Category: Blog

Patlidžan dolazi iz Azije

Solanum melongena – poznat kao patlidžan, poreklom je iz Kine, odakle su ga preko Indije i Persije, Arapi u 7. veku doneli u Španiju. U to doba „kolale“ su razne „mračne“ priče o ovom povrću koje nakon sečenja pocrni. Verovalo se da izaziva epilepsiju, histeriju i da su ga Arapi doneli u Evropu da bi zatrovali hrišćane. Arapi su patlidžan nazivali al-badingian (đavolje jaje), od čega je kasnije nastao francuski izraz patlidžan. Italijani su mu dali ime melanzana, što znači nezdravo voće.

Ipak, Evropljani su vremenom shvatili da se zreo patlidžan može jesti bez straha. Taj „opasni“ alkaloid (od čega pulpa pocrni kada se preseče) koji se nalazi u njemu poznat je kao solanin (ima ga i u krompiru) u stvari štiti plod od insekata. Ne brinite, za ljude je solanin praktično neškodljiv, čak su razne studije pokazale da on u malim količinama snižava holesterol, ima antigljivični i antibakterijski efekat, a u najnovijim studijama pokazalo se da sprečava rast ćelija raka. Danas je sadržaj solanina u patlidžanima mnogo manji nego što je bio nekada.

Bogatstvo patlidžana je u…

Patlidžan ne važi za superpovrće po količini vitamina i minerala, ali sadrži i nešto drugo tzv. sekundarne biljne supstance (fitosastojke). Patlidžan krije pravo bogatstvo: beta-karotina, fenolnih supstanci, flavonoida (npr. antocijanin koji sprečava rak). Visok sadržaj ANTOCIJANIDA daje palidžanu tipičan ukus i prepoznatljivu ljubičastu boju, suzbija oksidativni stres ljudi, smanjuju rizik od raznih bolesti.

Patlidžana se svrstava u 10 najboljih povrća po svom antioksidativnom kapacitetu: efikasan je protiv bakterija i upala, kao što su stomatitis (upala sluznice usta), artritis i gastritis, kardiovaskularnih bolesti. ^[1] 

u lečenju bradavica, opekotina. Pokazalo se da ekstrakt patlidžana štiti jetru i ima veliki potencijal u lečenju karcinoma. (Turska studija iz 2018. godine.) ^[2] 

Patlidžani pomažu kod dijabetesa i povišenog krvnog pritiska

Hrana bogata antocijaninima, poput patlidžana, borovnica, zelenog čaja regulišu metabolizam ugljenih hidrata tako što se nivo šećera u krvi smanjuje nakon obroka i poboljšava lučenje insulina. (Medicinski univerzitet u Vroclavu, Univerziteta Sains u Maleziji)

Nacionalni institut za zdravlje, klinika Maio i Američko udruženje za dijabetes preporučuju ishranu s visokim unosom patlidžana kao deo Nacionalnog programa u lečenju dijabetesa.^[3]

Patlidžan se koristi u tradicionalnoj kineskoj medicini (TCM) protiv povišenog krvnog pritiska, kod očnih bolesti kod pacijenata sa dijabetesom.

Uzgajanje patlidžana

Glavna sezona patlidžana je leto. Patlidžani koje mi jedemo uzgajaju se tokom cele godine u džinovskim plastenicima Španije, Kine, Meksika, Holandije. U tim „plastičnim“ morima, površine 50.000 fudbalskih terena, rade hiljade i hiljade siromašnih afričkih migranata, pa je to često tema Evropskog komesarijata za ishranu zbog kršenje propisa o neadekvatnoj zaštiti ljudi na radu i sl.

Važno! Patlidžan spada među najzagađenija povrća (pesticidima) – ako potiče iz konvencionalnog uzgoja  

To su potvrdile analize hemijskih i veterinarskih istraga iz Štutgarta 2017. godine: Patlidžani, kao i paprike, tikvice i paradajz, sadrže brojne pesticide. U 28 uzoraka patlidžana, ostataka pesticida je bilo u 27, u 24 ih je bilo mnogostruko više, a u 8 uzoraka bila je premašena maksimalno dozvoljena količina. U 6 slučajeva pronađen je hlorat, (zabranjen u EU od 2008) – herbicid koji inhibira unos joda.

Zbog manjka sunca u povrću je prilično smanjen sadržaj važnih sekundarnih biljnih supstanci. 

Organski patlidžani su zdraviji

Prema ekomonitoringu, programu praćenja organske hrane vodećeg austrijskog ekološkog pokreta Global 2000, organsko voće i povrće je 40 do 200 puta manje zagađeno i sadrži gotovo duplo više važnih fenolnih supstanci od konvencionalno uzgajanog povrća. ^[4]

Savet: kupujte patlidžan kada mu je sezona, najbolje iz svog regiona, a ukoliko imate baštu, možete i sami da ga uzgajate. Biljka će izgledati dekorativno na vašem balkonu ili terasi, ključno je da saksija sadrži najmanje deset kilograma zemlje, da se dovoljno zaliva i prirodno đubri.

Može li se jesti kora patlidžana? Upravo ljuska sadrži većinu pomenutih zdravih vitalnih supstanci. Zato ga ne treba ljuštiti. Međutim, to bi onda trebalo da bude organski patlidžan.

Organske patlidžane možete zamrznuti.

Patlidžane možete zamrznuti sirove. Dobro ih operite i osušite, zatim isecite na kockice, odmah napunite kese za zamrzavanje i zatvorite vakuumom. Kriške patlidžana možete i da blanširate (4 minuta), zatim ih ohladite u ledenoj vodi, osušite i vakuumirajte. Smrznute patlidžane obrađujte odmah bez razmrzavanja.

Jela od patlidžana Patližan može biti punjen pirinčem, kuskusom, mogu biti prženi na tiganju. Japanska studija je čak pokazala da se sadržaj fenolnih jedinjenja i antioksidativna snaga patlidžana povećavaju na temperaturama između 65° C i 95°C. Dakle, grilovanje je ok! ^{[5]  [6]}

U Indiji se patlidžan često koristi za pravljenje namaza s karijem (chutneia), a iz Arabije nam dolazi popularni baba ganuš (pečeni patlidžani, susamova pasta, beli luk, limun i maslinovo ulje). Tada sve sastojke možete pasirati i začinjeni pire poslužiti kao prilog ili za umakanje.

Ukus patlidžana je specifičan, intenzivan i zahteva dosta začinskog bilja: ruzmarin, majčinu dušicu, korijander ili žalfiju, a pored toga, patlidžani se savršeno slažu sa tikvicama, paprikama i paradajzom. Kod nas je omiljena musaka od patlidžana, francusko zapečeno povrće zvano ratatui.

