Posted on Leave a comment

Bodyshaming: sramota zbog sopstvenog tela

Psihijatar David Havkins je istraživao dvadeset godina emocionalni život čoveka i predstavio ga je kao spiralu od ogozdo nagore, od negativnih prema pozitivnim emocijama i energetskim stanjima.

On polazi od pretpostavke da se spoljni uticaj – sila – kontroliše sopstvenom energijom – snaga – koja nastaje unutra. Psiha svakoga od nas poseduje već naučene obrasce i u skladu sa svojim (ne)snažnim energetskim bogatstvom iznutra – što više „snage“ imamo, bolje ćemo se suprostaviti „sili“.

Zašto su stid i samopoštovanje toliko važni?

Nikada ne biste pomislili (ni ja) da je osećaj stida jedno od najtežih emocionalnih stanja, po skali na dnu spirale, praktično stanje pred smrt. Iako ćemo se tome možda začuditi, psihijatrija prepoznaje povredu samopoštovanja i stid kao najteže oblike u psihijatrijskoj praksi.

Niko ne može reći da se nikada ničega nije postideo. Svima nam je poznat osećaj rumenila u licu u neprijatnim situacijama. Neprijatno za nas postaje onda kada osetimo podrugljiv pogled drugih ljudi (kada u školi kažemo neku glupost, kada nas uhvate u laži i sl.). Sramota pokazivanja, sramota porekla, sramota osećanja, sramota od sramote. Tako se spoljne sile pretvaraju za neke i u sile samoubice.

Bodyshaming: sramota zbog sopstvenog tela

Ljude su oduvek zadirkivali ili ogovarali nekoga zbog izgleda. Danas se taj fenomen naziva Bodyshaming. To znači da je neko obezvređen zbog svog izgleda. Diskriminacija se kreće od malih primedaba do teških uvreda. Sve to može zaista da boli i u stvarnom životu, ali i na društvenim mrežama.

I ruku na srce: ko ne poboljša svoju najnoviju sliku profila kako bi izgledao lepše, vitkije i jednostavno bolje? Budimo iskreni, koliko često VI ocenjujete osobu prema izgledu? Verovatno prečesto, najčešće intuitivno. Iako ne komentarišete, ne znači da nemate komentar!

Međunarodno istaživanje grupe IouGov-a, iz 2019. sprovelo je 2019. istraživanjeBody-Shaming-Victim (žrtve sramoćenja zbog svog izgleda) na preko 2000 lica starijih od 18 godina. Pokazalo se da je trećina Nemaca bila izložena ruganju i sramoćenju zbog svog tela.

Kod osoba mlađih od 35 godina to je najizraženije ‒ četiri od deset osoba bile su žrtve sramoćenja, dok je „samo“ 14% starijih od 55 godina to izjavilo! 34% anketiranih doživelo je vređanje više od deset puta, dok je 38% starosne grupe od 25 do 34 godine imalo to iskustvo više od deset puta. U mnogim slučajevima počinioci i žrtve se lično poznaju, a neretko poniženje potiče od prijatelja i porodice. 

Sramota nikada nije milostiva 

Čak i Nemačko društvo za gojaznost (DAG) prepoznaje Bodyshaming kao masovni fenomen i oblike diskriminacije – sa dalekosežnim posledicama. Studija Univerziteta u Tibingenu iz 2012. godine pokazala je da gojazni ljudi zaostaju u karijeri, pa čak i emancipovani šefovi imaju predrasude prema ljudima sa prekomernom težinom – mnogo je manja verovatnoća da će ih zaposliti.

