali i pored velikog uzbuđenja zbog procesa autofagije, sve još ostaje samo hipoteza i nema potvrde o masovnom pokretanju tog procesa kod ljudi, posebno kao trajnog oblika ishrane. „Treba reći da su, posebno u oblasti ishrane, mnogi eksperimenti rađeni na glodarima slabo primenljivi na ljude. Idealni stepen autofagije je teško postići, a previše autofagije takođe može da bude loše, na primer, za pacijente sa kancerom“, kaže dr Tilman Kuhn iz nemačkog Centra za istraživanje raka u Hajdelbergu.

3. Varijanta intervalnog gladovanja 5:2, u kojem se dva dana ne konzumira hrana, a ostalih pet dana u nedelji jede normalno, nakom sprovedene studije dr Tilman Kuhn-a nije se pokazala bolje od uobičajene umerene ishrane ni po pitanju gubljenja kilograma ni na metaboličkom nivou, na primer, na način kako naše telo reaguje na insulin. Kod dijabetesa tipa 2 ili reumatizma intervalno gladovanje može, usled metaboličke promene privremeno pomoći, ali efekti ne traju dugo.

Detoks boom – čistač novčanika

Ipak, moderni promoteri detoksa kažu da „taloge“ ne treba shvatiti bukvalno, već kao metaforu svih nezdravih stvari koje se nakupljaju u telu. Po njima, postoji dugačka lista bolesti koje se crevnim tretmanima ublažavaju: alergije, bolovi, umor, nesanica, infekcije, slaba koncentracija, povećana težina i još mnogo toga. Oni koji se podvrgnu brzom lečenju dožive čudesne promene, što se suprotstavlja svemu što iznosi nauka. 

Subjektivna iskustva korisnika su pozitivna i prvo što primećuju jeste da telo drugačije miriše – i to neprijatno. Međutim, to nije dokaz da sva „grozota“ konačno napušta telo. Promenjeni miris je kratkotrajan efekat izmenjenog metabolizma i javlja se na početku gladovanja svake vrste.

Bez obzira na sve, danas je izgladnjivanje na visokom nivou pravi hit, ali je pre svega uspešan način zarade. U Nemačkoj, naslednici asketskog Otta Buchingera presrećni dobrovoljno gladuju u deluxe hotelima sa pet zvezdica, praveći promet od preko 20 miliona evra godišnje. Gosti se ne uče zdravim navikama, jer ih hoteli, naravno, očekuju ponovo. U Velikoj Britaniji vodeni „V-Vater Detox“” već nekoliko godina obećava čuda. Novac od tog proizvoda uliva se u blagajnu Pepsi Grupe. Itd. Itd. 

Fanatizam nije rešenje

Najvažniji efekat detoxa je želja da se pozabavimo svojim telom, zdravljem, ishranom – i to je dobro. Ali taj početni osećaj lakoće nije dokaz da je organizam sada pročišćen. Biće pre da motivacija i velika očekivanja dovode do lučenja hormona endorfina, koji daje taj prvobitni polet u periodima nedostatka hrane. Ali opet ne zadugo.

„Ne treba biti fanatični zagovornik zdravog života, jer što je veći fanatizam, to on kraće traje. Ako zaista želite da smršate, morate da učinite nešto više od toga – menjajte polako i trajno jednu po jednu lošu naviku u ishrani“, kaže Silke Restemeier, ekspert Nemačkog društva za ishranu.

Anin savet:

Pre nego što počnete da razmišljate o detoks merama, uradite dve stvari: izbacite alkohol i nikotin. Za većinu, to je dovoljno detoksa. Moji klijenti imaju povremene detoks dane, ali ne više od toga. Uvedite laganu fizičku aktivnost, boravite na svežem vazduhu, ugađajte sebi na emotivnom i socijanom planu i ne opterećujte se idealnom ishranom. Ona u biti i ne postoji.

A koliko je naš probavni sistem savršen i koliko nam dobrobiti donose bakterije creva čitajte u tekstu: MIKROBIOM – centar zdravlja.

Fanatizam nije dobra praksa ni u jednoj oblasti pa ni u ishrani: Fanatizam u ishrani

Šta medicina kaže o detoksu*

Detoks i detoksikacija su pojmovi iz medicine. Medicinska detoksikacija se odnosi na izlučivanje toksičnih supstanci putem organa za izlučivanje: jetre, bubrega, kože, pluća. „Ljudsko telo time već ima efikasne mehanizme za uklanjanje štetnih materija iz organizma, a medicinska detoksikacija podrazumeva i primenu dokazanih protivotrova, ali nema nikakve veze sa idejom detoksikacije koja se pod tim nazivom danas koristi u reklamne svrhe“, kaže prof. Andreas Michalsen sa Berlinskog univerziteta.

Detoksikacija debelog creva. Oprez: više štete nego koristi

Britanski lekar Edzard Ernst proučio je 2010. godine situaciju sa klistirima opisanim kao hidroterapija debelog creva. Primetio je da kod pacijenata sa ozbiljnim zatvorima dolazi do kratkotrajnog olakšanja, ali je bilo i slučajeva neravnoteže u elektrolitima i povreda s instrumentima prilikom samih tretmana. „Nijedna kontrolisana studija, pa ni moja, nije potvrdila pozitivne efekte primenjenih detoksa na ceo organizam“, napisao je lekar. 1 

Neki biljni ekstrakti isušuju digestivni trakt izazivajući infekcije, neprijatan miris iz ustiju, promene crevne flore, neke supstance detoksa stupaju u interakciju s lekovima, što je veoma opasno, dok jače detoksikacije mogu izazvati pojavu kamena u bubregu, srčane aritmije, vrtoglavice. Deca, adolescenti, trudnice i dojilje svakako ne bi trebalo da sprovode detoksikacije.

Takozvani „detoksikacioni“ flasteri za stopala, koji postaju smeđi nakon tretmana, nisu dokaz da se štetne stvari eliminišu iz tela i samo je jeftin trik. To su potvrdili naučnici „Voice of Young Science“. Znoj stopala sam po sebi izaziva promenu boje flastera.

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku

1 E Ernst, Colonic irrigation: therapeutic claims by professional organisations, a review, 2010 Mar;64(4):429-31. doi: 10.1111/j.1742-1241.2009.02166.x.