Recept: Francuska musaka – Ratatoui

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

^[1] Das S, Raychaudhuri U, Falchi M, Bertelli A, Braga PC, Das DK., Cardioprotective properties of raw and cooked eggplant (Solanum melongena L)., https://www.ncbi.nlm.nih.gov/pubmed/21894326

^[2] Nergiz Gürbüz at al, Health benefits and bioactive compounds of eggplant, Epub 2018 Jun 20. 2018 Dec 1;268:602-610.

^[3] I. Kwon, In vitro studies of eggplant (Solanum melongena) phenolics as inhibitors of key enzymes relevant for type 2 diabetes and hypertension, Available online 13 August 2007.

^[4]Mishael R Marak, A Review on Organic Production of Brinjal (Solanum melongena), Published 2019, Journal of emerging technologies and innovative research

^[5] Roberto Lo Scalzo, Marta Fabiani, Giuseppe Mennella Giuseppe L. Rotino, Monica Dal Sasso, Maria Culici∥, Alessandra Spallino, and Pier Carlo Braga, Thermal Treatment of Eggplant (Solanum melongena L.) Increases the Antioxidant Content and the Inhibitory Effect on Human Neutrophil Burst, ( Eggplant Health benefits)  https://pubs.acs.org/doi/abs/10.1021/jf903881s

^[6] Uchida, K., Tomita, H., Takemori, T. and Takamura, H. (2017), Effects of Grilling on Total Polyphenol Content and Antioxidant Capacity of Eggplant (Solanum melongena L.). Journal of Food Science, 82: 202-207. doi:10.1111/1750-3841.13567

Image by Мирослава Новикова from Pixabay

Veggi sportisti 

Na Univerzitetu u Tampi na Floridi sprovedena je studija na temu „Rast mišićne mase kod mladića koji su vežbali tri puta nedeljno i koji su 8 nedelja svakodnevno konzumirali 48 g proteina – jedna grupa protein iz pirinča (biljni), a druga protein surutke (životinjski)“. Obe grupe mladića su izgradile mišiće u istoj meri! I mišićna snaga i brzina oporavka nakon treninga bili su podjednaki u obe grupe.^[1] 

Sportski uspeh je moguće postići u istoj meri sa čisto biljnim proteinima kao i sa životinjskim proteinima! S tom razlikom što životinjski proteini često imaju zdravstvene nedostatke, što ćemo videti u nastavku teksta.

Proteini u ishrani – imperativ ili opasnost 

Proteini koje unesemo hranom metaboličkim procesima se razlažu na aminokiseline, a zatim telo od raspoloživih aminokiselina gradi sopstvene proteine! Aminokiseline su poput slova – od slova se prave reči, tj. proteini. Proteini su gradivni materijali svake ćelije u telu. Ne postoji nijedna struktura koja nije sastavljena od proteina, uključujući hormone, enzime, antitela, kao i proteine za dobru kosu, nokte, čvrstu kožu, jake mišiće.

Ali, ali…

„Dijete bogate proteinima postale su popularne poslednjih godina jer daju brz rezultat u gubitku težine“, reči su profesora i doktora medicine Babaka Razanija sa Univerziteta u Sent Luisu. „Međutim, nije sve tako kako izgleda“, naglašava profesor. Rezultati njegove studije, objavljeni u januaru 2020. godine u časopisu Nature Metabolism pokazali su (na miševima) opasne neželjene efekte takvih dijeta! ^[2] 

Opasnost od srčanog i moždanog udara, embolije, tromboze  

Prof. Razani je u svojoj studiji podelio miševe u dve grupe. Jedni su dobijali uobičajenu ishranu, ali sa trostruko uvećanim sadržajem proteinima, a drugi ishranu s normalnim udelom proteina.  Ni u jednoj ni u drugoj grupi miševi nisu dobili na težini, ali se u prvoj grupi pojavila ateroskleroza sa oko 30% više naslaga. „Naša studija nije prva koja pokazuje indiciju stvaranja ‘plaka’ usled dijeta sa visokim sadržajem proteina, ali je pokazala nešto novo – razvoj nestabilnih, lako odlepljivih naslaga na zidovima arterija.“ Jasno je da su odlepljive naslage opasne upravo zato što se lako odvajaju i, poput tromba, negde u telu mogu izazvati fatalna začepljenja: infakrt, moždani udar, plućnu emboliju, trombozu. 

Šta se zapravo dešava?

Zidovi arterija, kao i ćelije drugih organa u telu, poseduju veoma važne ćelije makrofage čija je osnovna uloga da čiste ćelije od otpadnih stvari, štetnih naslaga, da uklanjaju dotrajale ćelije i sl. Međutim, ispostavilo se u ovom slučaju da se naslage na zidovima krvnih sudova toliko brzo stvaraju da makrofage ne samo da ne uspevaju da ih otklone već pod navalom naslaga masovno i umiru. Posledica velikog broja mrtvih makrofaga jeste da naslage na krvnim sudovima sada još više rastu. 

„Kod miševa koji su jeli mnogo proteina ispod naslaga je ležalo groblje makrofaga koje su lako mogle da se odvoje od arterijskih zidova. Ukoliko bi se ova pojava javila kod osoba s hipertenzijom, kada krv pod pritiskom protiče i nosi odvaljene naslage – opasnost od srčanog udara bi bila više nego izvesna“, zaključuje profesor Razani.  

Aminokiseline leucin i arginin – naročito opasne

Ako jedemo mnogo proteina, imaćemo u cirkulaciji mnogo aminokiselina. Pokazalo se da naročito aminokiseline leucin i arginin promovišu stvaranje velikog broja makrofaga koje masovno umiru. Leucina ima znatno više u crvenom mesu nego, na primer, u ribi i biljnim proteinima.

Biljni proteini štite od dijabetesa tipa 2

Punih 20 godina (1980–2000) Univerzitet u Finskoj je vodio poznatu Kuopio studiju, u kojoj su analizirani podaci 2.332 muškarca između 42 i 60 godina. Za tih 20 godina, kod 432 ispitanika se pojavio dijabetes tipa 2, što se podudaralo sa pretpostavkom da su oni u ishrani praktikovali veći unos životinjskih proteina.^[3] 

S druge strane, muškarci koji su jeli najviše biljnih proteina imali su 35% manji rizik od nastanka dijabetesa, a pokazalo se da bi, ukoliko bi „mesojedi” zamijenili samo 5 g životinjskih proteina biljnim, to smanjilo rizik od dijabetesa za čak 18%!