A neuspeh prati sramota. Sramota što nisi uspeo da poradiš na sebi. Od Roksane Gej, profesorke na Jejlu, jedne od najprodavanijih autorki i predavača, dolazi šokantna rečenica: „Što ste deblji, svet postaje manji.“

Industrije stida

Nista ne bi funkcionisalo bez industrije stida: modni časopisi, fitnes časopisi, kozmetička hirurgija, filmska industrija i, naravno, društvene mreže. Taj teror medija stvara konstantan osećaj sramote jer prikazuju vitke lepotice stare ne više od 20 godina, besprekorna tela i lepotu kao imperativ uspeha. To je norma. A samo nekoliko procenata stanovništva tako izgleda. Čovek se s pravom pita: „A ja? Ja sa svojim 55-ogodišnjim telom, takođe volim lepotu, ali sam izgubio trku u ’naoružanju’ jer sam se usudio da ostarim.“

Dobronamerni saveti imaju suprotan efekat

Iz moje prakse 

„Moraš više da se baviš sportom“ ili „Ne jedi toliko“ ili „Moraš nešto da uradiš sa sobom“… stalno mi govore mama i tata. „Oni misle da sam slab karakter i da sam lenja da smršam, što kod mene izaziva potpuni bes. Ja tek tada izgubim želju za životom, verujte, jer me potpuno srozaju. U tim momentima osećam samo još veći stid i patnju zbog svog izgleda”, kaže dvadeset trogodišnja Jelena.

Snagu moramo naći u sebi

Često mi se javljaju roditelji za pomoć u mršavljenju za svog supružnika ili za dete, prijatelj koji želi da pomogne prijatelju. Da li je njihova želja dovoljna? Jasno je da je problem gojaznosti, kada se uzmu u obzir i celokupan emocionalni pritisak na tu osobu i osećaj stida zbog svog izgleda (slika sa spiralom emocija pokazuje da stid i sram spadaju u najteži oblik mentalnog stanja), danas tako neizlečiv i čest.

Emocije – učitelji života

Bez emocija ne bismo ništa naučili jer reagujemo na osnovu emocionalnog iskustva. Emocije daju pravu sliku o tome šta u stvari (ne) želimo i šta nam (ne) treba.

Ipak, pre sto godina ljudi se nisu osećali kao danas. Naša emocionalnost je i duboko socijalna i ona odražava naš odnos sa drugima.  Društva stvaraju pravila za rano saznanje šta su to dobra i loša osećanja, s obzirom na to koja od njih nam donose društveno priznanje, a koja ne. Pozitivna osećanja su glavni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Ali kako da se nosimo s neprijatnim osećanjima? Najčešće ih potiskujemo, izbegavamo. Ali ako to radimo, ništa se neće promeniti! „Tamo gde imamo snažne emocije, o tome se i brinemo“, kaže psihijatar Havkins s početa teksta. Dakle, ako želimo da se rešimo nekog „lošeg“ osećaja, neće nam pomoći ako ga potisnemo. Nasuprot tome: emocije su naša spremnost na promene i pokazatelji našeg razvoja.

Empowerment

Englezi imaju divnu reč „empowerment, a mi bismo to preveli „samoosnaživanje“, a vi je prevedite po svome. A to znači da bi trebalo da se sprijateljimo sa svim svojim emocijama, pa i negativnim. Moramo im omogućiti da dođu do naše svesti, da njihovu silu zaista osetimo, jer ćemo jedino tako naći snagu za promene.

Ipak, onaj ko nema tolike lične kapacitete ili je snagu istrošio, onaj ko pati od strahova, depresije i gubi kvalitet života usled gojaznosti treba da potraži stručnu pomoć.

MOJ SAVET:

Smatram da je svaka devojka koja prođe pubertet bez poremećaja u ishrani, bilo da je gojazna ili da pokazuje anoreksične i slične pojave, već osvojila jednu pobedu. Mi odrasli i nešto stariji treba da imamo zdrav odnos prema telu i zdravlju, da održavamo normalnu telesnu težinu, da radimo na sebi svakodnevno, ali bez fanatizma i postavljanja nerealnih ciljeva. Samo tako ćemo sačuvati zdrav razum i doprineti kvalitetnijem životu bez osećanja stida.

Svaki vaš komentar je dobrodošao!

People photo created by shurkin_son – www.freepik.com

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Posted on Leave a comment

Musaka od kiselog kupusa

Da li ste ljubitelj musake? Da li ste ljubitelj kiselog kupusa? Evo jedne divne zimske ideje za vas.
Musaka od kiselog kupusa je odličan mix i vrlo jednostavno se sprema. Trebaće vam kiseli kupus, mleveno meso, krompir, 1 jaje, malo mleka.