Biljni izvori proteina bolji od mesa

Dugo se smatralo da je visok sadržaj soli i nitrita u suvomesnatim proizvodima, kao što su salama, kobasica i sl., glavni uzrok razvoja bolesti jer se pokazalo da svako ko dnevno pojede nešto više od 50 g mesnih prerađevina povećava rizik od dijabetesa za 20%. Verovalo se da neprerađeno meso ne predstavlja problem. Ali… 

Nedavna studija istraživača sa Harvarda pokazala je da konzumiranje 100 g mesa dnevno, kao što su biftek, šnicla i sl., povećava rizik pojave dijabetesa, kao i da je grilovanje i sličan način spremanja mesa rizičan faktor za nastanak dijabetesa. ^{[4] [5]}

Španska studija iz 2016. godine objavila vest da 150 g mesa dnevno povećava rizik od dijabetesa za 80%. ^[6]  Novija studija objavljena 2020. je pokazala da konzumacija životinjskih proteina – posebno u obliku mesa – povećava smrtnost. ^[7]  

Koji biljni proteini su bolji? 

Biljni proteini se nalaze u svoj biljnoj hrani, ali u različitim proporcijama, pa su tako mahunarke, semena, orasi veoma bogati biljnim proteinima, dok su voće i salate siromašniji.  

Savet: Savršena kombinacija može biti: proteini pirinča i proteini graška! Pirinčani protein sadrži puno aminokiseline metionina, dok je lizin u izuzetno visokim količinama sadržan u proteinima graška.

Ako želite savršene proteine koji obezbeđuju sve aminokiseline u pravom odnosu i u velikim količinama, onda kombinujte protein graška s proteinima pirinča u odnosu 3 : 7.

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Literatura: 

^[1] Jordan M Joy at al. The effects of 8 weeks of whey or rice protein supplementation on body composition and exercise performance, Nutr J, 2013 Jun 20;12:86.

^[2] Zhang X, Sergin I, Razani B. at al, High protein diets increase cardiovascular risk by activating macrophage mTOR to suppress mitophagy. Nature Metabolism. Jan. 23, 2020.

^[3] M Uusitupa, The Finnish Diabetes Prevention Study, Br J Nutr, 2000 Mar; 83

^[4] An Pan, Qi Sun at al, Red Meat Consumption and Risk of Type 2 Diabetes: 3 Cohorts of U.S. Adults and an Updated Meta-Analysis, American Journal of Clinical Nutrition, online August 10, 2011.

^[5] Liu G, Zong G, Wu K, Hu Y, Li Y, Willett WC, Eisenberg DM, Hu FB, Sun Q. Meat Cooking Methods and Risk of Type 2 Diabetes: Results From Three Prospective Cohort Studies. Diabetes Care. 2018 Mar 9:dc171992.

^[6] Teresa Tamayo, The Prevalence and Incidence of Diabetes in Germany, Dtsch Arztebl Int, 2016 Mar 18;

^[7]  Huang J, Liao LM, Weinstein SJ, Sinha R, Graubard BI, Albanes D. Association Between Plant and Animal Protein Intake and Overall and Cause-Specific Mortality. JAMA Intern Med. 2020

Image by Wilfried Pohnke from Pixabay
Background photo created by nensuria – www.freepik.com
<href=httpswww.freepik.com/photos/foodFood photo created by timolina – www.freepik.com

 

Psihijatar David Havkins je istraživao dvadeset godina emocionalni život čoveka i predstavio ga je kao spiralu od ogozdo nagore, od negativnih prema pozitivnim emocijama i energetskim stanjima.

On polazi od pretpostavke da se spoljni uticaj – sila – kontroliše sopstvenom energijom – snaga – koja nastaje unutra. Psiha svakoga od nas poseduje već naučene obrasce i u skladu sa svojim (ne)snažnim energetskim bogatstvom iznutra – što više „snage“ imamo, bolje ćemo se suprostaviti „sili“.

Zašto su stid i samopoštovanje toliko važni?

Nikada ne biste pomislili (ni ja) da je osećaj stida jedno od najtežih emocionalnih stanja, po skali na dnu spirale, praktično stanje pred smrt. Iako ćemo se tome možda začuditi, psihijatrija prepoznaje povredu samopoštovanja i stid kao najteže oblike u psihijatrijskoj praksi.

Niko ne može reći da se nikada ničega nije postideo. Svima nam je poznat osećaj rumenila u licu u neprijatnim situacijama. Neprijatno za nas postaje onda kada osetimo podrugljiv pogled drugih ljudi (kada u školi kažemo neku glupost, kada nas uhvate u laži i sl.). Sramota pokazivanja, sramota porekla, sramota osećanja, sramota od sramote. Tako se spoljne sile pretvaraju za neke i u sile samoubice.

Bodyshaming: sramota zbog sopstvenog tela

Ljude su oduvek zadirkivali ili ogovarali nekoga zbog izgleda. Danas se taj fenomen naziva Bodyshaming. To znači da je neko obezvređen zbog svog izgleda. Diskriminacija se kreće od malih primedaba do teških uvreda. Sve to može zaista da boli i u stvarnom životu, ali i na društvenim mrežama.

I ruku na srce: ko ne poboljša svoju najnoviju sliku profila kako bi izgledao lepše, vitkije i jednostavno bolje? Budimo iskreni, koliko često VI ocenjujete osobu prema izgledu? Verovatno prečesto, najčešće intuitivno. Iako ne komentarišete, ne znači da nemate komentar!

Međunarodno istaživanje grupe IouGov-a, iz 2019. sprovelo je 2019. istraživanjeBody-Shaming-Victim (žrtve sramoćenja zbog svog izgleda) na preko 2000 lica starijih od 18 godina. Pokazalo se da je trećina Nemaca bila izložena ruganju i sramoćenju zbog svog tela.

Kod osoba mlađih od 35 godina to je najizraženije ‒ četiri od deset osoba bile su žrtve sramoćenja, dok je „samo“ 14% starijih od 55 godina to izjavilo! 34% anketiranih doživelo je vređanje više od deset puta, dok je 38% starosne grupe od 25 do 34 godine imalo to iskustvo više od deset puta. U mnogim slučajevima počinioci i žrtve se lično poznaju, a neretko poniženje potiče od prijatelja i porodice. 

Sramota nikada nije milostiva 

Čak i Nemačko društvo za gojaznost (DAG) prepoznaje Bodyshaming kao masovni fenomen i oblike diskriminacije – sa dalekosežnim posledicama. Studija Univerziteta u Tibingenu iz 2012. godine pokazala je da gojazni ljudi zaostaju u karijeri, pa čak i emancipovani šefovi imaju predrasude prema ljudima sa prekomernom težinom – mnogo je manja verovatnoća da će ih zaposliti.

A neuspeh prati sramota. Sramota što nisi uspeo da poradiš na sebi. Od Roksane Gej, profesorke na Jejlu, jedne od najprodavanijih autorki i predavača, dolazi šokantna rečenica: „Što ste deblji, svet postaje manji.“

Industrije stida

Nista ne bi funkcionisalo bez industrije stida: modni časopisi, fitnes časopisi, kozmetička hirurgija, filmska industrija i, naravno, društvene mreže. Taj teror medija stvara konstantan osećaj sramote jer prikazuju vitke lepotice stare ne više od 20 godina, besprekorna tela i lepotu kao imperativ uspeha. To je norma. A samo nekoliko procenata stanovništva tako izgleda. Čovek se s pravom pita: „A ja? Ja sa svojim 55-ogodišnjim telom, takođe volim lepotu, ali sam izgubio trku u ’naoružanju’ jer sam se usudio da ostarim.“

Dobronamerni saveti imaju suprotan efekat

Iz moje prakse 

„Moraš više da se baviš sportom“ ili „Ne jedi toliko“ ili „Moraš nešto da uradiš sa sobom“… stalno mi govore mama i tata. „Oni misle da sam slab karakter i da sam lenja da smršam, što kod mene izaziva potpuni bes. Ja tek tada izgubim želju za životom, verujte, jer me potpuno srozaju. U tim momentima osećam samo još veći stid i patnju zbog svog izgleda”, kaže dvadeset trogodišnja Jelena.

Snagu moramo naći u sebi

Često mi se javljaju roditelji za pomoć u mršavljenju za svog supružnika ili za dete, prijatelj koji želi da pomogne prijatelju. Da li je njihova želja dovoljna? Jasno je da je problem gojaznosti, kada se uzmu u obzir i celokupan emocionalni pritisak na tu osobu i osećaj stida zbog svog izgleda (slika sa spiralom emocija pokazuje da stid i sram spadaju u najteži oblik mentalnog stanja), danas tako neizlečiv i čest.

Emocije – učitelji života

Bez emocija ne bismo ništa naučili jer reagujemo na osnovu emocionalnog iskustva. Emocije daju pravu sliku o tome šta u stvari (ne) želimo i šta nam (ne) treba.

Ipak, pre sto godina ljudi se nisu osećali kao danas. Naša emocionalnost je i duboko socijalna i ona odražava naš odnos sa drugima.  Društva stvaraju pravila za rano saznanje šta su to dobra i loša osećanja, s obzirom na to koja od njih nam donose društveno priznanje, a koja ne. Pozitivna osećanja su glavni pokazatelj dobrog mentalnog zdravlja.

Ali kako da se nosimo s neprijatnim osećanjima? Najčešće ih potiskujemo, izbegavamo. Ali ako to radimo, ništa se neće promeniti! „Tamo gde imamo snažne emocije, o tome se i brinemo“, kaže psihijatar Havkins s početa teksta. Dakle, ako želimo da se rešimo nekog „lošeg“ osećaja, neće nam pomoći ako ga potisnemo. Nasuprot tome: emocije su naša spremnost na promene i pokazatelji našeg razvoja.

Empowerment

Englezi imaju divnu reč „empowerment, a mi bismo to preveli „samoosnaživanje“, a vi je prevedite po svome. A to znači da bi trebalo da se sprijateljimo sa svim svojim emocijama, pa i negativnim. Moramo im omogućiti da dođu do naše svesti, da njihovu silu zaista osetimo, jer ćemo jedino tako naći snagu za promene.

Ipak, onaj ko nema tolike lične kapacitete ili je snagu istrošio, onaj ko pati od strahova, depresije i gubi kvalitet života usled gojaznosti treba da potraži stručnu pomoć.

MOJ SAVET:

Smatram da je svaka devojka koja prođe pubertet bez poremećaja u ishrani, bilo da je gojazna ili da pokazuje anoreksične i slične pojave, već osvojila jednu pobedu. Mi odrasli i nešto stariji treba da imamo zdrav odnos prema telu i zdravlju, da održavamo normalnu telesnu težinu, da radimo na sebi svakodnevno, ali bez fanatizma i postavljanja nerealnih ciljeva. Samo tako ćemo sačuvati zdrav razum i doprineti kvalitetnijem životu bez osećanja stida.

Svaki vaš komentar je dobrodošao!

People photo created by shurkin_son – www.freepik.com

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ernährungsgewohnheiten zu ändern ist für Menschen sehr schwer, weil sie ihre liebgewohnnen Einstellungen nicht ablegen wollen. Warum? In allen Kulturen ist das Essen mehr als Nahrstoff. Es gibt keine Kultur auf der Welt in der ein Mensch allein isst. Das Essen ist ein Symbol der Einheit und Zugehörigkeit. Es verstärkt die emotionalen familiären Verbindungen, gibt ein Gefühl von Gemütlichkeit und Zusammengehörigkeit. Es ist sehr schwierig, einen Geschmack, den der Mensch gewöht ist, zu verändern. Was wir essen, sagt aus, wer wir sind und woher wir kommen, gibt uns einen persönlichen Stempel.

Daher bedeutet eine Änderung der Ernährung eine Wesensänderung. Änderungrn sind möglich , aber sie gehen langsamer als wir es möchten. Dewegen war mein Weg auch nicht kurz.

Aus meiner Erfahrung

Leben in anderen Ländern hat mich in Kontakt mit anderen Kulturen, Bräuchen und natürlich auch anderen Ernährungsgewohnheiten gebracht. In Moskau habe ich mich immer gefragt, wie es möglich ist, dass die Leute Fischeier, auch gesalzenern Fisch und Schwarzbrot gern essen und dass sie Schwarztee jedes mal nach dem Essen trinken. Die mayonnaisehältigen Saucen und Salate bereiteten sie gern zu, und Buchweizen ist die beliebteste Beilage. All das hat nicht zu meinen Gewohnheiten gepasst. Aber dann habe ich bemerkt, dass ihre Portionen viel kleiner als unsere waren. Das Mittagsessen könnte nur ein Teller Gemüse- oder Pilzsuppe mit einem Stück Schwarzbrot sein. Allgemein essen die Leute viel weniger Fleisch und mehr Fisch. Doch war der Einkauf von Lebensnitteln in der Millionenstadt das härteste. Um Lebensmittel einzukaufen braucht man in Moskau einen ganzen Tag. Supermärkte können mehr als 60 Kassen haben. Die Auswahl der Speisen ist so groß , dass es nicht möglich ist, weder Qualität noch Herkunft der Zutaten herauszufinden.

Diese Großeinkäufe haben mein Gewicht in fünf Jahren, bei meiner Körpergroße von 172 cm, langsam aber kontinuierlch an die 80 kg gebracht. Trozdem habe ich mir nichts daraus gemacht, vorrangig war immer jemand oder etwas anderes.