Kupus je pravo skladište vitamina i minerala. Kiseli blagotvorno deluje na štitnu žlezdu i respiratorni trakt, kod npr. bronhitisa – piti čaj od kupusa pripremljen kao čorba. Listovi kupusa mogu se koristiti kao oblog za lečenje astme, bronhitisa i reumatizma. Takođe su korisni u lečenju proširenih vena, osipa, herpesa, akni, nečiste kože.

Musaka recept za 4-5 osoba

Sastojci:

0,8 kg kiselog kupusa ribanca
100 g pirinča
300 g kg mlevenog mesa
100 g slanine
1 praziluk
1 jaje
2-3 lista lorbera

3 čena belog luka
1 čaša mleka

Pripirema:

1. Kupus ribanac dobro oprati u nekoliko voda i ocedite ga. Jelo kasnije ne dosoljavati, jer je i ispran kupus dovoljno slan.

2. Naseckajte praziluk i propržite ga na ulju. Dodajte sitno seckanu slaninu. Beli luk. Sve propržite. Dodajte meso, na mlinu mleveni crni biber i dobro izmešajte dok se masa jednolično ne uprži. Dodajte lovorov list, seckani peršun, proceđen pirinač koji je predhodno odstojao u vodi.

3. Uzmite vatrostalnu činiju premazanu uljem i sipajte polovinu kupusa, pa zatim preko masu od mesa i pirinča. Po vrhu rasporedite pažljivo drugu polovinu kiselog kupusa.

4. Umutite jaja i mleko i sve prelijte tako da sve bude prekriveno.

Pecite u rerni dok ne porumeni (oko 40min) na 180°.

Posted on Leave a comment

Supa od belog kupusa na azijatski način

Supa od belog kupusa?! Ovako nešto sigurno niste spremali. Ako joj dodamo malo azijstskih začina i pečurke dobićemo nešto zaista posebno.
Budimo kreativni u kuhinji – posebno u ovim zimskim hladnim danima. Jede nam se nešto toplo, zdravo i ukusno i spremljeno za pola sata. Uz parče hleba dobra ideja za večeru, zar ne?

Sastojci:

400 g belog kupusa (manja glavica) isecići na trakice
100 g šargarepe – oljuštiti i isecite na sitnije kockice
25 g suvog, paradajza (ako imate) ili 3 kašike tomatne pasta
1 litar vode
1 kašika ulja
2 kašika rendanog đumbira
1 kašika soja sosa
2 kašike ovsenih pahuljica
1 limun

Za preliv:

250 g pečurki – iseći na kriške
1 kašika soja sosa
2 kašike sitno iseckanog bosiljka
2 kašike sitno iseckane nane
2 kašike sitno iseckanog korijandera
So i biber iz mlina

Priprema:

U šerpi na malo ulja prodinstati iseckanu šargarepu a zatim dodati nasečeni kupus. Sipati vodu i pustiti da proključa, začiniti solju i biberom. Pustite da se krčka 30 minuta. U supu dodati sušenim paradajz ili tomatnu pastu, narendani đumbir. Skloniti sa vatre. Dodati sok od jednog limuna. Dodajte pahuljice i supu začinite solju, biberom i soja sos.

Za preliv zagrejati tiganj i na malo ulja propržiti pečurke dok voda ne ispari. Dodati soja sos i sklonite sa šporeta.
Gotovu supu od kupusa sipajte u tanjir. Prelijte pečurkama i začinskim biljem.

Posted on Leave a comment

Recept „Ctrl-Alt-Delete“

„Ctrl-Alt-Delete” je komanda na tastaturi koja se obično koristi za prekidanje neke funkcije.

Sigurno se posle svih praznika osećate kao vaš pretrpani kompjuter koji radi sporo, baguje – jednostavno vapi za čišćenjem. A vi ga i dalje zatrpavate, mnoštvo otvorenih prozori mu vuku snagu, i umesto da ga očistite, razmišljate da je ionako došlo vreme da kupite novi.

Ipak, novo telo se ne kupuje. Čuli ste za pojmove „system restore“, „repair system, „unlocker”, „reinstall”, „tuneup”, … Dakle, pomerimo kursor svojih misli na ove reči i pritisnimo enter. Za početak evo jednog poznatog i lakog recepta u vidu onog najjednostavnijeg „ccleaner”-a:

Recept: Slatko-ljuti „Ctrl-Alt-Delete”

Ovo je recept koji je zdrav, ima probiotičko dejstvo, snižava šećer u krvi, promoviše zdrave bakterije u crevima, jača vaš imunološki sistem, stimuliše varenje, daje energiju i vitalnost.

Sastojci:

100 g đumbira
3 limuna
80 g meda (ne koristite industrijski med)
80 ml jabukovog sirćeta (po mogućnosti organski)
1,5 litara vode

Priprema:

Priprema je veoma jednostavna: narežite đumbir na kriške i kratko ga prokuvajte sa vodom. Skinite posudu sa šporeta i pustite da se ohladi. Procedite čaj, dodajte med, jabukovo sirće, limunov sok i promešajte sve sastojke. Sipajte napitak u staklenu bocu i čuvajte ga u frižideru.
Možete ga piti bilo da je hladan ili topao.

Ps. potrudite se koliko je god moguće da nadjete organski limun, đumbir, med, sirće, jer to je važno. Ako se malo potrudimo, naćićemo ih.

Posted on Leave a comment

Ändern Sie sich zu erst

Ernährungsgewohnheiten zu ändern ist für Menschen sehr schwer, weil sie ihre liebgewohnnen Einstellungen nicht ablegen wollen. Warum? In allen Kulturen ist das Essen mehr als Nahrstoff. Es gibt keine Kultur auf der Welt in der ein Mensch allein isst. Das Essen ist ein Symbol der Einheit und Zugehörigkeit. Es verstärkt die emotionalen familiären Verbindungen, gibt ein Gefühl von Gemütlichkeit und Zusammengehörigkeit. Es ist sehr schwierig, einen Geschmack, den der Mensch gewöht ist, zu verändern. Was wir essen, sagt aus, wer wir sind und woher wir kommen, gibt uns einen persönlichen Stempel.

Daher bedeutet eine Änderung der Ernährung eine Wesensänderung. Änderungrn sind möglich , aber sie gehen langsamer als wir es möchten. Dewegen war mein Weg auch nicht kurz.

Aus meiner Erfahrung

Leben in anderen Ländern hat mich in Kontakt mit anderen Kulturen, Bräuchen und natürlich auch anderen Ernährungsgewohnheiten gebracht. In Moskau habe ich mich immer gefragt, wie es möglich ist, dass die Leute Fischeier, auch gesalzenern Fisch und Schwarzbrot gern essen und dass sie Schwarztee jedes mal nach dem Essen trinken. Die mayonnaisehältigen Saucen und Salate bereiteten sie gern zu, und Buchweizen ist die beliebteste Beilage. All das hat nicht zu meinen Gewohnheiten gepasst. Aber dann habe ich bemerkt, dass ihre Portionen viel kleiner als unsere waren. Das Mittagsessen könnte nur ein Teller Gemüse- oder Pilzsuppe mit einem Stück Schwarzbrot sein. Allgemein essen die Leute viel weniger Fleisch und mehr Fisch. Doch war der Einkauf von Lebensnitteln in der Millionenstadt das härteste. Um Lebensmittel einzukaufen braucht man in Moskau einen ganzen Tag. Supermärkte können mehr als 60 Kassen haben. Die Auswahl der Speisen ist so groß , dass es nicht möglich ist, weder Qualität noch Herkunft der Zutaten herauszufinden.

Diese Großeinkäufe haben mein Gewicht in fünf Jahren, bei meiner Körpergroße von 172 cm, langsam aber kontinuierlch an die 80 kg gebracht. Trozdem habe ich mir nichts daraus gemacht, vorrangig war immer jemand oder etwas anderes.