2008. bin ich nach Innsbruck, Tirol gekommen – auf einen anderen Planeten. Menschen jung und alt- viele auf Fahrrädern, auf denen ein kleiner Fahrradkorb montiert war und im Korb die Lebensmittel nur für einen Tag. Ich muss zugeben, dass es für mich ein andere Welt war. Zum ersten mal habe ich begonnen, das Essen mit anderen Augen zu sehen. Österreich, inbesondere Tirol ist ein ökologisches Paradies in Bezug auf gesunde und gut kontrollierte Lebensmittel. Was mir besonders aufgefallen ist und angehnehm überrascht hat, sind die Gewohnheiten der Menschen, Produkte ihrer Region zu kaufen. Zum Beispiel werden die Leute die Erdbeeren aus dem benachbarten Italien nicht kaufen, sondern sie warten, bis sie aus Tirol kommen. Das gleiche gilt für Fleisch. Obwohl das Fleisch aus Deutschland billiger ist, wird der Tiroler immer vorrangig heimische Produkte kaufen. Und für mich waren die Folgen weitreichend. Warum?

Die erste Phase: Was auch immer, sogar wenn unsere Umstände uns positiv beeinflussen, man hat ein natürliches Bedürfnis, allem Neuen zu widerstehen. Er wählt nach einem langjärhrigen Muster. Und gerade damit beginnt die erste Phase der Umstellung. Es läuft so , dass wir alle Änderungen verwerfen, voll mit Kritik gegen das Unbekannte und mit den grossen Wunsch unsere Überzeugung anderen aufzudrängen. Ich habe mich Angriff verteidigt: “Wie können Sie diese riesige, tennisballgroßen Knödel lieben?”, “Findest du diese Spätzle nicht zu fett?”, “Wie kann man zu Mittag nur eine Süßspeise essen?” habe ich andere gefragt. Wie groß war meine Enttäuschung, als ich auf die Frage: “Wie findest du meine Krautrollen ?”die Antwort bekommen habe, dass schon schmackhaftere Speisen verzehrt worden sind. Nicht zuletzt fanden manche meine Torte mit 12 Eiern fast tödlich.

Die zweite Phase: kommt mit der Zeit, wenn die Veränderungen unbewusst beginnen. Zuerst habe ich es bemerkt als mein Lieblingsajvar (fettige Paprikaaufschtrich) meiner Tante im Kühlschrank verdorben ist. Dann ist das selbe mit Kajmak ( heimische fettige Frischkäse) passiert. Ich habe erkannt, dass es noch andere leckere Dinge gibt, die weit weniger fett sind. Es ist mir klar geworden, dass ich nicht zurück wollte. Ich habe mich gut gefühlt und habe begonnen die Veränderungen zu geniesen, aber auch mein neues Körpergewicht von 70 kg (die erste BIA-Messung betrug 19,5 kg Fett).

Das wichtigste für mich war, nicht hungrig zu sein, doch immer darauf zu achten, was ich esse. Es war natürlich einfach mich an das guten Vollkornbrot in Österreich zu gewöhnen. Es war aber auch nicht schwierig es selbst zu backen. Ja, genau. Das Brot ist mein Grundnahrungsmittel geworden. Es hat mir ein längeres und angenehmes Sättigungsgefühl gegeben und sein Geschmack hat ideal zu den anderen Lebensmitteln gepasst. In Montenegro habe ich es mit Tomaten und Mozzarela gegessen. In Russland – mit einem Salat von Hering. In Tirol – mit Kartoffeln! Es war Tatsache, dass ich durch eine solche Ernährung nicht nur Gewiecht verliere, sondern vor allem Fettmasse. Freunde haben begonnen Interesse zu zeigen, welche Diät ich mache und ich habe ständig geantwortet, dass es nur über eine gesunde Ernährung geht. Dies ist mein Haupt-Motto geworden. Nach zwei Jahren hat meine Waage 63 kg (davon 13,2 kg Fettanteil )gezeigt. Das Gewicht habe ich heute noch. Können Sie glauben, dass bei einem Gewichtverlust von 7 kg, 6,3 kg Fett war?!

Das letzte Ziel ist die dritte Phase, die sogenannte bewusste Phase. Sie beginnt, wenn Änderungen Teil Ihres Lebens geworden sind. Nur diese Veränderungen sind dauerhaft. Um dieses Ziel zu erreichen habe ich 4 Jahre benötigt und Sie werden es mit dem Fett-frei Programm – in nur 60 Tage schaffen!

 

Pacijenti s ovim problemom najčešće imaju specifične tegobe i različite simptome, pa se ishrana mora prilagoditi svakom pacijentu ponaosob. S toga, ne postoji neka tačno propisana ili posebna ishrana za ovaj problem. Takođe, ishrana zavisi i od faze bolesti – da li je u akutnoj, hroničnoj ili stabilnoj.

Ako uporedimo Mikrobiom (crevnu floru) zdravih ljudi sa crevnom florom pacijenata sa iritabilnim stomakom, inflamatirnim bolestima creva, Cronovom bolešću uočićemo izraženu neravnotežu u crevnoj flori bolesnika. Istraživači su otkrili da pacijenti sa Cronovom bolešću imaju veliki broj glivice – Candida tropicalis kao i prekomerne količine dve bakterije  – Serratia marcescens i Escherichia coli.

Ova tri mikroorganizma veoma blisko „sarađuju“ time što na crevnoj sluznici stvaraju robusni film sličan plaku, koji može izazavati masovnu crevnu upalu. Terapiju utvrđuje lekar a ovo je spisak namirnica koje su najčešći uzrok tegoba, ali i namirnica koje se preporučuju i koje ublažavaju tegobe.

Ovde ćete naći  SPISAK NAMIRNICA 

Mozete procitati u nastavku i tekst: Mit o testu na intoleranciju na hranu

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Ubeđeni ste da imate neki „defekt“ i zato ste gojazni?

Da li mislite da ste gojazni zato što ste nulta krvna grupa, ili zato što ste rođeni na pun mesec, ili je uzrok vaše gojaznosti u pogrešnom genu, nekom neobjašnjivom molekulu, falš atomu? Ubeđeni ste da vam je potrebna neka zaista duboka analiza, tipa: atomske fizike, kvantne, magnetne, jonizirajuće, eksitacione, emisione i tome slično.

Ubeđeni ste da postoji spisak „vaših opasnih“ namirnica koje baš vas i to na baš tom molekularnom nivou čine gojaznim. Sećate se ispitivanja na intoleranciju na određene namirnice? To je bilo kod nas veoma popularno. (U Austriji zabranjeno, jer se radilo o prodaji lažne informacije). A da li je pomoglo, da li je rešilo globalni problem gojaznosti? Nije. I neće, verujte. Surovo zvuči znam, ali,

[wc_box color=”warning” text_align=”left”]

99% ste gojazni jer mnogo jedete. Tačka! 🙁

[/wc_box]

Dijeta kroz istoriju

Već decenijama idemo napred-nazad bez rezultata, opraštajući se jednog po jednog trenda u ishrani. I dok nam jedni govore da jedemo samo proteine, drugi savetuju ni manje ni više nego sasvim nešto suprotno, vegansku ishranu. A onda pročitamo da ni voće nije baš bezbedno, ima mnogo fruktoze…

Tema „ishrana“ je toliko izgustirana, bolje rečeno „potrošena“, da mnogi više ne žele ni da čuju bilo šta o tome. Da li je ishrana zaista tako komplikovana ili smo je mi zakomplikovali živeći konstantno između prevelikih očekivanja i potpune ravonodušnosti.