2008. bin ich nach Innsbruck, Tirol gekommen – auf einen anderen Planeten. Menschen jung und alt- viele auf Fahrrädern, auf denen ein kleiner Fahrradkorb montiert war und im Korb die Lebensmittel nur für einen Tag. Ich muss zugeben, dass es für mich ein andere Welt war. Zum ersten mal habe ich begonnen, das Essen mit anderen Augen zu sehen. Österreich, inbesondere Tirol ist ein ökologisches Paradies in Bezug auf gesunde und gut kontrollierte Lebensmittel. Was mir besonders aufgefallen ist und angehnehm überrascht hat, sind die Gewohnheiten der Menschen, Produkte ihrer Region zu kaufen. Zum Beispiel werden die Leute die Erdbeeren aus dem benachbarten Italien nicht kaufen, sondern sie warten, bis sie aus Tirol kommen. Das gleiche gilt für Fleisch. Obwohl das Fleisch aus Deutschland billiger ist, wird der Tiroler immer vorrangig heimische Produkte kaufen. Und für mich waren die Folgen weitreichend. Warum?

Die erste Phase: Was auch immer, sogar wenn unsere Umstände uns positiv beeinflussen, man hat ein natürliches Bedürfnis, allem Neuen zu widerstehen. Er wählt nach einem langjärhrigen Muster. Und gerade damit beginnt die erste Phase der Umstellung. Es läuft so , dass wir alle Änderungen verwerfen, voll mit Kritik gegen das Unbekannte und mit den grossen Wunsch unsere Überzeugung anderen aufzudrängen. Ich habe mich Angriff verteidigt: “Wie können Sie diese riesige, tennisballgroßen Knödel lieben?”, “Findest du diese Spätzle nicht zu fett?”, “Wie kann man zu Mittag nur eine Süßspeise essen?” habe ich andere gefragt. Wie groß war meine Enttäuschung, als ich auf die Frage: “Wie findest du meine Krautrollen ?”die Antwort bekommen habe, dass schon schmackhaftere Speisen verzehrt worden sind. Nicht zuletzt fanden manche meine Torte mit 12 Eiern fast tödlich.

Die zweite Phase: kommt mit der Zeit, wenn die Veränderungen unbewusst beginnen. Zuerst habe ich es bemerkt als mein Lieblingsajvar (fettige Paprikaaufschtrich) meiner Tante im Kühlschrank verdorben ist. Dann ist das selbe mit Kajmak ( heimische fettige Frischkäse) passiert. Ich habe erkannt, dass es noch andere leckere Dinge gibt, die weit weniger fett sind. Es ist mir klar geworden, dass ich nicht zurück wollte. Ich habe mich gut gefühlt und habe begonnen die Veränderungen zu geniesen, aber auch mein neues Körpergewicht von 70 kg (die erste BIA-Messung betrug 19,5 kg Fett).

Das wichtigste für mich war, nicht hungrig zu sein, doch immer darauf zu achten, was ich esse. Es war natürlich einfach mich an das guten Vollkornbrot in Österreich zu gewöhnen. Es war aber auch nicht schwierig es selbst zu backen. Ja, genau. Das Brot ist mein Grundnahrungsmittel geworden. Es hat mir ein längeres und angenehmes Sättigungsgefühl gegeben und sein Geschmack hat ideal zu den anderen Lebensmitteln gepasst. In Montenegro habe ich es mit Tomaten und Mozzarela gegessen. In Russland – mit einem Salat von Hering. In Tirol – mit Kartoffeln! Es war Tatsache, dass ich durch eine solche Ernährung nicht nur Gewiecht verliere, sondern vor allem Fettmasse. Freunde haben begonnen Interesse zu zeigen, welche Diät ich mache und ich habe ständig geantwortet, dass es nur über eine gesunde Ernährung geht. Dies ist mein Haupt-Motto geworden. Nach zwei Jahren hat meine Waage 63 kg (davon 13,2 kg Fettanteil )gezeigt. Das Gewicht habe ich heute noch. Können Sie glauben, dass bei einem Gewichtverlust von 7 kg, 6,3 kg Fett war?!

Das letzte Ziel ist die dritte Phase, die sogenannte bewusste Phase. Sie beginnt, wenn Änderungen Teil Ihres Lebens geworden sind. Nur diese Veränderungen sind dauerhaft. Um dieses Ziel zu erreichen habe ich 4 Jahre benötigt und Sie werden es mit dem Fett-frei Programm – in nur 60 Tage schaffen!