Ko želi da bude mršav, mora da plati?!

Svakome od nas je za život neophodan vazduh i hrana. I dok je vazduh teško upakovati i prodati, hrana se izgleda debelo isplati – i što je više neobičnija, čudnija to je profitabilnija.

Preplavljeni smo dijetetskim suplementima u obliku moringe, kale, zeolita, psiliuma i drugih preparata dostupnih kako u apotekama tako u supermarketima. I dalje smo u potrazi za preparatom koji će naše grehe kompenzovati, verujemo da će se idealni zaslađivač ipak otkriti, koji će nam omogućiti da jedemo kako smo navikli, a da se ne gojimo!

„Skidamo“ se sa slatkiša akupunkturom, hipnozom, aromaterapijom, organizuju se grupne terapije dodirima. Izgleda da ludilu nema kraja. Mi ćemo i dalje samo plaćati, dok će se drugi bogatiti upravo na našim slabostima i iluzijama. I što je veći očaj, snage je sve manje da se odupremo silnoj mašineriji.

Stvari izmiču kontroli

Većina dijeta imaju sličan koncept: agresivnu reklamnu strategiju koja se postiže putem društvenih mreža. Metode su najčešće „specijalne“ i glavni im je zadatak da se izdvajaju od ostalih. „Metod“ na prvi pogled radi i počinje da privlači nove mušterije.

Ono što prati svaku dijet-kampanju jesu prvo poznate ličnosti koje se u svrhe marketinga koriste. Ta poređenja sa „uspešnim primerima“ su nerealna, jer teško da se jedna zaposlena majka, sa svim kućnim obavezama može porediti sa prominentnim ličnostima koji imaju pomoć u kuci, pomoć oko čuvanja dece, svog ličnog fitnes trenera.

Veoma brzo efikasnost dijeta postaje jasnija, jer sve se svodi na preporuku povećanog konzumiranja povrća uz drastično smanjenje energije koje prati gladovanje. A kad i pored izgladnjivanja željeni rezultat izostane, jer se metabolizam večitih dijetaša umorio i ne reaguje više na iste metode kao nekad, počinje nova frustracija. Počinje da nam se opet vrti u glavi, muka nam je…

Dijeta nije uspela, klijent “preživeo”

Rezultata djete ponovo nema, pare su potrošene, ali i naša očekivanja. Sa slabim, već izbledelim uspehom programi se „tiho“ gase. Postajemo na izgled mirni, ali samo do sledećeg talasa motivacije i potrage za novom dijetom, jer izmedju potpune ravnodušnosti i velikih ambicija, izmedju prejedanja i gladovanja uvek nas samo korak deli. Sa Googla bez oklevanja u pet sekundi već stiže sledeća ponuda – ovaj put uzbudljivija od svih ranijih. Istorija se nastavlja …

Tajna mršavljenja:

Nemojte da se smejete!!

Voilà  „Učimo ponovo jesti“

Rešenje je, kao i za sve komplikovane stvari ‒ uvek jednostavno.

[wc_box color=”warning” text_align=”left”]

Zdrava ishrana je prirodna, jednostavna, uravnotežena i raznovrsna, praktično ishrana bez zabrana. U narodu poznata kao UMERENA.

[/wc_box]

Evo nekoliko osnovnih saveta na putu do umerenosti.

1. Prilagodite ishranu svom životu.
2. Obratite pažnju na tri glavna obroka: doručak, ručak i večeru. Upišite ih u kalendar obaveza za taj dan.
3. Ne preskačite obroke, hrana je gorivo i izgubljena energija se ne može nadoknaditi.
4. Kupujte namirnice svog regiona i pratite njihov sezonski kalendar.
5. Pre nego što krenete u kupovinu napravite spisak sa dobrim namirnicama. Ono što kupite ‒ to ćete i pojesti.
6. Pravite jednostavna jela za poneti, kada niste kući: rižoto sa povrćem, obrok salatu, salatu od pasulja…
7. Ne planirajte duže od dva-tri dana unapred da ne biste došli u iskušenje da imate previše dostupne hrane.
8. Ni voće ni salata ne mogu biti obrok. Ne pijte hranu već je žvaćite i uživajte u njenom koloritu.
9. Neka SVA vaša čula uživaju makar u jednom od obroka u toku dana.

FETT-FREI program nije dijeta već učenje pravilnoj ishrani kao jedinom mogućem načinu u borbi protiv viška kilograma. Srećna sam što program Fett frei postoji da bude vodič na putu koji vas uči umerenosti.

Sve o programu ishrane Fett-frei 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Svi kojima luk smeta, nažalost gube mnogo, jer je lekovitost luka dragocena. Bilo da je crveni, beli, smeđi  – zajedničko im je dobro zdravlje za sve nas.

Luk:

… smanjuje rizik od raka: luk sadrži antioksidans kvarcetin – jedan od najjačih. Luk sadrži sumporno jedinjenje Aliin, supstancu koja je odgovorna za oštrinu luka, ali ima ujedno i jaku zaštitnu moć. Studije su pokazale da ljudi koji često jedu luk imaju manju verovatnoću da obole od raka!

… pomaže dijabetičarima: poseban aktivni sastojak luka je biljni hormon “glukokinin”. On deluje sličano insulinu: pospešuje metabolizam šećera i smanjuje sadržaj šećera u krvi!

… deluje kao analgetik, ublažava bolove: sastojci koji sadrže sumpor imaju dejstvo slično aspirinu: snabdevaju krvotok kiseonikom i ubrzavaju njegov protok.

… štiti od gripa: visok sadržaj vitamina C, ali i takozvanih fruktana, jedinjenja voćnog šećera, koji dodatnom snagom sumpornih jedinjenja u luku zajednički pomažu u odbrani organizma.

Posetili ste Francusku, bili u Parizu? Da li su vas ponudili njihovim specijalitetom?

Čuvena francusku supa od luka – klasika francuske kuhinje! Za neke vrhunski specijalitet, za druge “ne baš”. Ipak, francuska kuhinja nije čudom i najbolja kuhinja sveta. (doduše nezvanično izabrana od strane eksperata u ishrani) !

Luk – „nekom rat nekom brat“ 

Luk je pravo čudesno povrće i velika je šteta ukoliko vam smeta. Upravo su „fruktani“ ti koji su s jedne strane dragoceni, ali s druge strane ostljivom stomaku problematični. Ove supstance mogu izazvati bolove u stomaku ili gasove. Ukoliko vam luk ne smeta, iskoritite svu njegovu lekovitost:

1.     Fructani su vlakna koja ne varimo, ali oni služe kao hrana našim dobrim bakterijama što ima enorman značaj za dobru crevnu floru (mikrobiom), koja je fundament celokupnog zdravlja!

Luk je prirodni prebiotik!

2.     Fruktani i sumpor iz luka održavaju ćelijsku membranu crvenih krvnih zrnaca, obezbeđuju dobar dotok kiseonika u krvi, pomažu protiv tenzijske glavobolje. Istovremeno, inhibiraju zgrušavanje krvi, sprečavaju trombozu, smanjuju rizik od srčanog i moždanog udara.

3.     Aktiviranjem crevne flore fruktani povećavaju apsorpcju kalcijuma, čime smanjuju rizik od osteoporoze.

4.     Luk pomaže u mršavljenju. Aliin iz luka pomaže telu da izgradi aminokiseline, poput taurina. A taurin je podsticaj za hormone koji ubrzavaju gubitak masti u telu. To luk čini idealnim u ishrani i pomaže mršavljenju!

 

Predlog za doručak iz programa Fett-Frei: Restovana palenta

 

Mag.farm. Ana Lipowatz MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

Kiseli kupus je nažalost izgubio bitku sa modernim trendovima u ishrani. Izgleda zbog ukusa, jer savremena ishrana zadovoljava naša nepca koja još od detinjstva navikava na šećer, masnoće, sintetičke arome i pojačivače ukusa. Jasno je da uz ovu veštačku konkurenciju, kiseli kupus sa svojim specifičnim, reskim ukusom ima male šanse.

Kiseli kupus u stara vremena

Lako je zamisliti kako se kiseo kupus otkrio. Sigurno je to bila neka zaboravljena činija kupusa, kada su ljudi otkrili da je kupus posle više nedelja dobio neki drugačiji ukus, koji za pravo čudo nije bio tako loš. Ovo slučajno otkriće fermentisanja namirnica bilo je epohalno, jer sveža hrana nije bila dostupna tokom cele godine. Hrana se mogla tako čuvati mesecima, a da ne gubi neophodne sastojke, čak šta više.

Sećamo se priča moreplovaca kada im je kiseli kupus spasao život i zaštitio ih od smrtonosne i veoma bolne bolesti zvane skorbut – izazvane nedostatkom vitamina C. Istovremeno je kiseli kupus sa svojim lakto bakterijama štitio pomorce od probavnih problema, što sigurno nije bilo retko u vreme kada su mesecima ili čak godinama živeli na brodovima u prilično nehigijenskim uslovima.

U stara vremena ljudi nisu znali za pojam probiotika, ali su osećali pozitivne efekte fermentisane hrane, pa su se tako širom sveta razvile mnoge vrste fermentisanih namirnica kao što su kiselo mleko, kefir, kvas i dr.

Kiseli kupus – prirodni probiotik  

Na površini lista kupusa pod određenim uslovima (topla temperatura, odsustvo kiseonika, sadržaj šećera u kupusu, tečno okruženje) započinje proces fermentacije, kada se stvaraju korisne lakto bakterije. Oprez: ako se desi da kiseonik uđe u posudu za fermentaciju može se dogoditi da se razviju nepoželjne bakterije, kvasci, plesni i sl.

Dobrobit lakto bakterija iz kiselog kupus je ogromna. One se same od sebe množe milijardama puta, stvarajući žive probiotske vrste koje za razliku od današnjih probiotskih dodataka ishrani, nisu ni obrađene, ni stavljene u kapsule ili bočice. Oni su u potpuno neoštećenom, svežem i živom obliku i stoga su od neprocenjive direktne i snažne koristi za našu crevnu floru i organizam u celini. Laktobakterije vare i celulozu, tako da čine kiseli kupus lakšim za varenje nego što je u sirovom obliku.

Zloupotreba antibiotika 

Još je Aleksandar Fleming, koji je za otkriće penicilina dobio 1940. godine Nobelovu nagradu, upozoravao o mogućoj pojavi rezistentnosti bakterijskih vrsta usled dugotrajne upotrebe antibiotika. Jednom kada dobre bakterije u sluzokoži creva nestanu, njihove prostore zauzimju loše bakterije, razni patogeni, paraziti, čime ljudi postaju sve bolesniji. Antibiotski tretmani uništavaju nepovratno zdravu crevnu floru ukoliko ništa ne preduzmemo.

Crevnu floru, danas nauka naziva Mikobiom. Bolje razmevanje mikrobioma danas je omogućeno zahvaljujući tehnološkom napretku postignutom u poslednjoj deceniji.

Mikrobiom je od presudnog značaja za naš imunološki sistem, metabolizam i sve druge funkcije neophodne za život. Kada dođe do prevage patogenih bakterijama, to izaziva dugi spisak bolesti od akni, psorijaze, preko inflamatornih bolesti, reumatoidnog artritisa do ozbiljnih sistemskih bolesti.

Danas postaje jasno da nauka mora biti uspešnija i pronaći ne-antibiotske odgovore na infekciju, a antibiotike koristiti samo kada je to neohodno kako bismo održali njihov efekat onda kada su neophodni. Procena naučnika je da će do 2050. godine više ljudi umirati od bakterijskih ili drugih infekcija nego od raka!

Za regeneraciju mikobioma kiseli kupus je odličan pomagač!

Interesantno!
Kiseli kupus sadrži vitamin B 12 

Znamo da se vitamin B 12 nalazi samo u namirnicama životinjsog porekla. Od kuda onda vitamin B 12 u kiselom kupusu?! Od živih bakterija u njemu. Od lakto bakterija!!

U biljnoj hrani koju ljudi jedu nema mikroorganizma, jer mi peremo voće i povrće. Medjutim u biljnoj hrani koju jedu životinje nalaze se odgovarajući živi miroorganizmi, koji obezbeđuju mesu i životinjskim proizvodima dovoljnu kolićinu vitamina B 12. 

Stoga je i važno naravno čime se životnje hrane, jer stoji podatak da ljudi koji jedu meso češće pate od nedostatka vitamina B-12 od vegana. Razlog je naravno masovni uzgoj stoke, loš kvalitet stočne hrane koji uzrokuje i loš kvalitet mesa danas.

Važno!
Bolje salata od kiselog kupusa nego sarma!

Za mnoge ljubitelje sarme, podvarka i sličnih jela ovo će biti loša vest. Samo sirovi, negrejani kiseli kupus je pun živih mikroorganizama, dok kuvani kiseli kupus još uvek sadrži mlečnu kiselinu – metabolički proizvod lakto bakterija – ali ne i žive lakto bakterije. Pasterizovani kiseli kupus u limenkama, vakuum paketima ima prijatniji i blaži ukus, ali nema iste efekte za naš mikobiom.