 

Posted on Leave a comment

Ishrana osoba s inflamatornim bolestima creva

Pacijenti s ovim problemom najčešće imaju specifične tegobe i različite simptome, pa se ishrana mora prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. S toga, ne postoji neka tačno propisana ili posebna ishrana za ovaj problem. Takođe, ishrana zavisi i od faze bolesti – da li je u akutnoj, hroničnoj ili stabilnoj.

Ako uporedimo Mikrobiom (crevnu floru) zdravih ljudi sa crevnom florom pacijenata sa iritabilnim stomakom, inflamatirnim bolestima creva, Cronovom bolešću uočićemo izraženu neravnotežu u crevnoj flori bolesnika. Istraživači su otkrili da pacijenti sa Cronovom bolešću imaju veliki broj glivice – Candida tropicalis kao i prekomerne količine dve bakterije  – Serratia marcescens i Escherichia coli.

Ova tri mikroorganizma veoma blisko „sarađuju“ time što na crevnoj sluznici stvaraju robusni film sličan plaku, koji može izazavati masovnu crevnu upalu. Terapiju utvrđuje lekar a ovo je spisak namirnica koje su najčešći uzrok tegoba, ali i namirnica koje se preporučuju i koje ublažavaju tegobe.

Ovde ćete naći  SPISAK NAMIRNICA 

Mozete procitati u nastavku i tekst: Mit o testu na intoleranciju na hranu

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Posted on Leave a comment

Tajna mršavljenja je …

Ubeđeni ste da imate neki „defekt“ i zato ste gojazni?

Da li mislite da ste gojazni zato što ste nulta krvna grupa, ili zato što ste rođeni na pun mesec, ili je uzrok vaše gojaznosti u pogrešnom genu, nekom neobjašnjivom molekulu, falš atomu? Ubeđeni ste da vam je potrebna neka zaista duboka analiza, tipa: atomske fizike, kvantne, magnetne, jonizirajuće, eksitacione, emisione i tome slično.

Ubeđeni ste da postoji spisak „vaših opasnih“ namirnica koje baš vas i to na baš tom molekularnom nivou čine gojaznim. Sećate se ispitivanja na intoleranciju na određene namirnice? To je bilo kod nas veoma popularno. (U Austriji zabranjeno, jer se radilo o prodaji lažne informacije). A da li je pomoglo, da li je rešilo globalni problem gojaznosti? Nije. I neće, verujte. Surovo zvuči znam, ali,

[wc_box color=”warning” text_align=”left”]

99% ste gojazni jer mnogo jedete. Tačka! 🙁

[/wc_box]

Dijeta kroz istoriju

Već decenijama idemo napred-nazad bez rezultata, opraštajući se jednog po jednog trenda u ishrani. I dok nam jedni govore da jedemo samo proteine, drugi savetuju ni manje ni više nego sasvim nešto suprotno, vegansku ishranu. A onda pročitamo da ni voće nije baš bezbedno, ima mnogo fruktoze…

Tema „ishrana“ je toliko izgustirana, bolje rečeno „potrošena“, da mnogi više ne žele ni da čuju bilo šta o tome. Da li je ishrana zaista tako komplikovana ili smo je mi zakomplikovali živeći konstantno između prevelikih očekivanja i potpune ravonodušnosti.

Ko želi da bude mršav, mora da plati?!

Svakome od nas je za život neophodan vazduh i hrana. I dok je vazduh teško upakovati i prodati, hrana se izgleda debelo isplati – i što je više neobičnija, čudnija to je profitabilnija.

Preplavljeni smo dijetetskim suplementima u obliku moringe, kale, zeolita, psiliuma i drugih preparata dostupnih kako u apotekama tako u supermarketima. I dalje smo u potrazi za preparatom koji će naše grehe kompenzovati, verujemo da će se idealni zaslađivač ipak otkriti, koji će nam omogućiti da jedemo kako smo navikli, a da se ne gojimo!

„Skidamo“ se sa slatkiša akupunkturom, hipnozom, aromaterapijom, organizuju se grupne terapije dodirima. Izgleda da ludilu nema kraja. Mi ćemo i dalje samo plaćati, dok će se drugi bogatiti upravo na našim slabostima i iluzijama. I što je veći očaj, snage je sve manje da se odupremo silnoj mašineriji.

Stvari izmiču kontroli

Većina dijeta imaju sličan koncept: agresivnu reklamnu strategiju koja se postiže putem društvenih mreža. Metode su najčešće „specijalne“ i glavni im je zadatak da se izdvajaju od ostalih. „Metod“ na prvi pogled radi i počinje da privlači nove mušterije.

Ono što prati svaku dijet-kampanju jesu prvo poznate ličnosti koje se u svrhe marketinga koriste. Ta poređenja sa „uspešnim primerima“ su nerealna, jer teško da se jedna zaposlena majka, sa svim kućnim obavezama može porediti sa prominentnim ličnostima koji imaju pomoć u kuci, pomoć oko čuvanja dece, svog ličnog fitnes trenera.

Veoma brzo efikasnost dijeta postaje jasnija, jer sve se svodi na preporuku povećanog konzumiranja povrća uz drastično smanjenje energije koje prati gladovanje. A kad i pored izgladnjivanja željeni rezultat izostane, jer se metabolizam večitih dijetaša umorio i ne reaguje više na iste metode kao nekad, počinje nova frustracija. Počinje da nam se opet vrti u glavi, muka nam je…

Dijeta nije uspela, klijent “preživeo”

Rezultata djete ponovo nema, pare su potrošene, ali i naša očekivanja. Sa slabim, već izbledelim uspehom programi se „tiho“ gase. Postajemo na izgled mirni, ali samo do sledećeg talasa motivacije i potrage za novom dijetom, jer izmedju potpune ravnodušnosti i velikih ambicija, izmedju prejedanja i gladovanja uvek nas samo korak deli. Sa Googla bez oklevanja u pet sekundi već stiže sledeća ponuda – ovaj put uzbudljivija od svih ranijih. Istorija se nastavlja …

Tajna mršavljenja:

Nemojte da se smejete!!

Voilà  „Učimo ponovo jesti“

Rešenje je, kao i za sve komplikovane stvari ‒ uvek jednostavno.

[wc_box color=”warning” text_align=”left”]

Zdrava ishrana je prirodna, jednostavna, uravnotežena i raznovrsna, praktično ishrana bez zabrana. U narodu poznata kao UMERENA.

[/wc_box]

Evo nekoliko osnovnih saveta na putu do umerenosti.

  1. Prilagodite ishranu svom životu.
  2. Obratite pažnju na tri glavna obroka: doručak, ručak i večeru. Upišite ih u kalendar obaveza za taj dan.
  3. Ne preskačite obroke, hrana je gorivo i izgubljena energija se ne može nadoknaditi.
  4. Kupujte namirnice svog regiona i pratite njihov sezonski kalendar.
  5. Pre nego što krenete u kupovinu napravite spisak sa dobrim namirnicama. Ono što kupite ‒ to ćete i pojesti.
  6. Pravite jednostavna jela za poneti, kada niste kući: rižoto sa povrćem, obrok salatu, salatu od pasulja…
  7. Ne planirajte duže od dva-tri dana unapred da ne biste došli u iskušenje da imate previše dostupne hrane.
  8. Ni voće ni salata ne mogu biti obrok. Ne pijte hranu već je žvaćite i uživajte u njenom koloritu.
  9. Neka SVA vaša čula uživaju makar u jednom od obroka u toku dana.

FETT-FREI program nije dijeta već učenje pravilnoj ishrani kao jedinom mogućem načinu u borbi protiv viška kilograma. Srećna sam što program Fett frei postoji da bude vodič na putu koji vas uči umerenosti.

Sve o programu ishrane Fett-frei 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Posted on Leave a comment

Luk – povrće i lek. Francuski delikates – supa od luka

Svi kojima luk smeta, nažalost gube mnogo, jer je lekovitost luka dragocena. Bilo da je crveni, beli, smeđi  – zajedničko im je dobro zdravlje za sve nas.