Nama su najpotrebnije žive bakterije, a one su dostupne samo u svežem, negrejanom kiselom kupusu.

Moj savet

Sirovi kiseli kupus prelijte lanenim uljem pa kao salatu koristite uz mnoga jela. Postoje i divne varijacije sa voćem i začinima npr. sa jabukama, komoračem, začinskim biljem, što će mu poboljšati ukus a sačuvaće se sva njegova zdravstvena korist.

Ako zaista želite da jedete topli kiseli kupus, pažljivo ga zagrejte, ali ga nemojte kuvati. Vremenom ćete možda zavoleti aromu svežeg, sirovog kiselog kupus više od kuvanog podvarka ili sarme. Teško, rećićete, ali činjenice su tu.

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.

 

Ljudi drugih profesija možda mogu da razdvoje poslovni i privatni život, ali nutricionista to zaista ne može. Ako pijem kafu sa drugaricom, ako sam na ručku kod sestre ili u restoranu sa prijateljima, pitanjima nikada kraja. Ljudi o ishrani jednostavno mogu da pričaju unedogled. Zbog čega?

„Ishrana će postati naša nova religija“, smatra dr Manfred Lutz, nemački psihijatar, psihoterapeut, autor mnogih knjiga ali i rimokatolički teolog! „Nekada su ljudi postili da bi stigli u raj, a danas poste da bi zdravi stigli u raj“, kaže ovaj doktor u šali.

Zdravo, zdravije, ludilo? 

Ishrana je u zapadnim zemljama poslednje decenije pretrpela velike promene. Uzrok je najviše u povećanom broju bolesti poput dijabetesa, visokog krvnog pritiska, arterioskleroze, kancera i dr. Stoga nije čudo što ljudi sve više brinu o sebi i svojoj ishrani. Prema istraživanjima kompanije Forsa iz 2015. i 2017. godine, 90% Nemaca je izjavilo da im je važno da se zdravo hrane.

Zdrav životni stil i ishrana postaju neupitno moralna dužnost svakog od nas. Zdravlje je najvažniji atribut, a istina je i da se mnoge bolesti mogu popraviti ukoliko se pojedinac drži znanja i sledi savete nauke. Međutim, stalna intelektualna zaokupljenost „ispravnom“ ishranom može poprimiti dimenzije krajnosti, isključivosti. Mnogi ljudi se danas definišu prema onome šta jedu ili šta ne jedu sa osećajem da time sebe svstavaju u određenu izabranu grupu „prosvećenih“.

Fanatizam u ishrani – nije dobra praksa

Još 1997. godine, američki lekar Steven Bratman prvi je osmislio termin orthorexia nervosa za patološku fiksaciju na zdravu i pravilnu ishranu.Umesto na količinu hrane – kao što je slučaj sa dijagnozom anorexia nervosa – ljudi sa dija gnozom orthorexia nervosa se koncentrišu na kvalitet hrane.

Pročitajte tekst: Opsednutost zdravom ishranom

Bratman je na ličnom primeru to opisao ovako: „Postao sam takav snob da sam jeo samo domaće povrće koje je ubrano najviše 15 minuta pre konzumiranja. Bila je to čisto vegetarijanska dijeta, svaki zalogaj sam žvakao 50 puta i uvek sam jeo na tihom mestu – to jest sam.“

Dr Martin Greetfeld, nemački specijalista za psihijatriju i psihosomatsku medicinu, navodi primer 21-ogodišnje devojke – vegana sa svoje klinike. „Godinu dana pre prijema, ona se snažno fokusirala na zdravu ishranu i to je opravdala pozitivnim odnosom prema životu, ekološkim aspektima i odnosom prema životinjama. Ishrana joj je pomogla da stekne više priznanja okoline i veće samopoštovanje“, objasnio je doktor.

Prof Hans Hauner, direktor Centra za nutricionističku medicinu Tehničkog univerziteta u Minhenu, naveo je više studija koje su pokazale da vegani i vegetarijanci teško mogu da obezbede dovoljnu zalihu iz grupe vitamina B, posebno tokom trudnoće, pa su fetusi bili nedovoljno razvijeni upravo zbog nedostatka tih vitamina. „To što se deca rađaju mala, to nije zbog ishrane, jer ja se zdravo hranim“, citira doktor svoje pacijente. Za lekare ostaje fascinantno saznanje da takvi ljudi svesno pristaju da rade na štetu sebe ili drugih, pa čak i svojih najbližih, i da se njihova čvrsto usvojena ideologija ne može pobiti racionalnim argumentima.

Samoprozvani nutricionisti – oprez

Prehrambene trendove često propagiraju slavni kuvari, glumci, javne ličnosti, koji svojim olako stečenim ubeđenjima i „visokom zdravstvenom svešću“ utiču na ljude, a da pritom njihove preporuke nemaju nikakvo naučno utemeljenje. Sa jelovnika se uklanja sva hrana koju oni smatraju nezdravom, propragiraju se dugonedeljna gladovanja, predažu se razni detoks čarobni preparati, supernamirnice ili se bez jasnog osnova sasvim izbacuju, na primer, masti, ugljeni hidrati, pojedine namirnice i sl.

Turner i Lefevre su studenti sa Univerzitetskog koledža u Londonu koji su 2017. godine objavili veoma interesatnu studiju „Kako i koliko društveni mediji, poput Facebook-a i Instagram-a utiču na ishranu ljudi“. Pokazalo se da društveni mediji imaju tzv. efekat „eho komore“ jer korisnici najčešće razmenjuju mišljenja samo sa istomišljenicima. Na taj način oni međusobno pojačavaju sopstvena uverenja i podstiču jedni druge da usvoje sve stroža i čvršća pravila i organičenja u ishrani, koja su pritom najčešće lišena bilo kakve naučne zasnovanosti.

Naročito je problematično to što samoprozvani gurui za ishranu dosežu stotine hiljada korisnika i kao uticajne osobe putem društvenih medija dele svojevoljne savete „šakom i kapom“ i pokazuju kako treba da izgleda zdrava ishrana. To bi moglo da ima nesagledive posledice, kao što su razni poremećaji ponašanja u ishrani, posebno kod mlađe populacije.

Ono po čemu se laik razlikuje od stručnjaka jeste upravo izraženi fanatizam laika.

Više o bolesti „orthorexia nervosa“ čitajte u tekstu gde imate i Bratmanov test da proverite sebe.

A da li su detox kure poželjne? Tekst: Mit o detoxu. 

 

 

Mag.farm. Ana Lipowatz, MSc
nutricionista, Beč

© Fett frei All rights reserved

Autorski sadržaj Fett-Frei tekstova je pod zaštitom Zakona o autorskim i srodnim pravima.
Ukoliko želite da objavite deo tekstova sa www.fett-frei.at, potrebno je navesti izvor i link koji vodi ka originalnom članku.