Luk:

… smanjuje rizik od raka: luk sadrži antioksidans kvarcetin – jedan od najjačih. Luk sadrži sumporno jedinjenje Aliin, supstancu koja je odgovorna za oštrinu luka, ali ima ujedno i jaku zaštitnu moć. Studije su pokazale da ljudi koji često jedu luk imaju manju verovatnoću da obole od raka!

… pomaže dijabetičarima: poseban aktivni sastojak luka je biljni hormon “glukokinin”. On deluje sličano insulinu: pospešuje metabolizam šećera i smanjuje sadržaj šećera u krvi!

… deluje kao analgetik, ublažava bolove: sastojci koji sadrže sumpor imaju dejstvo slično aspirinu: snabdevaju krvotok kiseonikom i ubrzavaju njegov protok.

… štiti od gripa: visok sadržaj vitamina C, ali i takozvanih fruktana, jedinjenja voćnog šećera, koji dodatnom snagom sumpornih jedinjenja u luku zajednički pomažu u odbrani organizma.

Posetili ste Francusku, bili u Parizu? Da li su vas ponudili njihovim specijalitetom?

Čuvena francusku supa od luka – klasika francuske kuhinje! Za neke vrhunski specijalitet, za druge “ne baš”. Ipak, francuska kuhinja nije čudom i najbolja kuhinja sveta. (doduše nezvanično izabrana od strane eksperata u ishrani) !

Luk – „nekom rat nekom brat“ 

Luk je pravo čudesno povrće i velika je šteta ukoliko vam smeta. Upravo su „fruktani“ ti koji su s jedne strane dragoceni, ali s druge strane ostljivom stomaku problematični. Ove supstance mogu izazvati bolove u stomaku ili gasove. Ukoliko vam luk ne smeta, iskoritite svu njegovu lekovitost:

1.     Fructani su vlakna koja ne varimo, ali oni služe kao hrana našim dobrim bakterijama što ima enorman značaj za dobru crevnu floru (mikrobiom), koja je fundament celokupnog zdravlja!

Luk je prirodni prebiotik!

2.     Fruktani i sumpor iz luka održavaju ćelijsku membranu crvenih krvnih zrnaca, obezbeđuju dobar dotok kiseonika u krvi, pomažu protiv tenzijske glavobolje. Istovremeno, inhibiraju zgrušavanje krvi, sprečavaju trombozu, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.

3.     Aktiviranjem crevne flore fruktani povećavaju apsorpcju kalcijuma, čime smanjuju rizik od osteoporoze.

4.     Luk pomaže u mršavljenju. Aliin iz luka pomaže telu da izgradi aminokiseline, poput taurina. A taurin je podsticaj za hormone koji ubrzavaju gubitak masti u telu. To luk čini idealnim u ishrani i pomaže mršavljenju!

 

Predlog za doručak iz programa Fett-Frei: Restovana palenta

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Posted on Leave a comment

“Brzo fermentisano povrće s toplom marinadom”. Video!

Divan način da preko zime obezbedimo zdravlje, jer ovo je upravo ono što naš Mikrobiom voli. Učinimo mu taj plezir. 🙂
Salata je već sutra na našem stolu! Video je na ruskom jeziku, a ja vam pišem sastojke i kraći opis pripreme.
Sastojci:
– 1 kg iseckanog kupusa,
– 1 šargarepa,
– 1 paprika,
– 1 glavica luka
Marinada:
– 500 ml vode,
– 50 g šećera, (možete i manje, mada rusi ne smanjuju; može i med umesto šećera)
– 20 g soli,
– 80 ml suncokretovog ulja (može i neko koje više volite),
– 3 lista lovorovog lista,
– 5 komada crnog bibera,
– aleva paprika,
– 50 ml. 9% sirćeta (jabukovo)
Priprema:
Cela tajna je u toploj marinadi! Sve sastojke marinade (osim sirćeta) zagrejte do ključanja i odmah sklonite s vatre. Dodajte sirće. Toplom marinadom prelijte iseckano povrće, pritisnite koliko možete, zatvorite teglu i ostavite da se ohladi.
Zatim prebacite u frižider i od sutra već možete jesti.
Mozete dodati i drugo povrće, ja stavljam i cveklu, beli luk, prazuluk…
Uživaćete !!!